Povređeno sedam osoba u napadu na Brjansk, potonula čuvena krstarica “Moskva”

Danas je 50. dan ofanzive Rusije u Ukrajini. Prethodnog dana rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da će, ako se napadi na rusku teritoriju nastave, ruske snage napasti mesta u Ukrajini, uključujući i Kijev, u kojem se takve odluke donose.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je juče da se zbog sukoba u Ukrajini siromašne zemlje suočavaju sa ekonomskom katastrofom jer su istovremeno izložene poremećaju u dostupnosti hrane, energije i problemima u domenu finansija.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

23.35 – SAD podigle optužnicu protiv trojice ruskih zvaničnika

Američki tužioci danas su u Njujorku otpečatili optužnicu protiv ruskog političara i dvojice njegovih saradnika koji su osumnjičeni za zaveru i nelegalno promovisanje ruskih interesa u SAD, između ostalog i kontaktima sa članovima američkog Kongresa.

Optužnica je podignuta protiv Aleksandra Babakova, potpredsednika ruske Dume i saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina, kao i protiv njegovog šefa kabineta Aleksandra Vorobeva i člana osoblja Mihaila Plisjuka.

Tužioci su naveli da su optuženi od 2012. godine vodili “mrežu za širenje stranog uticaja i dezinformacija”, čiji cilj je bio da se oslabi američko partnerstvo sa evropskim saveznicima, podriju zapadne sankcije i promovišu ruski potezi radi uništenja suvereniteta Ukrajine.

Prema optužnici, ruski političari plaćali su dva konsultanta iz Evrope da uspostave kontakt sa članovima Kongresa. Tužioci navode da je jednom članu Kongresa ponuđeno besplatno putovanje na konferenciju u Jalti, na Krimu, u ime Sergeja Aksjonova, jednog od lidera na Krimu kojeg je postavila Rusija, a koji je pod američkim sankcijama.

Optuženi su takođe regrutovali jednu osobu iz Njujorka sa medijskim iskustvom da deluje u njihovo ime, između ostalog i da lobira među članovima Kongresa za podršku takozvanoj “nacionalnoj kampanji” koja je navodno trebalo da promoviše pitanja vezana za ljudska prava i interese Kube.

Takođe su plaćali lažnim “izbornim posmatračima” da falsifikuju potvrde o rezultatima referenduma insceniranog da se Krim zvanično pripoji Rusiji.

Rusi su optuženi da deluju kao strani agenti bez zvanične registracije u Sekretarijatu za pravosuđe, za kršenje američkih sankcija i laganje da bi dobili američku vizu.

Tužioci su naveli da optuženi žive u Rusiji.

Ako budu proglašeni krivim mogli bi da budu osuđeni najviše na 30 godina zatvora.

23.35 – Oglasio se Pentagon: Incident sa “Moskvom” uticaće na vojni potencijal Rusije

Portparol Pentagona Džon Kirbi smatra da će incident s ruskom krstaricom “Moskva” kratkoročno uticati na vojni potencijal Rusije na moru, uz konstataciju da Rusija “ima dovoljno kapaciteta na moru”.

Kako je naveo, Rusija ima i imala je između 10 i 20 brodova koji su bili aktivni u Crnom i Azovskom moru od početka operacije, te je “teško reći kakav će tačno biti efekat od onesposobljavanja ovog broda”.

Više o ovome pročitajte klikom OVDE.

23.27 – “Ruska pretnja nuklearnim oružjem ne shvata se olako”: Direktor CIA spomenuo i “uznemirujuće” podatke

Pretnja da bi Rusi mogli upotrebiti taktičko ili nuklearno oružje manjeg dometa se ne može olako shvatiti, ali Centralna obaveštajna agencija nije videla mnogo dokaza u praksi koji bi pojačali tu zabrinutost, saopštio je danas direktor CIA Vilijam Berns.

Berns je u govoru na Univerzitetu Džordžija ukazao na “potencijalni očaj” i vojne neuspehe koje su ruski predsednik Vladimir Putin i njegova vlada pretrpeli od slanja trupa u Ukrajinu 24. februara, javio je Rojters.

Više o ovome pročitajte klikom OVDE.

23.00 – “Može postati invalid ako preživi”: Ruski ministar Šojgu trenutno na intenzivnoj nezi

Prema ukrajinskim i zapadnim izvorima, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu (66) sada na intenzivnoj nezi, nakon što je doživeo jak srčani udar.

Rusko-izraelski biznismen, Leonid Nevzlin, izjavio je da je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu doživeo jak srčani udar, a prema njegovim rečima, ruski ministar odbrane bi “mogao da ostane i invalid”.

Više o ovome pročitajte klikom OVDE.

22.18 – Potonula čuvena krstarica “Moskva”: Oluja potopila oštećeni ruski brod

Raketna krstarica “Moskva”, koja je sinoć oštećena detonacijom municije, potonula je prilikom vuče ka luci, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane a prenela RIA Novosti.

– Tokom vuče krstarice “Moskva” do odredišne luke, zbog oštećenja trupa zadobijenog tokom požara od detonacije municije, brod je izgubio stabilnost. U uslovima olujnog mora, brod je potonuo – saopštili su iz vojnog resora.

Više o ovome pročitajte klikom OVDE.

20.56 – Berns: Ruska pretnja nuklearnim oružjem ne shvata se olako

Pretnja da bi Rusi mogli upotrebiti taktičko ili nuklearno oružje manjeg dometa se ne može olako shvatiti, ali Centralna obaveštajna agencija nije videla mnogo dokaza u praksi koji bi pojačali tu zabrinutost, saopštio je danas direktor CIA Viliijam Berns.

Berns je u govoru na Univerzitetu Džordžija ukazao na “potencijalni očaj” i vojne neuspehe koje su ruski predsednik Vladimir Putin i njegova vlada pretrpeli od slanja trupa u Ukrajinu 24. februara, javio je Rojters.

– Iz tih razloga niko od nas ne može olako da shvati pretnju od potencijalnog pribegavanja nuklearnom oružju – poručio je Berns.

Dodao je, međutim, da uprkos retorici Kremlja o tome da je najveći svetski nuklearni arsenal stavljen u stanje visoke pripravnosti, “nismo videli mnogo praktičnih dokaza o tom raspoređivanju ili vojnom razmeštanju koji bi pojačale ta strahovanja”.

Berns je to poručio u odgovoru na pitanje bivšeg senatora i vodećeg aktiviste za kontrolu oružja Sema Nana, a na kraju svog prvog govora od kako je u martu 2021. godine preuzeo položaj šefa američke špijunske agencije.

Berns je takođe naveo da su američke obaveštajne agencije u jesen prošle godine počele da prikupljaju “uznemirujuće i detaljne” obaveštajne podatke o Putinovim planovima za “veliku novu invaziju” na Ukrajinu.

– Putin je bio obuzet primedbama, ambicijom i nesigurnošću i video je da se zatvara prozor za oblikovanje orijentacije Ukrajine daleko od Zapada – naglasio je Berns koji je Putina nazvao “apostolom osvete”.

Američki obaveštani podaci bili su ključni za ukrajinsku borbu protiv ruskih snaga, ocenio je Berns, koji je tokom višegodišnje diplomatske karijere bio i američki ambasador u Moskvi.

On je poručio i da su zločini počinjeni u ukrajinskom gradu Buča užasni.

Rusija odbacuje optužbe za zločine u Buči i napade na civile.

19.46 – Šulgin: Rusija ne može biti isključena iz OPCW

Konvencija o zabrani hemijskog oružja – CWC, ne predviđa mehanizam za isključenje države članice iz Organizacije za zabranu hemijskog oružja – OPCW, rekao je danas stalni predstavnik Rusije pri OPCW, ruski ambasador u Holandiji Aleksandar Šulgin.

On je za RIA Novosti komentarisao moguće isključenje Rusije iz ove organizacije zbog Ukrajine.

– Evroatlantski saveznici rade štetan posao da pretvore ovu tehničku organizaciju u instrument pritiska na nepoželjne zemlje – rekao je Šulgin.

19.38 – Ruska vojska pogodila 132 ukrajinska vojna objekta

Ruska vojska pogodila je 132 ukrajinska vojna objekta, uključujući osam komandnih centara, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Rusije.

