Ako u Danskoj poželite da svoje dete nazovete „Banana“, „Supermen“ ili „X Æ A-12“ (poput Elona Maska), naići ćete na ozbiljan problem. Danski zakon roditeljima ne dozvoljava da budu previše maštoviti kada je reč o imenima. Ovde izbor imena nije samo stvar ličnog ukusa, već dobro definisanih pravila koja imaju za cilj da zaštite decu od podsmeha i sačuvaju nacionalno nasleđe.
Roditelji u Danskoj moraju da biraju sa zvanične liste od oko 7.000 odobrenih imena. Ako žele nešto što nije na spisku, zahtev moraju podneti Komitetu za imena pri Ministarstvu za crkvena pitanja. Ovaj komitet svake godine razmatra stotine predloga i ne libi se da odbaci one koji se smatraju neprikladnim.
Da kriterijumi nisu nimalo blagi, najbolje pokazuje spisak odbijenih imena. Među njima su se našla i sledeća:
-Anus
-Monkey
-Pluto
-Majsen (u prevodu Mišić)
-Ashleiy (nepravilno spelovano Ashley)
S druge strane, pojedini kreativni predlozi su ipak prošli “test prihvatljivosti“. Tako danas u Danskoj možete naići na decu po imenu Nike ili Bentley. Glavna pravila su jasna – ime mora biti u skladu sa danskim jezikom, lako izgovorljivo i takvo da ne izlaže dete ruglu.
Dok Danska rigorozno kontroliše svaku “ekscentričnu ideju“, širom sveta roditelji često prelaze granicu. Na Novom Zelandu dete je ponelo ime Talula Does The Hula From Hawaii, što je sud kasnije zabranio. U Americi su zabeleženi slučajevi beba sa imenima poput Number 16 Bus Shelter, a u Švedskoj su roditelji pokušali da registruju dete pod nizom nasumičnih znakova i brojeva Brfxxccxxmnpcccclllmmnprxvclmnckssqlbb11116.
Statistike pokazuju da se u Danskoj između 15 i 20 odsto predloženih novih imena svake godine odbije. I dok jedni kritikuju državu zbog “prevelike kontrole“ nad privatnim životom porodica, drugi smatraju da ovaj sistem deci zapravo pruža dragocenu zaštitu – jer ime, jednom kada se upiše u matične knjige, ostaje deo identiteta zauvek.
Komentari (0)