U istraživanju koje su sproveli organizacije “Penguin Watch” i “Oxford Brookes University” analizirani su takozvani datumi “naseljavanja“ – prvi dan kada pingvini neprekidno zauzimaju područja za gnežđenje – u periodu od 2012. do 2022. godine, na 37 kolonija koje je pratilo 77 kamera sa vremenskim odmakom snimanja.
Istraživački tim je utvrdio da su sve tri posmatrane vrste pomerile vreme razmnožavanja unapred, pri čemu su gentu pingvini pokazali najveću promenu – u proseku 13 dana ranije po deceniji, a u pojedinim kolonijama i do 24 dana. Adelijevi i činstrap pingvini pomerili su razmnožavanje u proseku za oko 10 dana ranije. Naučnici ističu da je reč o najbrže zabeleženom pomaku u fenologiji kod bilo koje vrste ptica, a moguće i kod svih kičmenjaka.
– Želeli smo da proverimo da li pingvini reaguju na izrazito ubrzane klimatske promene koje beležimo na Antarktiku promenom vremena razmnožavanja – i zaista reaguju. Pomak se dešava rekordnom brzinom, bržom nego kod bilo kog drugog kičmenjaka – izjavio je za Reuters glavni autor studije Ignasio Huarez Martinez sa Univerziteta Oksford.
Studija, objavljena u časopisu Journal of Animal Ecology na Svetski dan podizanja svesti o pingvinima (20. januara), ukazuje da još nije jasno da li ranije razmnožavanje predstavlja uspešnu adaptaciju ili bi moglo dovesti do nesklada između izleganja mladunaca i dostupnosti hrane.
– Ključno otvoreno pitanje, u kontekstu dobijenih rezultata, jeste da li uočeni pomak u vremenu razmnožavanja predstavlja stvarnu adaptaciju pingvina na klimatske promene. U sledećoj fazi istraživanja analiziraćemo uspešnost razmnožavanja i proceniti kako su na nju uticali promene u dinamici razmnožavanja i zabeleženi faktori okoline – rekao je Huarez Martinez.
On je dodao da sve izraženiji “subpolarni uslovi“ mogu ići u prilog prilagodljivijim vrstama poput gentu pingvina, u odnosu na vrste kao što su činstrap pingvini, koji zavise od krila, i Adelijevi pingvini, koji su vezani za ledena staništa. To bi moglo promeniti odnose među vrstama, uključujući konkurenciju i pristup hrani.
– Strahujemo da bi to moglo dovesti do znatno veće konkurencije između ove tri vrste, koje su do sada bile delimično razdvojene upravo zbog različitog vremena razmnožavanja – upozorio je on.
Svaka kamera beležila je lokalne temperature, a istraživači su utvrdili da se područja kolonija zagrevaju oko četiri puta brže, približno 0,3 stepena Celzijusa godišnje, u poređenju sa antarktičkim prosekom od 0,07 stepeni godišnje.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)