Dejan Osmanović Kaleja je 1973. godine rođen u Vranju i bivši je srpski fudbaler koji je igrao na poziciji napadača. Karijeru je započeo u svom rodnom gradu gde je 1991. godine zaigrao u Dinamu iz Vranja.
Potpunu afirmaciju doživljava 1996. godine kada prelazi u Hajduk iz Kule u kom je beležio nestvarne rezultate. Najveći uspeh postigao je u sezoni 1998/1999. kada je bio najbolji strelac Prve lige Savezne Republike Jugoslavije sa 16 pogodaka. U emisiji „Oko magazin“ na RTS-u, Kalea se osvrnuo na svoju izuzetno bogatu karijeru.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Ja sam dete jednog bivšeg fudbalera. Moj otac je bio jedan od boljih fudbalera u Radničkom iz Vranja. Ja sam učio od njega. Pošao sam njegovim stopama. On me je vodio na utakmice Radničkog i tako sam zavoleo fudbal.
Dejanov otac je dobio nadimak Kalea, što na romskom znači crni. Bio je jedan od najboljih fudbalera u Jugoslaviji, ali nikad nije zaigrao u Partizanu i Zvezdi.
– Ne znam zašto nije došlo do transfera. Kažu da zbog boje kože nisam došao u Zvezdu, a 1999. godine je bilo kontakta sa Partizanom, ali nikada nisam tamo zaigrao. Međutim, svaku utakmicu sam radio, spremao se, želeo sam u tome da uspem. Zadovoljan sam svim što sam postigao. Ja sam imao tog talenta, imao sam veru u sebe, znao sam da ću uspeti. To me je teralo da se dokazujem u svakoj utakmici i to što sam Rom me je takođe teralo da napredujem još više.
Za reprezentaciju i jeste i nije igrao. Tri utakmice je odigrao na Sahara Kupu u Indiji, ali to nisu bile zvanične utakmice za reprezentaciju, pa mu se ti nastupi nisu računali.
Veliki uspeh postigao je u Hajduku iz Kule, u koji je stigao 1996, a počeo je u svom Vranju. Kada je došao na pripreme u Hajduk iz Kule, svi su bili oduševljeni. Zanimljivo, svoj prvi prvoligaški gol dao je baš Partizanu.
– Imao sam taj neki brži prvi korak, to mi je pomagalo da dajem golove. Imao sam i dobre driblinge. Igrao sam i levom i desnom nogom. Takođe i glavom, s tim se rodiš ili ne.
Mnogi su govorili da mu trening nije bio ni potreban, jer je fudbal naučio na ulici u Vranju. Posle bombardovanja, otišao je u Španiju,igrao je za drugoligaša Ekstremaduru, ali tu se zadržao samo šest meseci, a onda se vratio ponovo u Hajduk iz Kule.
Posle godinu i po dana od boravka u Španiji, otišao je u Brazil. A onda, taj glamurozni život se brzo završio, vratio se kući, pa je postao vozač.
– Vozio sam kombi, dve-tri godine. Ljudi su me prepoznavali. Situacija je bila takva, to mi je bio jedini izvor prihoda. Šta da se radi, to je sve život – kaže Osmanović, koji je sada u upravi kluba u Radničkom iz Vranja.
Mnogo je voleo kocku i igre na sreću.
– Kada bi me kladioničari videli ovde na Kuli, obradovali bi mi se uvek. Igram i sada igre na sreću, ali dosta manje nego ranije.
Već 15 godina Dejan Osmanović nije u Kuli, on se još 2007. preselio u Vranje, a klub za koji je igrao je ugašen, navodno zbog duga, ali i drugih razloga. Nema sumnje, kad god se Kalea pojavi u Kuli, svi ga srdačno dočekaju jer je on legenda tog kraja.
Bonus video:
Komentari (0)