U istoriji Kupa evropskih šampiona, kasnije Lige šampiona, samo tri nemačka tima osvojila su ovo takmičenje – Bajern pet puta, Hamburger i Borusija Dortmund po jednom. HSV je pehar podigao 1983, Borusija 1997. godine.
Dortmundov put do evropskog trona bio je konačan epilog dugoročnog projekta. Sve je počelo 1991. kada je za trenera postavljen Otmar Hicfild. General je reputaciju godinama gradio u Švajcarskoj, gde je sa Grashopersom dva puta uzastopno osvojio titulu. Poziv iz Nemačke činio se idealnim izazovom u karijeri.
U debitantskoj sezoni pod Hicfildovom komandom ekipa je zbog slabije gol razlike prvenstvo završila na drugom mestu. Titulu je osvojio Štutgart. Ali na “Vestfalenu” nisu očajavali. I dalje su sveža bila sećanja na 1986. kada je Borusija posle plej-of mečeva sa Fortunom iz Kelna jedva uspela da sačuva prvoligaški status.
Pratite nas i na društvenim mrežama Facebook i Instagram – Objektiv.rs
Sa Hicifldom dolazi i Stefan Šapuiza. Švajcarac je u prvoj sezoni postigao 20 golova, do odlaska iz kluba preko 100 puta zatresao je mrežu i postao jedan od najefikasnijh stranaca u istoriji Bundeslige.
Osvojeno drugo mesto garantovalo je odlazak u Kup UEFA. Tamo je klub – mimo svih očekivanja – stigao do finala, gde je poražen od Juventusa. Zahvaljujući evropskom finalu, zaradili su količinu novca koja im je omogućila nesmetano poslovanje, te kupovinu evropskih zvezda. U tim dolaze nemački internacionalci – Štefan Rojter, Andreas Meler i Jirgen Koler iz Juventusa, Matijas Zamer iz Intera i Karl Hajnc Ridle iz Lacija. Iz omladinskog pogona prekomandovan je Lars Riken.
Najnovije sportske vesti čitajte i na našoj iOS i android aplikaciji – Objektiv.rs
Talas promena zapljuskuje “Vestfalen” – 1995. i 1996. su godine dominacije u Nemačkoj. Žuto-crni dva puta uzastopno osvajaju titulu. Poseban pečat dao je Matijas Zamer – oba puta izabran je za najboljeg igrača Bundeslige, a 1996. je osvojio “Zlatnu loptu”.
I dok je dominacija u Nemačkoj donekle bila očekivana, niko nije mogao da zamisli da će ekipa 1997. osvojiti Ligu šampiona. Pogotovo kada su povrede počele da muče igrački kadar. Zamer je tokom čitave sezone imao problema sa kolenom, dok je novajlija Paulo Sousa do februara bio odsutan.
Odsustvo Souse iskoristio je tihi heroj generacije, čovek čije ime i danas u Dortmundu izgovaraju sa poštovanjem – Pol Lambert. Škot je – igrajući za Madervil – impresionirao Hicfilda dve godine ranije u Kupu UEFA. Po isteku ugovora došao je u Nemačku i ostavio neizbrisiv trag. U finalu protiv Juventusa odigrao je vrhunski meč, potpuno zaustavio Zidana i sa pravom bio jedan od najzaslužnijih za osvajanje Lige šampiona.
A put do evropske titule vodio je preko madridskog Atletika, rumunske Steaue i poljskog Lođa. U grupi je osvojeno drugo mesto i protivnik u četvrtfinalu bio je Okser. Francuzi su glatko eliminsani, da bi u polufinalu na iznenađenje svih “milioneri” bili bolji od Mančester junajteda sa Kantonom i generacijom ‘92. U utakmici za trofej u Minehnu čekala ih je “stara dama”.
Torinezi su bili aktuelni prvaci Evrope, moćan tim predvođen Zidanon, Jugovićem, Dešanom, Del Pjerom, Bokšićem, Vijerijem… Do finala su stigli bez izgubljene utakmice, ali su udarli u žuti zid. Ridle je postigao dva gola u prvom poluvremenu, smanjio je Del Pjero, a onda je Lars Riken neposredno po ulasku u igru lobovao Perucija i postigao jedan od najljepših golova u istoriji Lige šampiona i gol koji će mu obeležiti karijeru. Riken je dete Dortmunda, čitavu karijeru proveo je na “Vestfalenu”, ali su ga povrede sprečile da u karijeri napravi veći uspeh.
Finale sa Juventusom bio je poslednji šampionski ples generacije. Hicfild je proglašen za najboljeg trenera na svetu, ali je napustio klupu i postao sportski direktor “milionera”. Ni tu se nije dugo zadržao, budući da je na leto 1998. imenovan za trenera Bajerna, gde je nastavio sa uspesima.
Bez Generala, Borusija je dugo lutala, 2000. godine sezonu završila sa pet bodova iznad zone ispadanja. Osuo se i igrački kadar – jedni su završili karijeru, drugi promenili klub i neki drugi vetrovi duvali su “Vestfalenom”. Titula osvojena 2002. bila je samo prikrivanje sumorne realnosti – dugovi su se gomilali i klub je bio na pragu bankrota. Suočeni sa finansijskim kolapsom prodali su stadion kompaniji “Signal Iduna” – kasnije, kada su se oporavili otkupili su većinski deo akcija za povrat vlasništva – smanjili plate igračima i izbegli gašenje.
Jedan zlatni period je završen, drugi će početi 2008. kada je na “Signal Iduna park” ušetao jedan harizmatični Nemac sa kačketom i naočarima.
GRANDE NOLE! Đoković nije hteo da se zna, ali PROCURILO! Italijani šokirani, ovo je CIFRA DONACIJE!
Komentari (0)