Danas je CRVENO slovo, slavimo Malu Gospojinu: Evo šta nikako ne bi valjalo da radite

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas 21. septembra obeležavaju veliki praznik koji je u kalendaru obeležen crvenim slovom – rođenje presvete Bogorodice. Ovaj praznik se u narodu naziva i Mala Gospojina.

Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.

Bogorodica je rođena u Nazaretu, od ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu, bila je od carskog roda Davidovog, po majci od roda prvosvešteničkog.

Ana je kao starica rodila kćer Mariju, po blagoslovu Božjem. Upravo je Bog i odredio Mariju da bude majka Isusa Hrista, i zato se slavi kao Presveta Bogorodica.

Doživeće najveće radosti i najveće boli, sve dok i sama, posle isteka zemaljskih dana, nije otišla u večnu svetlost i slavu.

Ona je i danas zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve. Pred njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć.

Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine.

Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti.

Običaji i verovanja na Malu Gospojinu

U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice više dana provode u prazničnom raspoloženju i u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu, posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.

Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.

Ovaj dan dobar je za svadbe i veridbe. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije.

Kada je o prazniku vedro, veruje se da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.

BONUS VIDEO: