Malo šta je dirljivije od prizora bele, paperjaste bebe foke koja prvi put ulazi u vodu.
Mladunci foka prve korake u vodi prave obično između druge i četvrte nedelje života. U početku su nesigurni, ali tu uskaču majke – doslovno. One nežno gurkaju svoje male u plićak, podstiču ih da zagnjure glavu i naprave prve pokrete perajima. Učenje nije dugo: već posle mesec do mesec i po dana mališani postaju pravi mali ronioci.
Odrasle foke su neverovatno izdržljive. U proseku mogu da preplivaju i do 50 kilometara dnevno, a u potrazi za hranom često zalaze i mnogo dalje. Još fascinantnija je njihova sposobnost ronjenja – neke vrste zadržavaju dah i do 30 minuta, spuštajući se na dubine i preko 200 metara.
Za mladunce je ovo čitava škola preživljavanja: majke ih vode u pliće vode, pokazuju im kako da rone na kraće intervale i hvataju male ribice pred njima, sve dok mali ne počnu samostalno da love. Taj proces učenja je nežan, ali istovremeno strog – jer u moru nema mnogo vremena za greške.
Ali šta se dešava kada je beba ostala bez mame i umesto u moru, prve plivačke pokrete pravi u velikoj kadi. Prizor je potpuno srceparajući- posle prvobitnog straha, zbog susreta sa nepoznatim, dvomesečna beba polako se pušta. Potrebna je mala pomoć, pridržavanja glave, a onda kreće… Najlepši deo je masaža, na kraju,, tokom brisanja.
View this post on Instagram
Komentari (0)