Ljudi koji se bave statistikom nikako da se dogovore ko je ustvari uspešniji- starija ili mlađa deca u porodici.
Nedavna studija sugeriše da su deca rođena kao srednja 45% sklonija da postanu milioneri u poređenju sa svojom braćom i sestrama. Ovo iznenađujuće otkriće ukazuje na posebne osobine koje srednja deca razvijaju kroz dinamiku porodice. Često uhvaćena između odgovornosti koje imaju stariji i pažnje koja je usmerena ka najmlađima, srednja deca obično razvijaju jake veštine pregovaranja, otpornost i prilagodljivost — osobine koje mogu biti korisne u potrazi za bogatstvom.
Srednja deca takođe uče da budu nezavisna i snalažljiva, jer često moraju da izgrade svoj jedinstveni identitet unutar porodice. Ove veštine mogu ih učiniti sklonijim preuzimanju rizika i poduzetništvu u karijeri, osobinama koje su često povezane sa finansijskim uspehom. Pored toga, srednja deca često imaju izoštrenu sposobnost da razumeju odnose i potrebe drugih, što im može pomoći da napreduju u liderskim pozicijama i poslovnim poduhvatima. Studija naglašava da ove karakteristike, oblikovane redosledom rođenja, mogu pružiti posebnu prednost u sticanju bogatstva i finansijske nezavisnosti.
S druge strane, druga studija tvrdi suprotno.
Rasprava između starije dece, koja su pod pritiskom ali uspešna, i najmlađih, koji su slobodnog duha ali često zanemareni, traje godinama, čak je izazvala raskol između osnivača psihologije Sigmunda Frojda i njegovog kolege Alfreda Adlera, koji je bio srednje dete. Međutim, kada je reč o korporativnom uspehu, podaci kažu, prema ovim istraživanjima, da su starija deca u prednosti.
Starija deca, u proseku, imaju nešto više IQ bodova od mlađe braće i sestara, bolje se snalaze u školi i obično zarađuju više kao odrasli, kako brojna istraživanja pokazuju. Anketa CareerBuilder-a je otkrila da su starija deca češće u šestocifrenim platnim razredima, dok su srednja deca najčešće na početnim poslovima sa zaradom manjom od 35.000 dolara godišnje, piše Finance Yahoo.
Međutim, nova istraživanja iz radnog dokumenta NBER-a ponudila su objašnjenje za male, ali uporne razlike u platama između prvorođene i ostale dece. Nije stvar u tome da roditelji vole jedno dete više od drugog, već se radi o tome koliko često deca oboljevaju i koliko braća i sestre utiču na to.
Analizirajući sve prvorođene i drugorođene u Danskoj između 1981. i 2017. godine, zdravstveni ekonomisti su izdvojili jedan faktor koji više pogađa mlađu decu- bolest.
U ključnim prvim mesecima života, drugorođena deca su mnogo češće hospitalizovana nego njihova starija braća i sestre.
„U prvoj godini života, deca rođena kao druga imaju dva do tri puta veću verovatnoću da budu hospitalizovana zbog respiratornih problema“, rekla je Rosin-Slejter, vanredna profesorka na odeljenjima za zdravstvenu politiku i ekonomiju Univerziteta Stanford, za Fortune. To je naročito primetno u prva tri meseca života drugog deteta, a ”razlika praktično nestaje nakon prve godine“, dodala je.
Komentari (0)