Bivši potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Dik Čejni, jedna od najuticajnijih i najkontroverznijih ličnosti u američkoj politici, preminuo je danas u svom domu u Vajomingu u 84. godini. Njegova porodica saopštila je da je smrt nastupila zbog komplikacija izazvanih upalom pluća i dugogodišnjih srčanih problema.
Kao najmoćniji potpredsednik u savremenoj istoriji SAD pod Džordžom V. Bušom usmerio je zemlju, a i čitav zapadni svet u globalni “rat protiv terorizma“ koji je decenijama oblikovao međunarodne odnose, politiku na Bliskom istoku, ali i zauvek promenio život u Americi. Pripadao je struji agresivne neokonzervativne politike tzv. “jastrebova” u Vašingtonu, koje je bivši predsednik Džordž Buš Stariji navodno nazivao “ludaci u podrumu“.
Čejnijevo nasleđe takođe je vezano za teroristički napad 11. septembra 2001. i kontroverzne odluke koje su usledile. Tog kobnog jutra, dok je svet u šoku pratio napade, Čejni je bio u svom kabinetu u Zapadnom krilu Bele kuće kada je avion “American Airlines-a“ leta 77 udario u Pentagon u 9.37 časova. Agent Tajne službe odmah ga je evakuisao u Predsednički centar za hitne operacije, bunker ispod Istočnog krila. Dok su pristizali izveštaji o još otetih aviona koji su se kretali ka Vašingtonu, Čejni je preuzeo komandnu ulogu, koordinirajući akcije sa vojnim i obaveštajnim zvaničnicima, dok je predsednik Buš bio u avionu “Air Force One“.
Jedna od najtežih odluka tog dana doneta je upravo u bunkeru. Dok je radar pratio let “United Airlinesa“ 93, koji su kasnije putnici pokušali da preuzmu od terorista, jedan vojnik je prišao Čejniju tražeći potvrdu protokola o upotrebi sile.
– Naravno – odgovorio je Čejni prvi put, odobrivši obaranje aviona ako odbije da skrene sa kursa.
Nekoliko trenutaka kasnije, kada se avion približio prestonici, vojnik se vratio, a Čejni opet potvrdio odluku.
– Nije moglo biti drugog odgovora. Hiljade su već poginule, a oteti avioni postali su “projektili“ u rukama terorista Al Kaide – opisao je Čejni taj momenat.
U retkom momentu introspekcije, Čejni je govorio o “ogromnoj težini“ te odluke i o tišini koja je usledila u prostoriji zbog naredbe koja je značila žrtvovanje američkih života kako bi se spasili drugi. Let 93 se na kraju srušio u Pensilvaniji nakon što su putnici pružili otpor otmičarima, čime je sprečeno sprovođenje Čejnijevog naređenja, ali je njegova odluka označila početak nove ere odlučne i beskompromisne politike.
Ta odlučnost dovela je Čejnija u središte “rata protiv terorizma“, sveobuhvatne kampanje pokrenute posle napada. Kao potpredsednik, bio je jedan od glavnih zagovornika Ukaza o vojnoj upotrebi sile iz 2001, proširenja ovlašćenja nadzora kroz “Patriot ukaz”, kao i doktrine “preventivnog rata”.
Međutim, ništa nije toliko obeležilo njegov mandat kao invazija Iraka 2003. godine. Taj rat je uporno zagovarao, povezujući režim Sadama Huseina sa Al Kaidom i oružjem za masovno uništenje, iako je za to nije bilo dokaza. Podgrevanju ratne atmosfere doprineo je i članak New York Times-a novinarke Džudit Miler koji je lažno povezao Irak sa Al Kaidom.
U aprilu 2003. godine, Čejni je za CNN izjavio da je rušenje Sadama predstavljalo “prekretnicu“ u borbi protiv globalnog terorizma. Invazija, započeta 20. marta iste godine udarima pod motom “šok i strahopoštovanje“ (shock and awe), brzo je srušila vlast Sadama Huseina, ali je započela period haosa, sektaških sukoba i jačanja džihadističkih pokreta, baš kao što je Čejni ranije predviđao.
Ironično, njegovi komentari iz 1994. godine, kada je bio ministar odbrane, potvrdili su da je znao ogromnu cenu koju će Irak platiti, ako SAD pokušaju da mu “donesu demokratiju”. U intervjuu za C-SPAN, Čejni je tada upozorio na opasnosti svrgavanja Sadama.
– Kada biste zauzeli Irak i srušili Sadamov režim, koga biste stavili umesto njega? Vrlo lako biste mogli da vidite kako se Irak raspada: zapad bi mogla da preuzme Sirija, istok Iran, a Kurdi na severu bi pokušali da se osamostale, čime bi destabilizovali Tursku – rekao je tada Čejni, dok je na vlasti bio demokrata Bil Klinton.
Zaključio je da bi takav scenario zahtevao masovno prisustvo američkih trupa bez podrške arapskih saveznika, što se upravo i dogodilo posle 2003. godine, kada je Irak zahvatio haos i građanski rat, koji je na kraju doveo do stvaranja Islamske države. Iako se nije ostvarilo predviđanje da će Sirija preuzeti delove Iraka, Islamska država je objedinila veliku teritoriju otetu od obe zemlje, a Sirija danas faktički ne postoji kao unitarna država, dok je na vlasti jedan od bivših vođa Islamske države Ahmend al Džolani (promenio ime u Al Šara).
U govoru iz avgusta 2002. potpuno je preokrenuo priču, pa je tvrdio da će Iračani američke trupe dočekati “kao oslobodioce“ uz “slatkiše i cveće“. Ubrzo se ispostavilo da ta procena nije tačna kada su krenuli bombaški napadi na američke trupe i građanski rat u kojem je na kraju pobedila šiitska frakcija bliska Iranu.
Rat u Iraku je, zavisno od procena, doveo do smrti od 150.000 do više od milon Iračana. Posledice invazije po Ameriku bile su više od 4.400 poginulih vojnika, bilioni dolara troškova i jačanje iranskih i sunitskih ekstremističkih frakcija. Kritičari su Čejnija nazivali glavnim arhitektom rata koji je zauvek promenio američku spoljnu politiku i zapalio bure baruta na Bliskom istoku.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)