– Raketne snage i artiljerija pogodile su 132 objekta, uključujući osam komandnih centara, 110 položaja, četiri artiljerijske baterije, skladište naoružanja – rekao je portparol Ministarstva odbrane general major Igor Konašenkov.

Naveo je da je ruska avijacija u poslednja 24 časa pogodila sedam vojnih objekata, uključujući skladište naoružanja i šest položaja 54. i 128. brigade u Donbasu.

Od početka specijalne vojne operacije uništen je 131 avion, 104 helikoptera, 245 protivvazdušnih raketnih sistema, 448 dronova, 2.188 tenkova i druge oklopne tehnike.

19.23 – Kan: Nastaviću s pokušajima da Rusija učestvuje u istrazi

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan izjavio je danas da će nastaviti s naporima da se Rusija angažuje u istrazi tog suda u vezi sa navodnim ratnim zločinima u Ukrajini.

– Nastaviću sa pokušajima približavanja Ruskoj Federaciji po treći put – rekao je Kan na brifingu nakon posete ukrajinskom gradu Buči.

Kan je tokom posete ocenio da je Ukrajina “mesto zločina”.

– Ovde smo jer imamo razumne osnove da verujemo da se vrše zločini koji su u nadležnosti suda – poručio je Kan novinarima.

– To zahteva nezavisnu, nepristrasnu istragu – ukazao je glavni tužilac MKS.

Dodao je da će forenzički tim MKS početi sa radom u Buči.

Ukrajina optužuje Rusiju da je u Buči kod Kijeva počinila ratni zločin nad civilima, ali Moskva to kategorički demantuje.

19.15 – Zelenski: Mađarska i Nemačka blokiraju naftni embargo Rusiji

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski optužio je danas Nemačku i Mađarsku da blokiraju napore EU za uvođenje embarga na uvoz ruskih energenata, od čega Rusija ove godine, kako se navodi, može da zaradi do 250 milijardi funti – 326 milijardi dolara.

– Neki naši prijatelji i partneri razumeju da je došlo drugačije vreme, da više nije pitanje posla i novca. Ovo je pitanje opstanka – kazao je Zelenski za Bi-Bi-Si.

On je ponovio zahteve Kijeva da se što više oružja dopremi Ukrajini, rekavši da ukrajinska vojska ne dobija dovoljno brzo oružje kako bi odbila ruski napad.

– SAD, Velika Britanija i neke zemlje EU, pokušavaju da nam pomognu i pomažu nam. Ali nam je pomoć potrebna što pre. Ključna reč je sada – kazao je Zelenski.

19.02 – Gladkov: Još jedno rusko selo pod ukrajinskom paljbom

Još jedno selo u ruskom regionu Belgrod je pod paljbom iz Ukrajine, izjavio je večeras regionalni gubernator Vjačeslav Gladkov.

– Na naše selo Žuravljovka je pucano iz Ukrajine – naveo je gubernator Gladkov na Telegramu.

On je istakao da su stambene zgrade oštećene i da ne zna da li ima povređenih.

Gladkov je ranije u toku dana rekao da je drugo selo u Belgorodu bilo granatirano iz Ukrajine.

18.45 – Ukrajina: Stranci će moći da rade u obaveštajnim službama

Vrhovna rada Ukrajine usvojila je zakon prema kojem strani državljani mogu da rade u ukrajinskim obaveštajnim službama i služe u Oružanim snagama Ukrajine, izjavio je danas poslanik Aleksej Gončarenko.

– Usvojen je zakon kojim se stranim državljanima omogućava da rade u obaveštajnim službama. Dozvoljena je i služba u Oružanim snagama Ukrajine od tri do pet godina – objavio je Gončarenko na Telegramu posle sednice Vrhovne rade.

Prethodno je poslanik Jaroslav Železnjak izjavio da je Vrhovna rada usvojila zakon o zabrani javnog isticanja slova Z i V.

18.43 – SAD: Potrudićemo se da Rusija ne zaobilazi sankcije

Sjedinjene Američke Države planiraju nove akcije kojima bi sprečili da Rusi zaobilaze sankcije, izjavio je danas nacionalni savetnik američkog predsednika Džejk Saliven.

