Zoran Savić, bivši košarkaš i direktor Partizana, dao je opširan intervju o stanju u evropskoj košarci.
Zoran Savić je imao izuzetno bogatu igračku karijeru koju je gradio igrajući za PAOK, Barselonu, Virtus Bolonju, Real Madrid, Jugoplastiku, Efes, Fortitudo…
Radio je dugo i kao menadžer, bio i funkcioner i ovdašnjoj javnosti najpoznatiji po poziciji sportskog direktora beogradskog Partizana, kada su na klupi sa Željkom Obradovićem važili za jedan od ambicioznijih projekata Evrolige.
Sada je u razgovoru za Mozzartsport Zoran Savić govorio o NBA Evropi, finansijama i uopšteno stanju u evropskoj košarci.
“Dosta je čudno. Bio je neki period zatišja, a sada, sa najavom ulaska NBA Evrope, odnosno dolaska NBA u Evropu, mislim da je sve eksplodiralo na sve moguće strane. Koliko je to sve održivo, to je drugo pitanje. Taj ekosistem, koji u Evropi funkcioniše poslednjih trideset i nešto godina, takav je da je, po mom mišljenju, košarka najlošije prodavan sport od svih sportova. Recimo, krajem osamdesetih i početkom devedesetih u Italiji su televizijska prava bila neverovatno velika. Dobijalo se nekih deset milijardi lira godišnje, što je bila neverovatna cifra. To je, po sadašnjim parama, oko pet miliona evra. A, na primer, tokom moje poslednje igračke godine za čitavu ligu je bilo sto hiljada evra da se podeli. Dakle, razlika je neverovatna. Ušlo je mnogo klubova koji imaju novca. Mislim da nikada više para nije bilo u Evropi. Posle krizne situacije koju je doneo kovid, tržište se neverovatno brzo oporavilo. Sa ulaskom NBA Evrope, oni očigledno znaju nešto što mi u Evropi ne znamo. Jer, po mom razmišljanju, ako hoće da to funkcioniše, moraju da donesu novac spolja. Posebno kroz televizijska prava”, rekao je Savić.
Koliko su televizijska prava važna za održivost jednog takvog projekta i da li evropsko tržište uopšte može da obezbedi neophodan novac?
“Televizijska prava su ključ svega. Apsolutno ključ svega. Poslednji potpisani ugovor NBA za televizijska prava bio je, mislim, negde oko 77 milijardi dolara. Mislim da je tri puta veći od prethodnog ugovora. Oni godišnje podele sedam milijardi evra. To je ključ svega. Izbaci iz NBA ta televizijska prava i oni bi ušli u ogroman problem. Međutim, dolaskom u Evropu, ako hoćeš da iskoristiš postojeća televizijska prava, ja ne vidim kako je to moguće. Ako televizije misle da su već na granici onoga što mogu da plate, šta to znači? To znači da bi, da bi bila konkurentna, ista televizija koja danas plaća pet miliona morala da plaća 50, 70 ili 100 miliona da bi prenosila košarku”.
Šta bi se dogodilo ukoliko NBA Evropa počne bez dogovora sa Evroligom?
“To je najveći problem. Mislim da oni mnogo razmišljaju i o azijskom tržištu, odnosno o tome da dovedu neke sponzore iz Azije. Ali mislim da je to opšti haos. Ako dogodine uđu bez dogovora sa Evroligom, mislim da će to biti ogroman problem, jer će se samo podići cene igrača i ništa drugo. Opet, stvarno ne znam odakle će se uzeti kvalitetni igrači koje treba dovesti. Mislim da je i to jedan od problema za NBA i za ulagače koji žele da ulažu u NBA Evropu. Mislim da oni apsolutno žele da uđu tako da imaju mogućnost da dođu i najbolji igrači iz NBA. Cifre koje se sada spominju, bez obzira na to da li su tačne ili nisu, idu od 500.000.000 za otvaranje franšize do milijardu i 200 miliona. To mi deluje kao prilično neverovatna cifra. Ali, opet, znajući iskustvo koje NBA ima, to je najbolje organizovana organizacija i verovatno imaju nešto spremno za slučaj dolaska u Evropu.
