Kalifornija zvanično započinje borbu protiv takozvanog “thirdhand smoke“ fenomena, zagađenja koje ostaje u prostoru dugo nakon što se cigareta ugasi, a koje stručnjaci sve češće označavaju kao ozbiljnu i potcenjenu zdravstvenu pretnju.
Dok je pasivno pušenje, odnosno udisanje dima u prisustvu pušača, već decenijama prepoznato kao opasno po zdravlje, mnogo manje pažnje posvećeno je zaostalom duvanskom dimu. Reč je o hemijskim ostacima duvanskog dima i isparenja nikotina koji se zadržavaju u stanovima i kućama, u nameštaju, tepisima, zavesama, prašini, ali i na zidovima i to mesecima, pa čak i godinama nakon poslednje cigarete, piše New York Post.
Upravo zbog tog nevidljivog rizika, kalifornijski parlament usvojio je Zakon AB 455, prvi takve vrste u svetu. Predlog je podnela poslanica Liz Ortega iz San Franciska, a zakon je izglasan jednoglasno. Njime se vlasnici nekretnina obavezuju da prilikom prodaje kuće ili stana u pisanom obliku obaveste potencijalne kupce ukoliko znaju da je u prostoru ranije bilo pušenja ili korišćenja proizvoda sa nikotinom, uključujući i elektronske cigarete.
Pored toga, zvanični vodič države Kalifornije o ekološkim opasnostima u domaćinstvu biće dopunjen novim poglavljem koje se odnosi na zaostali dim, čime se ovaj problem po prvi put institucionalno prepoznaje kao faktor rizika za zdravlje.
Stručnjaci upozoravaju da zaostali dim nije samo neprijatan miris koji se zadržava u stanu. Prema rečima dr Nila Benovica, profesora na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku i jednog od vodećih istraživača u ovoj oblasti, prisustvo tog mirisa često znači da je prostor kontaminiran toksičnim hemijskim jedinjenjima nastalim sagorevanjem duvana.
“Ovi ostaci mogu da se udišu, da se unesu u organizam putem prašine ili da se apsorbuju preko kože“, objašnjava Benovic.
Istraživanja ukazuju da izloženost ovakvom dimu može povećati rizik od raka, srčanih oboljenja, bolesti pluća, ali i urođenih mana.
Eksperimenti na životinjama pokazali su da takva izloženost može izazvati oštećenja DNK, poremećaje imunog sistema i promene u ponašanju, dok su studije na ljudima zabeležile promene u krvnim proteinima povezane sa upalama i kardiovaskularnim bolestima.
Posebno su ugrožene osetljive grupe,deca, osobe sa astmom i alergijama, kao i stanovnici višestambenih zgrada i socijalnog stanovanja. Deca su u većem riziku, jer se igraju na podu, stavljaju predmete u usta i imaju veći kontakt kože sa kontaminiranim površinama.
Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da se u mnogim slučajevima nepušači useljavaju u stanove u kojima su prethodno živeli pušači, bez ikakvog upozorenja o potencijalnoj opasnosti. Zbog toga stručnjaci smatraju da bi naredni korak zakonodavaca trebalo da bude jača zaštita zakupaca.
Najnovija istraživanja, uključujući i studiju Kineske akademije nauka, ukazuju da se zaostali duvanski dim ponaša drugačije od pasivnog. Dok se dim iz cigarete relativno brzo raspršuje, njegovi ostaci u prostoru opstaju duže i vremenom se hemijski menjaju, postajući bogatiji azotom,što ih može učiniti još štetnijim.
“Zaostali duvanski dim nije statičan trag prošlog pušenja, već aktivan izvor zagađenja. Čak i kada pušenje prestane, oslobađanje opasnih jedinjenja se nastavlja, pretvarajući domove u mesta hronične, dugotrajne izloženosti niskim dozama toksina“,upozoravaju naučnici.
Kalifornijski zakon sada postavlja presedan koji bi mogao da utiče na slične regulative širom sveta, dok zdravstveni stručnjaci poručuju da borba protiv duvanskog dima ne prestaje gašenjem cigarete.
Komentari (0)