Ministar finansija Siniša Mali je, govoreći o novom Zakonu o legalizaciji “Svoj na svome”, rekao da privatni investitori neće imati iste pogodnosti kao većina građana koji žele da legalizuju svoje domove, kao i da država nije preduzela ovu meru da bi popunila budžet već da bi pomogla građanima.
Mali je za Euronews Srbija večeras izjavio da su aktuelne ekonomske mere koje Vlada Srbije sprovodi predstavljaju deo dosledne politike koja se vodi još od 2020. godine i izbijanja pandemije koronavirusa.
– Sećate se, tada smo obezbedili sve četiri vakcine koje su postojale i besplatno ih delili građanima Srbije. Dali smo po 100 evra svakom punoletnom građaninu koji se prijavio, pomagali nezaposlenima, majkama sa decom, mladima do 16 godina. Suština naše politike je da uvek pomognemo građanima, da pokažemo brigu i da rešavamo probleme – rekao je Mali, podsećajući i na rešenja za kredite u švajcarskim francima i na strateški program “Srbija 2025“.
Naglasio je da povećanje plata, penzija i minimalne zarade nije iznenađenje, već ostvarenje planova koje je Vlada predstavila još 2019. i 2022. godine.
– Svako obećanje koje smo dali, mi smo ispunili – dodao je Mali.
Govoreći o inflaciji, koja je u junu iznosila 4,9 odsto, Mali je rekao da je uzrok skoro polovina rasta cena u prehrambenim proizvodima i kućnoj hemiji.
– Zato smo doneli uredbu o ograničavanju marži da spustimo cene u maloprodajnim objektima. Naša politika je jasna – povećavamo životni standard, smanjujemo troškove i činimo sve da građani imaju jeftiniji ogrev, niže kamate i niže cene proizvoda – istakao je.
Mali je odbacio tvrdnje da država od novih mera očekuje punjenje budžeta.
– Na taj novac ne računamo. Radimo ovo da rešimo višedecenijske probleme ljudi. Imate kuću ili stan, a ne piše da je vaš, ne možete da je prodate, pod hipoteku, dogradite ili priključite na infrastrukturu. Hoćemo da konačno to rešimo. Ne postoji retroaktivno plaćanje poreza. Normalno je da imate legalan objekat i da na to plaćate porez kao svuda u svetu. Ljudi koji žive na selu, sve objekte legalizuju za 100 evra, u prigradskim naseljima 200 evra a u gradskim centrima do 1.000 evra. Ali onaj ko je nelegalno gradio zgrade, platiće iznos koji je jednak doprinosima za uređenje gradskog građevinskog zemljišta koje je inače morao da plati. Plaćaće se kao svuda u svetu, a prihod ide lokalnim samoupravama za vrtiće, puteve, infrastrukturu – naglasio je.
Što se tiče troškova legalizacije, Mali je objasnio da vlasnici kuća i pomoćnih objekata u selima plaćaju 100 evra, u prigradskim naseljima do 200 evra, a u velikim gradovima od 300 do 1000 evra, zavisno od lokacije.
– To je simbolična naknada za građane, dok investitori neće moći da se izvuku. Oni moraju da plate doprinose za uređenje građevinskog zemljišta, onoliko koliko bi platili da su gradili legalno – rekao je Mali.
Dodao je da zakon predviđa i mehanizme protiv daljeg nelegalnog građenja.
– Satelitski snimci će se ažurirati svake godine, više nema opraštanja. Ako ne uđete u legalne tokove, država će objekat uzeti u vlasništvo i iskoristiti za javne potrebe ili će ga srušiti – kazao je Mali
Na pitanje o odgovornosti za veliki broj nelegalnih objekata, Mali je odgovorio da problem postoji još od 1997. godine i da su postojali i korupcija i propusti opština i države.
– Ali sada gledamo unapred. Ova Vlada i predsednik Vučić nijednom nisu bežali od problema – od poplava 2014, fiskalne konsolidacije, korone, do energetske krize 2022. godine. Sve smo rešavali. Tako ćemo i ovaj – poručio je Mali, ističući da će najviše koristi imati građani, posebno vlasnici stanova i kuća, kao i socijalno ugroženi i samohrani roditelji koji su oslobođeni naknade.
Soforonijević: Ovo nije legalizacija, ovo nije ni ozakonjenje, ovo je formalizacija
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da novi zakon kojim se reguliše status bespravno izgrađenih objekata predstavlja „potpuni raskid sa dosadašnjom praksom“ neuspešnih pokušaja legalizacije i ozakonjenja.
Kako je naglasila, Srbija se od 1997. godine bezuspešno bori sa problemom bespravne gradnje, a cilj ovog zakona je da se po prvi put uvede sistem koji je digitalizovan, decentralizovan i usklađen sa međunarodnim standardima formalizacije.
– Ovo nije legalizacija, ovo nije ni ozakonjenje, ovo je formalizacija – istakla je Sofronijević, dodajući da se time prelazi od faktičkog ka stvarnom pravnom vlasništvu objekata.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji postoji 4,8 miliona objekata bez upisanog vlasnika, od čega je 2,05 miliona bespravno izgrađeno – milion stambenih i gotovo milion ekonomskih i pomoćnih objekata. Upravo te kategorije, prema rečima ministarke, dobiće posebnu pažnju u okviru novog zakona.
Jedna od ključnih novina je što građani više neće morati da prikupljaju obimnu dokumentaciju, već će država kroz digitalizovane baze i ukrštanje podataka sama dolaziti do stvarnog vlasnika. Građanima će biti dostupni infopultovi u lokalnim samoupravama, kao i besplatna pravna pomoć za one koji nemaju tehničko znanje.
Naknada za evidentiranje objekata biće u visini doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, dok će vlasnici porodičnih kuća i stanova u opštinama ispod 50.000 stanovnika, kao i u ruralnim sredinama, plaćati simboličnih 100 evra. Sofronijević je objasnila da se pri tom ne pravi razlika u površini objekta – cena je ista bez obzira na kvadraturu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)