– Naš fokus narednih dana će biti na tome kako da sprečimo izbegavanje sankcija. Mislim da ćemo u sledeće dve nedelje saopštiti na koji će se način identifikovati oni koji pokušavaju da olakšaju Moskvi da izbegne sankcije, kako unutar Rusije, tako i spolja – rekao je Saliven.

On je rekao da bi svaki pokušaj Rusije da obustavi dostavljanje oružja Ukrajini mogao da dovede do sukoba sa Zapadom.

– SAD nisu aktivne na teritoriji Ukrajine, tako da bi Rusi tim pokušajem očigledno napali teritoriju NATO, odakle dolazi oružje. To bi pokrenulo član 5 i to bi promenilo igru potpuno – kazao je Saliven.

Naime, član 5 povelje NATO kaže da napad na jednu članicu Severnoatlantske alijanse je napad na sve članice.

Dosad je primenjen jednom, navodeći da je to bilo 11. septembra 2001. godine, kada su napadnute SAD.

18.34 – Ukrajina usvojila zakon o zabrani javnog isticanja slova Z

Ukrajina je usvojila zakon o zabrani javnog isticanja slova Z i V, izjavio je danas poslanik Jaroslav Železnjak.

Kako je naveo, zakonom se zabranjuje “svaka propaganda ruskog režima i ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini”.

Prema dokumentu koji je objavljen na sajtu Vrhovne rade, zabranjeno je javno isticanje simbola povezanih sa Oružanim snagama Rusije, uključujući slova Z i V i njihove ekvivalente na ćiriličnom pismu.

Istovremeno, prema zakonu, ovi simboli se mogu koristiti za “osudu ruskog režima”, u medijskim izveštajima koji ne opravdavaju ruske akcije.

18.26 – Georgieva: Prognoza globalnog rasta niža zbog rata u Ukrajini

Međunarodni monetarni fond će smanjiti procene globalnog rasta za 2022. i 2023. godinu zbog rusko-ukrajinskog rata koji podstiče uspon cena hrane i energenata, stvarajući pritisak na ionako krhke ekonomije, izjavila je danas generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva.

Fon će umanjiti prognoze rasta 143 ekonomije koje čine 86 posto globalne ekonomske proizvodnje, mada će većina zemalja zadržati pozitivan rast, rekla je ona najavljujući novi Izveštaj o svetskim ekonomskim izgledima, koji će biti objavljen na prolećnim sastancima MMF-a i Svetske banke sledeće nedelje.

Georgieva, koja je ranije nagovestila verovatno smanjenje projekcija, navela je da ruski napad na Ukrajinu “šalje udarne talase širom planete” stvarajući velike prepreke zemljama koje se bore da se oporave pandemije kovid-19 koja i dalje besni.

– Glavni uzrok onoga s čim se danas suočavamo je rat i taj rat se mora završiti. U ekonomskom smislu, rast opada, a inflacija se povećava. U ljudskom smislu, prihodi stanovništva opadaju, a problemi rastu – rekla je Georgieva u Karnegi zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu.

Zapadne sankcije uvedene Rusiji odražavaju “globalni poredak koji je ozbiljno uzdrman”, navela je ona, upozoravajući na veliku novu pretnju – fragmentaciju globalne ekonomije na geopolitičke blokove, sa različitim trgovinskim i tehnološkim standardima, sistemima plaćanja i rezervnim valutama.

– Takva tektonska promena, fragmentacija, bi izazvala bolne troškove prilagođavanja. Lanci snabdevanja, istraživanje i razvoj i proizvodne mreže bi bili prekinuti i morali bi ponovo da se grade. Siromašne zemlje i siromašni ljudi će snositi teret ovih dislokacija – rekla je Georgieva.

Predočila je takođe da rat pogoršava prehrambenu nesigurnost širom sveta, s obzirom na prekide isporuka žitarica i đubriva iz Ukrajine, Rusije i Belorusije što podiže cene hrane i najteže pogađa najslabije zemlje.