Po meni, najbolje i jedino rešenje u kojem bi obe strane dobile bio bi neki dogovor sa Evroligom. Jer, ako sada rasparčaš još neke ekipe koje Evroliga kontroliše, između Evrokupa i Evrolige, to je pedesetak ili šezdesetak timova. Ako isto to uradiš i sa NBA Evropom, to će biti katastrofa. Jednostavno, imaš proizvod koji je sportski odličan. Samo treba videti kako da ga prodaš. Sa onim što dobijaš od televizijskih prava, a to je po meni jedina mogućnost nekog napretka, ja ne vidim da sa postojećim televizijama u Evropi možeš to da napraviš. Mislim da su tu došli do granice”.
Zbog čega investitori ipak imaju više poverenja u NBA Evropu nego u postojeću Evroligu?
“Sada, u ovom trenutku, kada bi desetorici ljudi ponudio da ulože u NBA Evropu ili u Evroligu, svi bi izabrali NBA Evropu. A kada ih pitaš zbog čega, svi imaju samo jedan razlog: poverenje u NBA. Iza svega stoje ista liga, ista organizacija i isti sistem. To ljudima daje određenu sigurnost. Međutim, ono što NBA želi neće biti lako primeniti u Evropi ako ne dovedu sponzore spolja. A sigurno će to uraditi, jer postoji mnogo velikih kompanija koje žele da uz svoje ime imaju NBA”.
Može li američki poslovni model, koji podrazumeva veliku potrošnju navijača i celodnevni boravak u arenama, da funkcioniše u Evropi?
“Ali ti poslovni planovi koje oni prave… Na primer, očekuju da neko ko dođe na utakmicu američkog fudbala, pored karte koju je platio 100 dolara, troši i na hranu, piće i sve dodatne sadržaje. To je u Evropi nemoguće. Po meni je to u Evropi nemoguće, jer pre svega nemaš strukturu takvih objekata. Mentalitet ljudi nije takav da dođu i ostanu pet sati na utakmici. U Italiji je, recimo, veoma teško zamisliti da ćeš napraviti pet restorana i da će svi sedeti i jesti pre i posle utakmice. Po meni, za to nema šanse. Jednostavno, mentalitet je drugačiji. Razlikuje se od tržišta do tržišta. Negde ljudi dolaze pola sata pre utakmice, a negde 15 minuta pre početka, naročito kada je radni dan. Zato mislim da postoji mnogo stvari koje ne mogu da se primene u Evropi. Ovde moraš da poštuješ tradiciju.
Ne možeš u jednom velikom gradu, recimo u Atini, da napraviš potpuno novu ekipu i očekuješ da ona odmah funkcioniše u NBA sistemu. Mislim da je to nemoguće ako nisi povezan sa Olimpijakosom ili Panatinaikosom. Možda AEK ima svoje navijače, ali mislim da neka nova ekipa nikada neće moći da se podigne na nivo na kojem bi bila konkurentna i gledana, što je najbitnije. Mislim da su ovde najvažniji navijači, a to ljudi često zaboravljaju. Navijači će odlučiti šta će prihvatiti: jednu mogućnost, drugu ili neku hibridnu varijantu. Zaista sumnjam da navijači mogu da prihvate NBA Evropu bez Panatinaikosa, Olimpijakosa, Real Madrida i Barselone. Mislim da će to veoma teško ići, jer je ovde sve zasnovano na tradiciji. Od malih nogu navijaš za jednu ekipu i ne menjaš je celog života. Ljudima će biti teško da se priviknu na američki način razmišljanja ako se ne napravi neki hibridni model koji će zadovoljiti obe strane: tradiciju, novac, navijače i sve ostalo. Mislim da je to u ovom trenutku veoma teško. Ali hajde da im damo šansu i da vidimo da li postoji mogućnost da se to desi”, rekao je bivši direktor Partizana.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)