Međunarodni tim istraživača sa Ludwig Maximilian University iz Minhena objavio je rezultate studije koja bi mogla da promeni razumevanje nastanka multiples kleroze (MS), jedne od najčešćih neuroloških autoimunih bolesti. Naučnici su identifikovali dve vrste crevnih bakterija, koje se dovode u direktnu vezu sa razvojem bolesti, otvarajući mogućnost za potpuno nove metode dijagnostike i lečenja.
Istraživanje na blizancima
Ono što ovu studiju čini posebno značajnom jeste njen pristup. Istraživači su analizirali 81 par jednojajčanih blizanaca, pri čemu je samo jedan blizanac u svakom paru bolovao od multiple skleroze. Pošto jednojajčani blizanci dele gotovo identičan genetski materijal i često odrastaju u sličnim uslovima, naučnici su na taj način uspeli da umanje uticaj genetike i životne sredine i preciznije utvrde potencijalne biološke okidače bolesti.
Analizom crevnog mikrobioma otkriveno je da su dve bakterijske vrste – eisenbergiella tayi i lachnoclostridium – bile znatno zastupljenije kod blizanaca koji imaju multiplu sklerozu. Kako bi proverili da li postoji uzročno-posledična veza, istraživači su bakterije preneli u eksperimentalne modele miševa. Rezultati su pokazali da su životinje razvile simptome slične multiple sklerozi, što predstavlja jedan od najjačih dokaza do sada da određeni mikroorganizmi iz creva mogu da utiču na nastanak autoimunih procesa u nervnom sistemu.
Crevni mikrobiom važan za imunitet
Multiple skleroza je hronično oboljenje kod kojeg imuni sistem greškom napada zaštitni omotač nervnih vlakana, poznat kao mijelin. Posledice mogu biti veoma različite – od problema sa vidom i ravnotežom do slabosti mišića, utrnulosti i poteškoća sa kretanjem. Prema procenama stručnjaka, više od 2,8 miliona ljudi širom sveta živi sa ovom bolešću, a najčešće se dijagnostikuje kod mlađih odraslih osoba između 20. i 40. godine života.
Poslednjih godina sve više istraživanja ukazuje na značaj takozvane “ose creva–mozak“, složenog sistema komunikacije između digestivnog trakta, imunog sistema i centralnog nervnog sistema. Crevni mikrobiom, koji čine bilioni bakterija i drugih mikroorganizama, igra ključnu ulogu u regulaciji imuniteta. Kada dođe do poremećaja u njegovom sastavu, povećava se rizik od različitih upalnih i autoimunih bolesti.
Nova studija predstavlja do sada najprecizniju identifikaciju bakterijskih okidača povezanih sa multiple sklerozom. Ipak, naučnici upozoravaju da je potrebno sprovesti dodatna klinička istraživanja na ljudima kako bi se definitivno potvrdila uloga ovih bakterija i razvili bezbedni terapijski pristupi.
Novo oružje u borbi protiv multiple skleroze
Ukoliko se rezultati potvrde, buduće terapije mogle bi da budu usmerene na ciljano uklanjanje ili modifikovanje ovih mikroorganizama. Takav pristup mogao bi da omogući rano otkrivanje osoba sa povećanim rizikom za razvoj bolesti, usporavanje njenog napredovanja, pa čak i sprečavanje pojave simptoma pre nego što oštećenje nervnog sistema uopšte nastane.
Stručnjaci ocenjuju da ovo otkriće predstavlja jedan od najvažnijih koraka u istraživanju multiple skleroze poslednjih godina i dodatno potvrđuje koliko je zdravlje crevnog mikrobioma povezano sa funkcionisanjem mozga i imunog sistema. Ukoliko buduća istraživanja potvrde ove nalaze, medicina bi mogla da dobije potpuno novo oružje u borbi protiv bolesti koja danas pogađa milione ljudi širom sveta.
Komentari (0)