Mađarsko Ministarstvo građevine i saobraćaja saopštilo je da je završetak mađarske deonice brze pruge Budimpešta–Beograd ušao je u finalnu fazu, a pre početka putničkog saobraćaja preostalo je da se okonča testiranje sistema upravljanja vozovima i dobije TÜV sertifikat. Datum puštanja u rad biće određen isključivo na osnovu bezbednosnih procena, bez unapred zadatih političkih rokova, navodi se u saopštenju, koje prenosimo u celosti.
Sve je spremno za mađarski deo projekta BuBe: železnička pruga, uključujući sigurnosnu opremu i pružne prelaze zaštićene barijerama, je završena, nova stanična infrastruktura, sistem zaštitnih zidova od prašine i buke su izgrađeni, namenski vozni park za prugu je spreman za polazak, a sistem upravljanja vozovima (ETCS), koji je neophodan za putnički saobraćaj pri brzini od 160 km/h, sada je u fazi testiranja.
Ostale su samo dve stvari: uspešan završetak testiranja sistema upravljanja vozovima, koje se sada odvija u živim uslovima i sticanje nemačkog TÜV sertifikata.
Ovo poslednje nije obavezan uslov za početak putničkog saobraćaja; ministar građevinarstva i saobraćaja Janoš Lazar je postavio sticanje strogog nemačkog sertifikata o tehničkoj bezbednosti kao uslov za putnički saobraćaj nakon železničke tragedije u Novom Sadu.
I ETCS test i dobrovoljni TÜV pregled – koji je kontinuirano proširen na elemente projekta koji su proglašeni spremnim – su u toku i napreduju stabilnim tempom. Početak putničkog saobraćaja biće određen njihovim uspešnim završetkom, što se očekuje da će trajati još nekoliko nedelja.
Suprotno onome što je tada objavljeno u štampi, ne postoji politički ciljni datum za početak putničkog saobraćaja brzinom od 160 km/h na mađarskom delu železničke pruge Budimpešta-Beograd: datum početka odrediće isključivo stručnjaci zaduženi za bezbednost na putevima.
Najznačajniji domaći železnički razvoj poslednjih decenija, kompletna rekonstrukcija železničke pruge 150, domaćeg dela železničke pruge Budimpešta-Beograd (BuBe), bliži se završetku.
Istorijski razvoj zasnovan na pruzi predstavlja napredak za mađarske železnice u tri oblasti: međunarodni, domaći i prigradski prevoz u Budimpešti.
Sa stanovišta međunarodne logistike, značajna je konkurentska prednost za našu zemlju što železnička pruga Budimpešta-Beograd sada nudi teretnim prevoznicima jednu od najvažnijih železničkih transportnih ruta za robu do južnih luka Evrope – pre svega one koja dolazi iz Azije i kreće se ka Zapadnoj Evropi.
Razvoj linije 150 stvoriće bolju železničku vezu u domaćem železničkom saobraćaju, takođe i za one koji žive u naseljima između prestonice i granice sa Kelebijom. Na kraju, ali ne i najmanje važno, mađarski deo BuBe će potpuno obnoviti transport južnog prstena prestoničke aglomeracije: ponudiće atraktivnu alternativu za putnike koji žive u jugoistočnom slivu Budimpešte, ali rade ili studiraju u glavnom gradu.
Podsećanja radi, teretni saobraćaj na pruzi je počeo 27. februara i, u skladu sa preliminarnim očekivanjima stručnjaka, širi se brzim tempom: obnovljena železnička pruga 150 praktično svakodnevno privlači nove teretne vozove sa alternativnih ruta, prvenstveno sa pruge Budimpešta-Reske.
Posle samo mesec dana, broj teretnih vozova koji ulaze ili izlaze iz Kelebije premašuje broj teretnih vozova koji prolaze kroz Reske, dostižući 150. Ovo takođe oslobađa kapacitet pruge na relaciji Segedin-Sabadka, što otvara prostor za intenziviranje putničkog saobraćaja koji je tamo ponovo pokrenut.
Dve glavne prekretnice u bezbednosti saobraćaja ostaju pre pokretanja putničkog saobraćaja od 160 km/h na liniji 150.
Jedna je besprekoran rad mnogo pominjanog sistema za upravljanje vozovima, ETCS. Prva runda testiranja softvera potrebnog za ovo je završena, kineski izvođač radova je dobio takozvane beleške o greškama za otkrivene greške.
One se trenutno ispravljaju, a izvođač radova se obavezao da isporuči ažurirani softver do 7. aprila. Nakon što se ovo učita u laboratoriju, može početi kompjutersko testiranje softvera, a zatim – nakon potvrde da su prethodne softverske greške ispravljene na ovaj način – stiže sledeća i najspektakularnija faza procesa, takozvani “tamni rad“.
To zapravo znači fizički probni rad sistema za upravljanje vozovima na stvarnoj pruzi, tokom kojeg će test vozila nekoliko puta preći celu mađarsku deonicu pruge brzinom od 160 km/h. (Na osnovu zvaničnih očekivanja, oni pokrivaju približno 20 hiljada kilometara neprekidnih putovanja bez grešaka.)
Tokom prethodnog, sličnog puštanja u rad ETCS sistema, ukupno vreme potrebno za konačnu korekciju “tamnog“ rada i svih otkrivenih grešaka – od korekcije grešaka do novog testiranja do finog podešavanja – trajalo je najmanje četvrt godine.
U slučaju BuBe-a, pokušavamo da značajno skratimo ovaj vremenski zahtev – isključivo korišćenjem dodatnih resursa – ali to ima jasno i čvrsto ograničenje: nultu toleranciju u oblasti zahteva bezbednosti saobraćaja. Nećemo praviti kompromise u pogledu bezbednosti saobraćaja u interesu ubrzanja.
Da bi se osiguralo da se željeni nivo bezbednosti transporta ne određuje subjektivno, posebno ne na osnovu političkih razmatranja, u Mađarskoj postoji dobrovoljno preuzet preduslov za pokretanje putničkog saobraćaja od 160 km/h na mađarskoj deonici železničke pruge Budimpešta-Beograd: TÜV inspekcija koju sprovode nezavisni inženjeri.
Sticanje globalno prihvaćenog TÜV sertifikata, koji je namenjen da dokaže postojanje nemačkih tehničkih bezbednosnih standarda, napreduje brzim tempom, a BuBe, neophodni pregled za ovo, kontinuirano se proširuje na elemente BuBe projekta koji su već proglašeni spremnim, tako da se očekuje da će biti potrebno kraće vreme, zaključuje se u saopštenju mađarskog Ministarstva građevine i saobraćaja.
Komentari (0)