Zbog pogoršanja odnosa sa Rusijom, Kinom, pa i SAD, Republika Koreja postaje sve važniji ekonomski i bezbednosni partner za Evropsku uniju. Za Brisel, Seul pruža esencijalnu alternativu za američko naoružanje, rusku nuklearnu tehnologiju i kinesku elektroniku i telekomunikacionu opremu.
Ranije ovog meseca u Briselu je održan 11. po redu samit Evropske unije i Republike Koreje – najnovija runda redovnih susreta na najvišem nivou koji se održavaju prosečno na svake dve godine još od 2002.
Na sastanku, na kojem su predsednica Evropske komisije Ursula Von Der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta ugostili južnokorejskog lidera Li Dže Mjuna, debatovano je o ekonomskoj sigurnosti, odnosno, uspostavljanju zajedničkih lanaca snabdevanja strateškim sirovinama, digitalizaciji, saradnji u oblasti odbrane i relevantnim geopolitičkim pitanjima.
Velika ekonomska razmena
Evropska unija i Republika Koreja, može se reći, uživaju odlične odnose. Naime, Južna Koreja je prva azijska država s kojom je EU postigla dogovor o slobodnoj trgovini – mada je konačno ratifikovan četiri godine kasnije, njegova primena je počela je još 2011. godine, od kada ekonomska razmena između dve strane raste po stopi od oko pet odsto godišnje.
U 2025. godini robna razmena između EU i Južne Koreje bila je čak 124 milijardi evra i mada podaci o razmeni usluga za tu godinu nije dostupna, s obzirom na to da je ona u prethodnoj 2024. iznosila 33 milijarde, jasno je da je i tu reč o značajnoj cifri.
Najviše se trguje poluprovodnicima, automobilima, kancelarijskim mašinama, oružjem i hemikalijama, odnosno, transportnim i drugim uslugama.
Kada je reč o direktnim investicijama, prošle godine EU je u Južnu Koreju uložila 53 milijarde evra, dok je dalekoistočna država u zemlje Unije ulila 41,8 milijardi.
Sve snažnija vojna i obaveštajna saradnja
Brisel i Seul imaju i sporazum o bezbednosti i odbrani sklopljen 2024. godine, koji predviđa međusobnu saradnju u oblastima kao što su odbrana od sajber-napada, bezbednost na moru, veštački sateliti i komunikacije, borba protiv elementarnih nepogoda i drugo.
Između ostalog i kroz okvir NATO pakta, gde ima svoje predstavništvo, Republika Koreja je postala izuzetno značajan partner zemalja EU kada su u pitanju snabdevanje naoružanjem i transfer vojnih tehnologija.
Samo sa Poljskom Južna Koreja je u proteklih nekoliko godina sklopila ugovore o prodaji svojih samohodnih haubica, tenkova, višecevnih raketnih bacača i trenažno-borbenih aviona, te ustupanju proizvodnih licenci u iznosu od neverovatnih 44 milijardi dolara.
Seul je svoje oružje i opremu prodao i Estoniji i Rumuniji, te predstavlja vrlo popularnu alternativu za američko naoružanje, jer ima velike proizvodne kapacitete, odličnu mašinsku i elektronsku industriju, te može da na vreme i u dovoljnoj količini napravi vrlo kvalitetno i pouzdano oruđe koje je pri tom jeftinije od američkog.
Takođe, treba reći da EU i Republiku Koreju povezuju zajednički geopolitički interesi kada je u pitanju rat u Ukrajini, budući da se Seul finansijski, humanitarno, pa i vojno kroz (indirektne) isporuke granata uključio u pružanje podrške Kijevu, dok se njegov ideološki i bezbednosni protivnik Severna Koreja odlučno stavila na stranu Rusije, šaljući joj ne samo naoružanje i municiju, već i ljudstvo.
