Prohladno šesto decembarsko veče u Beogradu proteklo je u znaku obeležavanja godišnjice rođenja jednog od najomiljenijih srpskih pesnika, prvog pisca poezije za decu u našoj književnosti i autora čuvenih zbirki pesama „Đulići“ i „Đulići uveoci“, Jovana Jovanovića Zmaja, u čiju čast je zasvetlela medija fasada 168 metara visoke Kule Beograd, novog simbola srpske prestonice.
Iako je po zanimanju bio lekar, Jovan Jovanović, od milošte prozvan i u narodu prihvaćen kao čika Jova Zmaj, smatra se jednim od najvećih liričara srpskog romantizma koji će, osim po antologijskim pesmama, ostati upamćen i kao prevodilac i kao urednik brojnih književnih, dečjih i satiričnih časopisa među kojima se izdvajaju „Zmaj“, „Neven“, „Javor“, „Komarac“, „Žiža“ i „Starmali“.
Zmajevim lirskim remek-delima, na kojima su odrastale čitave generacije mališana, divio se i najveći genije i pronalazač u istoriji čovečanstva – Nikola Tesla. Naš veliki naučnik ne samo da je smatrao Zmaja najvećim srpskim pesnikom, već je rado prevodio njegove pesme na engleski jezik i objavljivao ih u američkim časopisima čime je dat nemerljiv doprinos promociji naše književnosti i kulture u svetu u 19. veku.
Zahvaljujući ovim specijalnim vizuelnim projekcijama, Kula Beograd, najviša zgrada u Srbiji i regionu, čuva sećanje na velikane koji su proslavili našu zemlju i ostavili neizbrisiv trag u njenoj istoriji, a Jovan Jovanović Zmaj svakako je jedan od njih.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)