Više objekata izgorelo je u utorak u požaru u manastiru Svete Anastasije na Krimu, ali je čudom preživeo takozvani “Biserni hram”, glavna turistička atrakcija ove ruske bogomolje.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kako je saopštila pres-služba ruskog Ministarstva za vanredne situacije vatra je izbila uveče u selu Preduščelnoje u Bahčisarajskoj oblasti, prenosi Komsomolskaja pravda.
Požar je bio velikih razmera zbog čega je postojala opasnost da se vatra proširi na susedne objekte i šumu. Dolaskom na lice mesta, vatrogasci su konstatovali da se zapalio jedan od privremenih drvenih objekata, a uzrok se trenutno istražuje.
– Vatrogasci su postavili creva i pristupili gašenju požara. Zahvaljujući brzom i koordinisanom radu vatrogasaca, bilo je moguće sprečiti njegovo dalje širenje – napominje pres-služba Ministarstva za vanredne situacije.
U stravičnom požaru, srećom, nije bilo povređenih jer u zapaljenom objektu nije bilo ljudi. Vatrogasci su morali da obrate pažnju i na demontažu drvenih konstrukcija, jer je postojala opasnost od daljeg širenja požara.
Glavna atrakcija manastira, “Biserni hram”, koji godišnje okuplja hiljade hodočasnika i turista, nije oštećen. U pitanju je kamena bogomolja optočena perlama i biserima puna neprocenjivih ikona.
Područje hrama je veoma popularno među turistima. Crkva Svete Anastasije podignuta je 1820-ih godina na mestu ostataka srednjovekovne crkve u selu Kači-Kaljon. U čast kome je podignuta drevna crkva i da li je pripadala manastiru nije poznato, ali stanovništvo je tada bilo grčkog porekla.
Tu je takođe i osvećeni izvor, a pored “Bisernog hrama” nalazi se i hram Svete Sofije, koji je takođe popularna turistička atrakcija.
Sveta Anastasija je stradala u najgorim mukama
Sveta velikomučenica Anastasija Sremska, kako je poznata na našim prostorima, bila je plemkinja rođena u Rimu u 3.veku i učenica Svetog Hrisogona.
Njena majka, potajna hrišćanka, odgajala je ćerku u hrišćanskoj veri. Sveta Anastasija je tajno posećivala hrišćanske zatvorenike po rimskim tamnicama i brinula se o njima. Nakon pogubljenja svog učitelja, devojčica je počela da luta po zemlji i kako bi pomogla hrišćanima koji su bili podvrgnuti teškim progonima. Prošla je kroz Grčku, Makedoniju, a po dolasku u Sirmijum (Sremsku Mitrovicu) je zarobljena i nakon teških muka pogubljena. Rimljani su joj vezali noge i ruke za četiri koca nad vatrom i tako je izdahnula 304. godine.
Srpska pravoslavna crkva slavi je 22. decembra po crkvenom, a 4. januara po gregorijanskom kalendaru.
Ova svetica je jedna od sedam žena, sa izuzetkom Device Marije, čije je ime uvršteno u katolički kanon mise.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)