Bez hitne, koordinisane akcije za povećanje snabdevanja hranom, mnogim zemljama preti veća glad, siromaštvo i socijalni nemiri, ocenila je šefica MMF-a.

Prema njenim rečima, jedan od imperativa je poboljšanje dugoročne otpornosti kroz diverzifikaciju poljoprivredne proizvodnje, kao što se širila i proizvodnja vakcina po regionima tokom pandemije.

MMF predviđa da će inflacija, koja je sada “jasna i prisutna opasnost” za mnoge ekonomije, ostati povišena u dužem periodu nego što se ranije očekivalo.

Georgieva nije iznela konkretan podatak o očekivanom globalnom rastu, ali je ranije izjavila da će on biti niži od 4,4 posto koliko je MMF predviđao u januaru, kada je takođe smanjio prognizu za pola procentnog poena u odnosu na prethodnu.

– Od tada, izgledi su se značajno pogoršali, uglavnom zbog rata i njegovih posledica. Inflacija, finansijska pooštravanja i česti lokdauni u Kini, koji izazivaju nova uska grla u globalnim lancima snabdevanja, takođe utiču na privrednu aktivnost – dodala je ona.

Takođe je apelovala da se u dobroj veri nastavi sa koordinisanom akcijom za rešavanje zajedničkih problema kao što su klimatske i brze tehnološke promene.

– Kompleksno ne znači nemoguće. Moramo imati na umu da odgovor ne sme biti u izolaciji i fragmentaciji – zaključila je Georgieva, napominjući da je integracija koja je viđena nakon završetka Hladnog rata rezultirala utrostručavanjem obima globalne ekonomije i snažnim smanjenjem siromaštva za oko 1,3 milijarde ljudi.

17.10 – Koveni: Irska je vojno neutralna, ali ne i u ratu u Ukrajini

Ruske snage su verovatno počinile ratne zločine u napadu na ukrajinske civile, izjavio je danas irski ministar spoljnih poslova Sajmon Koveni tokom posete Ukrajini, naglasivši da iako je Irska vojno neutralna, nije neutralna u ratu u Ukrajini.

Tokom današnje posete Koveni je obišao oblasti koje su direktno pogođene u ruskom napadu i sastao se sa ukrajinskim ministrima spoljnih poslova i odbrane Dmitrijem Kulebom i Aleksijem Reznjikovim.

Poručio je da se Irska zalaže za maksimalan paket sankcija Rusiji i dodao da želi da okonča “ludilo rata”.

– Iako je Irska vojno neutralna dozvolite mi da budem jasan da nismo neutralni po pitanju ovog rata i sukoba i budućnosti vaše zemlje – istakao je Koveni.

Najavio je da će biti izdvojeno tri miliona evra za finansiranje Međunarodnog krivičnog suda, dok će milion evra biti odmah prosleđeno kancelariji tužioca.

Govoreći na konferenciji za novinare sa Kulebom, Koveni je rekao da je privilegija biti sa njim i poručio da je doneo snažnu poruku solidarnosti irske vlade i naroda.

– Još ne znamo koliko je građana izgubilo živote zbog ove ruske agresije, ali znamo da je mnogo, a brutalnost i nasilje, ne samo nad vojnicima, već i nad ukrajinskim civilima je nešto što će se verovatno odrediti kao ratni zločin u budućnosti – rekao je Koveni.

Rekao je da je u ovom trenutku svestan da Ukrajina ne želi saosećanje, već da joj je potrebna akcija i snažna praktična podrška u odbrani.

– Znamo da Ukrajinci sanjaju o drugačijoj budućnosti, onoj koja se zasniva na demokratiji, stabilnosti i ekonomskim prilikama i verujemo da se te stvari mogu postići kroz punopravno članstvo u EU i Irska će se zalagati da se to dogodi što je pre moguće – poručio je šef irske diplomatije.

16.49 – Gruško: Mere Rusije ako Švedska i Finska uđu u NATO

Moskva će preduzeti neophodne bezbednosne i odbrambene mere ukoliko Švedska i Finska uđu u NATO, izjavio je danas za TAS S zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.

