Na Suncu pada kiša. Ali ta kiša nije od vode, već od pregrejane plazme — i naučnici možda napokon znaju šta je uzrokuje, piše Science Alert.
Iako zvuči neverovatno, fenomen poznat kao koronalna kiša ima određene sličnosti sa kišom na Zemlji. Sastoji se od hladnijih, gušćih gomila materijala koji se spuštaju iz korone — najudaljenijeg sloja Sunčeve atmosfere — ka njegovoj površini. Međutim, umesto kapljica vode, ove “kapi“ su plazma, električno naelektrisan gas temperature oko milion stepeni. Dok pada, plazma prati Sunčeva magnetna polja, stvarajući ogromne lukove koji mogu dostići visinu i do pet puta veću od prečnika Zemlje.
Novo objašnjenje stare misterije
Poreklo koronalne kiše dugo je predstavljalo zagonetku. Iako se često javlja nakon snažnih solarnih erupcija, naučnicima je bilo teško da je precizno modeluju ili predvide. Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Havaji sugeriše da bi ključ mogao ležati u neujednačenoj raspodeli hemijskih elemenata unutar Sunčeve korone. Ovo otkriće dovodi u pitanje dosadašnje modele Sunčeve atmosfere, koji su pretpostavljali da je zastupljenost elemenata uvek ista.
– Trenutno modeli pretpostavljaju da je raspodela različitih elemenata u koroni konstantna kroz prostor i vreme — što očigledno nije slučaj – objašnjava Luk Benavic, student astronomije i jedan od koautora studije.
Simulacije koje potvrđuju teoriju
U novim simulacijama, koje su dozvolile promene u koncentracijama elemenata kao što su gvožđe, silicijum i magnezijum, Benavic i njegove kolege otkrili su da se koronalna kiša počinje formirati već nakon 35 minuta. Poređenja radi, raniji modeli su zahtevali sate ili čak dane zagrevanja da bi objasnili isti proces.
– Uzbudljivo je videti da, kada dozvolimo elementima poput gvožđa da se menjaju s vremenom, modeli konačno odgovaraju onome što zaista posmatramo na Suncu. Fizika tada deluje živo i stvarno – rekao je Benavic.
Naučnici smatraju da promenljiva zastupljenost elemenata utiče na gubitak energije zračenjem. Nagli porast zračenja izaziva oštar pad temperature na vrhu koronalnih petlji, što pokreće nekontrolisani proces hlađenja i na kraju dovodi do stvaranja koronalne kiše.
– Ovo otkriće je ključno jer nam pomaže da bolje razumemo kako Sunce zaista funkcioniše – ističe Džefri Rip, astronom i koautor studije.
Ova istraživanja ne samo da objašnjavaju zagonetni fenomen solarne kiše, već i sugerišu da bi postojeće teorije o zagrevanju korone morale da se preispitaju.
– Možda ćemo morati da se vratimo na sam početak u proučavanju koronalnog zagrevanja — što znači da nas čeka mnogo novog i uzbudljivog posla – zaključuje Rip.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)