Koliko puta ste uzeli telefon “na minut”, a onda shvatili da već pola sata bez prestanka skrolujete? Ili ste usred gledanja serije otvorili još nekoliko aplikacija, proverili poruke, pa izgubili fokus i zaboravili šta ste uopšte hteli da uradite?
Upravo ovakvo stanje stručnjaci sve češće povezuju sa fenomenom koji se naziva “mozak od kokica”, odnosno “popcorn brain”.
Iako ne predstavlja zvaničnu medicinsku dijagnozu, termin se koristi za opisivanje mentalnog stanja u kojem mozak postaje naviknut na stalnu stimulaciju, kratke sadržaje i neprekidno prebacivanje pažnje.
Mozak stalno traži novu stimulaciju
Izraz “popcorn brain” prvi je upotrebio istraživač Dejvid Levi još 2011. godine, opisujući ljude koji su toliko navikli na elektronski multitasking da im sporiji, mirniji trenuci postaju neprijatni ili dosadni.
Stručnjaci objašnjavaju da društvene mreže, notifikacije, kratki video-snimci i stalna smena sadržaja podstiču lučenje dopamina – neurotransmitera povezanog sa osećajem zadovoljstva i nagrade. Mozak se vremenom navikava na taj ritam brzih “udaraca stimulacije”, pa obične aktivnosti počinju da deluju presporo i nezanimljivo.
Najčešći znak je nemogućnost fokusa
Jedan od glavnih simptoma jeste stalno “skakanje” sa jedne misli na drugu. Ljudi sve teže održavaju pažnju tokom čitanja, rada, razgovora, ili gledanja dužeg sadržaja bez proveravanja telefona.
Mnogi primećuju da više ne mogu da odgledaju film bez paralelnog skrolovanja, ili da tokom rada instinktivno otvaraju nove tabove i aplikacije čim osete i najmanji pad koncentracije.
Tišina i dosada postaju neprijatni
Stručnjaci navode da osobe sa ovim problemom često imaju osećaj nelagode kada nema spoljne stimulacije. Tišina, čekanje ili trenuci bez telefona izazivaju nervozu i potrebu da se “nešto proveri”.
Kod nekih ljudi javlja se maltene automatsko posezanje za telefonom, čak i kada nema novih poruka ili obaveštenja.
Mentalni umor dolazi mnogo brže
Iako deluje kao da mozak stalno “radi”, posledica može da bude upravo suprotna – mentalna iscrpljenost. Konstantno prebacivanje pažnje troši energiju i povećava osećaj preopterećenosti.
Zbog toga mnogi osećaju umor, frustraciju i pad motivacije čak i kada nisu imali fizički naporan dan.
Kratki sadržaji menjaju način na koji mozak obrađuje informacije
Stručnjaci upozoravaju da višesatno gledanje kratkih video-formata može dodatno da smanji toleranciju na sporije aktivnosti poput čitanja, učenja ili vođenja dužeg razgovora.
Mozak se navikava na stalne promene i brze nagrade, pa mu aktivnosti koje zahtevaju strpljenje postaju sve teže, pišu “Vijesti”.
Ovo nije isto što i ADHD
Iako simptomi mogu da liče na poremećaj pažnje, stručnjaci naglašavaju da “popcorn brain” nije isto što i ADHD i ne smatra se zvaničnim psihijatrijskim poremećajem.
Razlika je u tome što se ovde stanje uglavnom povezuje sa preteranom izloženošću digitalnoj stimulaciji i navikama koje utiču na pažnju i koncentraciju.
Kako “resetovati” mozak?
Stručnjaci savetuju ograničavanje vremena na društvenim mrežama, pravljenje pauza od ekrana i vraćanje aktivnostima koje zahtevaju dužu koncentraciju, kao što su čitanje, šetnje, razgovor bez telefona ili boravak u tišini.
Preporučuje se i gašenje nepotrebnih notifikacija, kao i periodi tokom dana bez mobilnog telefona u blizini.
Jer, kako stručnjaci upozoravaju, problem nije samo u tome što nam tehnologija odvlači pažnju, već što mozak vremenom počinje da veruje da bez stalne stimulacije nešto nedostaje.
Komentari (0)