– Jasno je da je naša granica sa Finskom duga 1.300 kilometara. To će značiti radikalnu promenu vojne i političke situacije i razumljivo je da ćemo biti prinuđeni da preuzmemo bezbednosne i odbrambene mere koje smatramo neophodnim. To je suština vojnog razvoja – poručio je Gruško odgovarajući na pitanje o mogućnosti da Rusija postavi nuklearno oružje u baltičkom regionu.

Rekao je da nije spreman da odgovori da li je u sadašnjim uslovima moguće pristupanje Švedske i Finske NATO.

– Decenijama je neutralni status ovih država obezbeđivao veoma visok nivo njihove bezbednosti i uopšte bezbednosti u tom regionu, koji je bio region mira i saradnje i, što je najvažnije, veoma pouzdana platforma za izgradnju dobrosusedskih odnosa sa nama – ukazao je ruski diplomata.

On je istakao da ih njihov neutralni status nije omeo na bilo koji način od razvijanja bližih veza sa Evropskom unijom i eventualnog članstva.

– Na osnovu racionalnih promišljanja i vitalnih interesa naroda koji žive na severu Evrope, postojeće stanje se mora sačuvati – naglasio je Gruško.

Prema rečima ruskog diplomate, u suprotnom, to će, kako kaže, ozbiljno pogoršati vojnu situaciju i dovesti do najnepoželjnijih posledica koje treba izbeći.

Kazao je da Rusija održava diplomatske kontakte sa Švedskom i Finskom, iako su Stokholm i Helsinki uključeni u antirusku kampanju.

– Diplomatski kontakti su uvek tu kao i ambasade. Međutim, Švedska i Finska su se pridružile sankcijama, učestvuju u antiruskoj kampanji Zapada, to je danas realnost – poručio je Gruško odgovarajući na pitanje o kontaktima Moskve sa Helsinkijem i Stokholmom usred razgovora o njihovom mogućem ulasku u NATO.

16.36 – Litvanija: Rusiju i Belorusiju isključiti iz MMF i Svetske banke

Ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelus Landsbergis i ministar finansija Gintare Skajste zatražili su danas od zemalja članica G7 da se Rusiji i Belorusiji hitno ukine članstvo u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, saopštila je pres služba Ministarstva inostranih poslova Litvanije.

Ministri su naveli da će se ukidanjem članstva Rusiji i Belorusiji uskratiti mogućnost da koriste posebna prava na kredite u Međunarodnom monetarnom fondu.

Naglasili su da je, iako je Svetska banka ograničila operacije u Rusiji i Belorusiji od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, potrebno preduzeti još strože sankcije protiv ovih zemalja.

16.25 – Odluka o sankcijama Rusiji objavljena u Službenom listu CG

Odluka o sankcijama Rusiji, koje je usvojila Vlada Crne Gore prošle sedmice, objavljena je danas u Službenom listu.

Usvajanjem ove odluke Crna Gora se i zvanično pridružila svim restriktivnim merama, koje uključuju i pakete individualnih i ekonomskih sankcija koje je Evropska unija EU usvojila protiv Rusije.

Paket sankcija Saveta Evropske unije, koje Crna Gora na ovaj način podržava, odnosi se na 696 ruskih državljana, finansijske institucije, imovinu, medije i promet.

Vlada Crne Gore iz trećeg puta usvojila sankcije Rusije jer nije bilo saglasnosti.

Individualne mere EU se, između ostalog, odnose i na predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, kao i na članove Nacionalnog veća za sigurnost RF i preostale članove ruske Dume.

Sankcijama su obuhvaćeni i zamenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost Dmitrij Medvedev, predsednik ruske vlade Mihail Mišustin, ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokoltsev, više savetnika predsednika RF, kao i beloruskih vojnih lica. Sankcijama je obuhvaćena i portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Mariju Zaharovu, za koju se navodi da je centralna figura državne propagande.

Ekonomske sankcije obuhvataju finansijski, energetski, saobraćajni, tehnološki i vizni sektor i usmerene su na ključne državne kompanije, posebno na oblasti odbrane, kao i na oko 70 odsto ruskog bankarskog tržišta.

Energetske sankcije odnose na zabranu prodaje, kupovine, prenosa ili izvoza u Rusiju specifične robe i tehnologija namenjenih prečišćavanju (rafinisanju) nafte, kao i na pružanje povezanih usluga.

