Nakon najave od 4. juna da je iransko Ministarstvo odbrane naručilo 12 ruskih borbenih aviona Su-30SM2 radi modernizacije svoje borbene avijacije, otvoreno je pitanje u kojoj meri će njihovo uvođenje u operativnu upotrebu, planirano za sredinu 2027. godine, unaprediti sposobnosti iranskih vazdušnih snaga.
Iako postoji mogućnost da avioni budu raspoređeni u sastav iranske mornarice ili Korpusa islamske revolucionarne garde, koji već koristi jurišne avione Su-22M4 koje bi Su-30SM2 mogli da zamene, procenjuje se da je najverovatnije da će nova letelica biti uvedena u sastav Ratnog vazduhoplovstva Irana, piše Military Watch Magazine.
Su-30SM2 je u operativnu upotrebu ušao početkom 2022. godine, a trenutno ga koriste ruska mornarica, Vazdušno-kosmičke snage Rusije i vazduhoplovstvo Belorusije. Reč je o borbenom avionu generacije „4+“, čije su mogućnosti značajno unapređene u odnosu na prve verzije porodice Su-30 razvijene tokom devedesetih godina prošlog veka.
Avion je projektovan sa dva člana posade, pri čemu oba mogu aktivno da učestvuju u borbenim dejstvima. Namenjen je podjednako za zadatke vazdušne prevlasti i napade na ciljeve na zemlji, ali i za komandovanje i koordinaciju vazdušnih operacija.
Koncept Su-30 nastao je još krajem osamdesetih godina sa idejom da služi kao leteći komandni centar za koordinaciju grupa aviona na velikim udaljenostima. Dok pilot upravlja letelicom, drugi član posade prati senzore, upravlja naoružanjem i održava komunikaciju sa drugim jedinicama. Sličan koncept prvi put je primenjen na presretaču MiG-31 početkom osamdesetih godina.
Zbog velikog dometa i snažnog senzorskog sistema, čak i manji broj ovih aviona mogao bi značajno da poveća borbenu vrednost iranske flote starijih lovaca, pod uslovom da se omogući efikasna razmena podataka između različitih tipova letelica.
Su-30SM2 predstavlja duboko modernizovanu verziju osnovnog modela i po svojim mogućnostima približava se lovcu za ostvarivanje prevlasti u vazduhu Su-35. Ključna promena odnosi se na ugradnju motora AL-41F-1S, koji se koriste i na Su-35, a koji obezbeđuju veći potisak, bolje ubrzanje, veći domet otkrivanja ciljeva i ukupno veću borbenu efikasnost.
Novi motori istovremeno smanjuju troškove održavanja i omogućavaju ugradnju naprednijih senzora, elektronskih sistema i sredstava za elektronsko ratovanje, kao i potencijalni razvoj budućih tehnologija poput usmerenog energetskog naoružanja.
Po ukupnim karakteristikama, Su-30SM2 se često opisuje kao dvosedna verzija Su-35, koja kombinuje veliki domet, značajnu nosivost naoružanja, napredne senzore i izuzetnu manevarsku sposobnost. Prema autoru analize, radar, domet i manevarske mogućnosti ovog aviona nadmašuju karakteristike zapadnih borbenih aviona.
Posebna odlika Su-30SM2 jeste njegova sposobnost da istovremeno obavlja uloge lovca, jurišnog aviona i vazdušnog komandnog centra. Tokom dugotrajnih misija, oficir za upravljanje sistemima na zadnjem sedištu može da prati taktičku situaciju, koordinira razmenu podataka, sarađuje sa komandnim centrima na zemlji i pomaže u raspodeli ciljeva drugim letelicama.
Takve sposobnosti posebno dolaze do izražaja na velikim prostorima poput Bliskog istoka i Indijskog okeana. Domet Su-30SM2 premašuje domet svih drugih borbenih aviona koji se trenutno nalaze u naoružanju zemalja Bliskog istoka, uključujući i iranske F-14, koji su godinama važili za lovce sa najvećim operativnim dometom u svetu.
Velika nosivost omogućava upotrebu raketa velikog dometa, poput R-37M, čiji se maksimalni domet procenjuje na oko 350 kilometara. Takve rakete mogu predstavljati ozbiljnu pretnju za avione za dopunu gorivom u vazduhu, izviđačke platforme i strateške bombardere, što bi moglo dodatno da zakomplikuje eventualne vojne operacije protiv Irana.
Autor analize navodi da Su-35 ipak zadržava određene prednosti jer je razvijan kao potpuno nova platforma, dok je Su-30SM2 nastao modernizacijom starijeg projekta. Zbog toga Su-35 ima manju masu, jednostavniju konstrukciju i nešto bolje ukupne performanse.
Ipak, procenjuje se da Su-30SM2 poseduje između 85 i 95 odsto sposobnosti Su-35, uz dodatnu prednost drugog člana posade i često niže troškove nabavke i eksploatacije. Zbog toga se smatra posebno isplativim rešenjem za komandne, kontrolne i udarne zadatke.
U tekstu se navodi i da ni Su-30SM2 ni Su-35 po pojedinim segmentima, poput senzora, avionike i kompozitnih materijala, ne dostižu nivo najmodernijih kineskih lovaca generacije „4+“ i pete generacije, kao što su J-16 i J-20.
Bez obzira na to, zaključuje se da bi uvođenje Su-30SM2 i Su-35 predstavljalo jedno od najvećih unapređenja iranskog ratnog vazduhoplovstva u poslednjim decenijama i moglo značajno da utiče na odnos snaga u vazdušnom prostoru Bliskog istoka.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)