U Kini se poslednjih meseci razvija neobičan i kontroverzan tehnološki trend koji otvara ozbiljna etička pitanja o granicama između života, smrti i digitalne simulacije ličnosti. Reč je o usluzi koju nudi startap Super Brain, a koja omogućava korisnicima da za svega nekoliko dolara kreiraju veštački inteligentne “klonove“ preminulih osoba.
Prema dostupnim informacijama, proces je tehnički izuzetno jednostavan: korisnici dostavljaju fotografije, video-snimke ili glasovne poruke pokojnika, nakon čega algoritmi veštačke inteligencije analiziraju mimiku, glas, način govora i obrasce komunikacije. Rezultat je digitalni avatar koji može da komunicira u realnom vremenu, imitirajući osobu sa zapanjujućom preciznošću,kako vizuelno, tako i u govoru i ponašanju.
Uteha ili opasna iluzija
Ova tehnologija, koja se oslanja na napredak u oblastima mašinskog učenja, obrade prirodnog jezika i tzv. “deepfake“ tehnologije, brzo je stekla popularnost među korisnicima širom Kine. Mnogi je koriste kao način da ponovo „uspostave kontakt“ sa preminulim članovima porodice – roditeljima, partnerima, pa čak i decom. Za neke korisnike, digitalni klonovi predstavljaju oblik utehe i način suočavanja sa gubitkom, dok drugi u njima vide potencijalno opasan alat koji može da zamagli granicu između stvarnosti i iluzije.
Psiholozi i stručnjaci za mentalno zdravlje upozoravaju da ovakva praksa može imati dugoročne posledice. Umesto da pomogne u procesu tugovanja, kontinuirana “interakcija“ sa digitalnim prikazom preminule osobe može da produži emocionalnu vezanost i oteža prihvatanje gubitka. Pojedini eksperti ističu da se radi o fenomenu koji može dovesti do emocionalne zavisnosti od tehnologije, posebno kod ranjivih grupa.
Pravo na digitalni identitet
Sa druge strane, etičari i pravnici postavljaju dodatna pitanja: ko zapravo „poseduje“ digitalni identitet preminule osobe? Da li je dozvoljeno reprodukovati nečiji lik i glas bez prethodne saglasnosti? I gde se povlači granica između sećanja i manipulacije identitetom? U Kini, gde regulativa u oblasti veštačke inteligencije još uvek evoluira, ovakvi servisi funkcionišu u sivoj zoni zakona.
Industrija veštačke inteligencije već duže vreme eksperimentiše sa konceptom “digitalne besmrtnosti“, ali ono što je nekada delovalo kao naučna fantastika sada postaje komercijalno dostupno široj javnosti. Niska cena,svega tri dolara po kreiranju osnovnog modela,dodatno doprinosi masovnosti ovog fenomena.
Dok jedni ovu inovaciju vide kao tehnološki napredak koji menja način na koji doživljavamo smrt i sećanje, drugi upozoravaju da bi upravo ovakvi trendovi mogli imati duboke društvene i moralne posledice. U svakom slučaju, pojava AI klonova preminulih osoba otvara novo poglavlje u odnosu čoveka i tehnologije i postavlja pitanje na koje čovečanstvo tek treba da pronađe odgovor: da li sve što je tehnološki moguće, treba zaista i da bude dozvoljeno?
Komentari (0)