Što se vizne politike tiče, diplomate, drugi ruski zvaničnici i biznismeni više neće biti u mogućnosti da koriste odredbe koje se odnose na vizne olakšice, a koje omogućavaju privilegovani pristup u EU.

Između ostalog se navodi da sankcije podrazumevaju i zamrzavanje sredstava i ekonomskih resursa za sve osobe koje podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine, njenu stabilnost i bezbednost, ometaju rad međunarodnih organizacija, imaju bilo kakvu ulogu u aneksiji Krima.

16.14 – Rusija: Evakuisani meštani dva sela u Belgorodskoj oblasti

Stanovnici dva sela u Belgorodskoj oblasti, koja se nalaze u pograničnoj zoni sa Ukrajinom, privremeno su evakuisani iz bezbednosnih razloga, saopštio je danas guverner oblasti Vjačeslav Gladkov.

– Kako bi se osigurala bezbednost, meštani su privremeno evakuisani iz sela Bezimeno i Spodarjušeno. Oni su bezbedni, pod nadzorom načelnika okruga. Nadam se da će moći što pre da se vrate svojim kućama. Oba sela su sada pod dodatnom zaštitom, uključujući i oficire dobrovoljačke narodne garde i kozaka – napisao je Gladkov na Telegramu.

U Belgorodskoj oblasti je 11. aprila proglašen visok nivo od terorističke pretnje.

16.04 – Iz Ukrajine izvučen i poslednji srpski vozač, večeras stiže u Beograd

Poslednji vozač kamiona iz Srbije u Ukrajini, Aleksandar Dražić, koji je bio blokiran u ratnoj zoni kod Kijeva, kasno večeras vraća se u Beograd, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Dražić je juče evakuisan iz Ukrajine u Poljsku, a danas se vraća za Beograd, avionom koji poleće u 19 časova iz Varšave za Frankfurt.

Ministar Momirović je rekao Tanjugu da je Vlada Srbije uspela da evakuiše više od 50 vozača iz Ukrajine.

– Uspešno je juče sprovedena evakuacija Aleksandra Dražića iz Ukrajine, preostalog vozača koji je do sada bio u skloništu 30 kilometara severno od Kijeva – naveo je Momirović.

Kazao je da je ponosan na činjenicu da je država uspela sve naše ljude da izvuče iz Ukrajine i dodao da je u evakuaciju naših građana bio uključen širi krug ljudi, iz Predsedništva, Privredne komore Srbije, Ministarstva spoljnih poslova, bezbednosnih službi, kao i ljudi iz Carine i Ambasade Ukrajine.

16.00 – Rusija: Novi spisak SAD i EU zvaničnika angažovanih u laboratoriji u Ukrajini

Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je danas novi spisak američkih i evropskih zvaničnika, angažovanih na sprovođenju vojno-bioloških programa u Ukrajini.

– Poziciju izvršnog direktora Naučno-tehnološkog centra Ukrajine, CSTU, obavlja američki državljanin Kurtis Bjelajac. Rođen je u Kaliforniji 27. avgusta 1968. godine i studirao je na Univerzitetu u Kaliforniji. Magistrirao je međunarodne finansije i radi u Ukrajini od 1994. godine – kazao je šef ruskog tima za zaštitu od radijacije, hemijskog i biološkog oružja Igor Kirilov.

On je, rekao da će biti navedena imena svih “zvaničnika koji su bili angažovani na realizaciji vojno-bioloških programa”.

15.21 – Ukrajinski helikopteri iz vazdušnog prostora Rusije granatirali selo

Dva ukrajinska borbena helikoptera ušla su u vazdušni prostor Ruske Federacije i izvela najmanje šest napada na stambene objekte u Brjanskoj oblasti, saopštio je danas Istražni komitet Rusije.

– Koristeći dva borbena helikoptera opremljena teškim ofanzivnim naoružanjem, Oružane snage Ukrajine nezakonito su ušle u vazdušni prostor Ruske Federacije. Leteći na maloj visini, izvršili su najmanje šest vazdušnih napada na stambene objekte u selu Klimovo, Klimovski okrug, Brjanska oblast – naveo je Istražni komitet.