Saradnja na razmeni obaveštajnih podataka u vezi sa zajedničkim aktivnostima Moskve i Pjongjanga zato je, između ostalog, jedna od važnih tema u odnosima Brisela i Seula.
Južna Koreja je i značajan izvor naprednih tehnologija za EU. Tu je najpre reč o (memorijskim) čipovima, koji su najveći izvozni artikl kapitalističke države sa juga Korejskog poluostrva, veštačkoj inteligenciji i digitalizaciji uopšte, a onda, pored navedene vojne, i o medicinskoj i nuklearnoj tehnologiji.
Recimo, južnokorejska državna kompanija KHNP je 2024. sa češkom vladom potpisala ugovor o izgradnji dva nuklearna reaktora u Dukovaniju vrednih oko 17 milijardi dolara. Južna Koreja, koja je izgradnju svoje prve nuklearne centrale u inostranstvu završila prošle godine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nastoji da se u Istočnoj Evropi nametne kao snabdevač koji tamošnjim vladama može da pruži zamenu za rusku nuklearnu tehnologiju i tako im olakša sprovođenje ambicije o eliminisanju tehnološke i ekonomske zavisnosti od Moskve.
Takođe, Poljska i druge istočnoevropske članice EU praktično koriste južnokorejsko naoružanje za popunu kasarni i skladišta koje su ispraznile od sovjetskog naoružanja na početku rata u Ukrajini.
Tako se može reći da je Seulu praktično data uloga da nadoknadi gubitke koje istočno krilo EU trpi zbog svoje strategije političkog i ekonomskog odvajanja od Rusije.
Tehnološke i ekonomske muke EU – za Seul prilika za veliku zaradu
Južna Koreja u EU vidi veliku šansu za procvat svog izvoza, ne samo zato što je reč o tržištu sa oko 450 miliona stanovnika, već u velikoj meri zbog geopolitičke situacije u kojoj se Brisel sada nalazi.
On ne samo što je zbog vojno-političkih ciljeva pokidao ekonomske veze sa Rusijom, već i entuzijastično rastače ekonomske veze sa Kinom, u odnosu na čije proizvode, usluge i investicije uvodi sve više carina, kvota, ograničenja i zabrana pod izgovorima kao što su damping i bezbednost.
Južna Koreja je zato za zemlje EU važna alternativa Kini kada su u pitanju telekomunikacije i digitalizacija administrativnih službi, vojske i slično – otud je prirodno da su Brisel i Seul doneli odluku da potpišu nove sporazume o digitalizaciji i ekonomskoj sigurnosti.
Tu je i činjenica da se Vašington, sa svojim carinama i iznenadnim, krupnim zahtevima u vezi ulaganja puno stotina milijardi dolara u američku privredu, pokazao nepouzdanim, pa i opasnim po ekonomske interese EU.
Takođe, EU sama je najavila ogromni paket ulaganja u razvoj i kupovinu naoružanja do kraja ove decenije u iznosu od 150 milijardi evra (program SAFE), a tu je i visoka potražnja za oružanim sistemima pojedinačnih zemalja članica.
Zbog svega toga južnokorejska privreda sada ima priliku da popuni mnoge rupe u potražnji zemalja EU, pa nije čudno da se južnokorejski predsednik Li ovog meseca uputio na dugu, desetodnevnu turneju po zapadnoj Evropi (9-18. jun), koja pored razgovora sa rukovodstvom EU, obuhvata i sastanke sa liderima Belgije i Italije, te posetu Vatikanu i Francuskoj (tokom trajanja samita G7).
Iz istih razloga Republika Koreja je za EU jedna od potencijalnih slamki spasa u teškim vremenima kada birokrate iz Brisela nisu u stanju da zbace ideološke okove i odustanu od nerealnih geopolitičkih ambicija te zarad dobrobiti svojih populacija obnove i neguju dobre ekonomske veze sa Rusijom i Kinom.
Komentari (0)