Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) saopštila je da je u Novom Sadu, u 88. godini života, preminuo jedan od najznačajnijih srpskih inženjera poljoprivrede i genetičara, akademik Dragan Škorić.
– Svojim stručnim, pedagoškim i naučnim radom dao je izuzetan doprinos razvoju naše poljoprivrede. Njegov odlazak veliki je gubitak za SANU i sveukupno srpsko društvo – navedeno je u saopštenju.
Škorić je diplomirao 1963. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a već naredne godine zaposlio se u Institutu za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu, gde je radio kao asistent na oplemenjivanju suncokreta.
U SANU podsećaju da je u Institutu, u kojem je bio zaposlen sve do penzionisanja 2006. godine, vodio pet projekata i rukovodio radom na još osam potprojekata.
Akademik Škorić obavljao je funkciju upravnika Zavoda za uljane kulture Instituta za poljoprivredna istraživanja od 1989. do 2006. godine, a u dva mandata bio je i predsednik Upravnog odbora Instituta.
– Veliki doprinos Škorića ogleda se u kadrovskom jačanju Zavoda za uljane kulture i u organizovanju i opremanju laboratorija – istakli su iz SANU.
Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu izabran je za docenta 1978. godine, za vanrednog profesora 1983, a za redovnog profesora 1990. godine. Zvanje profesora emeritusa Univerziteta u Novom Sadu stekao je 2008. godine.
– Veliki doprinos akademik Škorić ima i u razvoju međunarodne naučne saradnje i programa stvaranja zajedničkih hibrida suncokreta, koji su ostvareni sa više od 30 naučnih institucija i multinacionalnih kompanija – naveli su iz SANU.
Za dopisnog člana SANU izabran je 2003. godine, a za redovnog 2009. Bio je predsednik Akademijskog odbora za selo i član Akademijskog odbora „Životna sredina“, kao i predsednik Odbora za floru i vegetaciju od 2004. do 2011. godine.
Škorić je bio redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije i Društva genetičara Srbije, a bio je i inostrani član Nacionalne akademije agrarnih nauka Ukrajine i Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.
Pored toga, učestvovao je u radu brojnih nacionalnih tela – bio je član Odbora za biologiju i biotehnologiju Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije (1998–2000) i član Republičkog saveta za naučnu i tehnološku politiku, odnosno Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj u tri mandata.
Za svoj rad dobio je veliki broj domaćih i međunarodnih priznanja, među kojima su Prvomajska nagrada SFRJ, Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom, priznanje Ministarstva za poljoprivredu Mađarske „Kivalo Munkaert“, Oktobarska nagrada Novog Sada i Nagrada prijateljstva Vlade Narodne Republike Kine.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)