Kada novorođenče stigne na svet, jedno od prvih pitanja koje porodica postavlja jeste na koga liči. Dok jedni tvrde da ima majčine oči, drugi prepoznaju očev osmeh ili dedinu kosu. Iako ovakva poređenja predstavljaju neizostavan deo porodične tradicije, nauka otkriva da je priča o nasleđivanju osobina mnogo složenija nego što se na prvi pogled čini.
Geni, ali i spoljašnji uslovi
Genetičari objašnjavaju da većina fizičkih karakteristika nije određena jednim genom, već velikim brojem različitih gena koje dete nasleđuje od oba roditelja. Ovakav način nasleđivanja naziva se poligensko nasleđivanje. Boja očiju, boja kose, krvna grupa i visina spadaju među osobine na koje genetika ima snažan uticaj. Međutim, čak i kod visine važnu ulogu igraju ishrana, zdravstveno stanje i uslovi odrastanja.
Slično važi i za inteligenciju. Naučnici ističu da geni mogu uticati na određene predispozicije, ali da obrazovanje, životno okruženje, stimulacija i prilike tokom odrastanja imaju jednako značajnu ulogu u razvoju intelektualnih sposobnosti.
Posebno zanimljiva tema jeste pitanje karaktera i ponašanja. Roditelji često veruju da je dete “tvrdoglavo na mamu“ ili “veselo na tatu“, ali stručnjaci upozoravaju da temperament, obrasci spavanja, nivo energije, način reagovanja na okolinu, pa čak i sklonost smehu ili plaču, nastaju kao rezultat složene kombinacije genetike, razvoja mozga i okruženja u kojem dete odrasta. Važnu ulogu imaju i roditeljski stilovi vaspitanja, kao i iskustva koja dete stiče tokom ranog razvoja.
Važnost prenatalne nege
Nauka takođe naglašava da razvoj deteta ne počinje rođenjem. Već tokom trudnoće brojni faktori utiču na buduće zdravlje i razvoj bebe. Ishrana majke, njeno zdravstveno stanje, hormonske promene i uslovi tokom trudnoće, mogu imati značajan uticaj na rast fetusa, razvoj mozga i kasnije zdravstvene ishode. Zbog toga stručnjaci ističu važnost kvalitetne prenatalne nege i zdravih životnih navika tokom trudnoće.
Dete je pre svega svoj original
Kada je reč o polu deteta, biologija daje vrlo jasan odgovor. Majka uvek prenosi X hromozom, dok otac može preneti X ili Y hromozom. Ukoliko spermatozoid nosi X hromozom, dete će biti ženskog pola, dok prisustvo Y hromozoma dovodi do razvoja muškog pola. Zbog toga se genetski pol deteta određuje očevim hromozomom.
View this post on Instagram
Uprkos brojnim naučnim objašnjenjima, stručnjaci ističu da nijedna beba nije kopija ni majke ni oca. Svako dete predstavlja jedinstvenu genetsku kombinaciju nastalu spajanjem gena oba roditelja, uz dodatni uticaj sredine i životnih okolnosti. Zato su rasprave o tome na koga dete više liči možda simpatične i emotivne, ali nauka poručuje da je odgovor gotovo uvek isti,na pomalo svakoga, ali pre svega na sebe.
Komentari (0)