Kako je saopšteno, pokrenut je krivični postupak zbog činjenice da su ukrajinski vojnici granatirali selo u Brjanskoj oblasti.

15.10 – Rusija: Povređeno sedam osoba u napadu Ukrajine na Brjansk

Povređeno je sedam osoba, među njima jedna trudnica i dete, u napadu ukrajinskih snaga na teritoriju Brjanske oblasti, izjavio je danas pomoćnik ministra zdravlja Ruske Federacije Aleksej Kuznjecov.

– Usled incidenta u Brjanskoj oblasti povređeno je sedam osoba. Sve ranjene osobe su hospitalizovane, pruža im se sva neophodna pomoć. Dve osobe se nalaze u teškom stanju, trenutno su na operaciji. Stanje tri osobe je više nego zadovoljavajuće – rekao je Kuznjecov novinarima.

Kako je naveo Kuznjecov, među povređenima je i trudnica, koja se nalazi u zadovoljavajućem stanju i prevezena je u regionalnu bolnicu u Brjansku.

Prethodno je granični odsek Federalne Službe Bezbednosti, FSB, saopštio da je kontrolni prelaz “Novi Jurkoviči” u Brjanskoj oblasti gađan iz minobacača sa prostora Ukrajine.

– U vreme granatiranja na teritoriji kontrolnog prelaza nalazilo se više od 30 ukrajinskih izbeglica na putu ka Ruskoj Federaciji, koje su preduzetim merama evakuisane – navodi se u saopštenju FSB.

14.59 – Putin: Pokušaji istiskivanja Rusije s energetskog tržišta pogodiće sve

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je danas će pokušaji zapadnih zemalja da isteraju ruske snabdevače energentima sa tržišta neizbežno uticati na celokupnu globalnu ekonomiju.

Ruske energetske kompanije su odgovorni učesnici na svetskom tržištu, afirmisali su se svojim višedecenijiskim radom i striktnim ispunjavanjem obaveza, naveo je šef ruske države na sastanku o situaciji u naftnoj i gasnoj industriji.

– Pokušaji zapadnih zemalja da istisnu ruske dobavljače, da zamene naše energetske resurse isporukama alternativnih dobavljača neizbežno će uticati na celokupnu svetsku ekonomiju – rekao je Putin.

On je takođe saopštio da Rusija namerava da dramatično poveća udeo plaćanja u nacionalnim valutama u spoljnoj trgovini.

Putin je dodao da je naložio vladi da preusmeri izvoz ruskih energenata sa Zapada na tržišta na jugu i istoku i da za to pripremi odgovarajuću infrastrukturu.

– Moramo da diverzifikujemo izvoz, polazeći od toga da će u dogledno vreme snabdevanje Zapada našom energijom ostati i dalje smanjeno, tako da je važno da se konsoliduje trend iz poslednjih godina i da se korak po korak naš izvoz preusmerava na brzorastuća tržišta juga i istoka – rekao je on.

Ruski lider je ocenio da je najakutniji problem u domaćem sektoru goriva i energije vezan za poremećaje izvozne logistike zbog sankcija i predložio da se razgovara o dugoročnim planovima razvoja naftnog i gasnog sektora i pristupima za rešavanje izazova sa kojima se suočavaju kompanije iz ovog sektora.

14.36 – Održana četvrta razmena zarobljnika između Rusije i Ukrajine

Potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk saopštila je da je danas održana četvrta razmena ratnih zarobljenika sa Rusijom.

Vereščuk je navela da je danas oslobođeno ukupno 30 državljana Ukrajine.

Ona je na svom Telegram kanalu precizirala da je razmenjeno pet oficira i 17 vojnika.

Navela je da je oslobođeno i osam civila, među kojima jedna žena.

Prethodna razmena zarobljenika obavljena je 9. aprila.

14:30 Bela kuća kaže da podržava diplomatske napore Ukrajine

– SAD nisu direktno učestvovale u dijalogu Kijeva i Moskve, ali održavaju bliski kontakt sa Ukrajinom i njenim diplomatskim naporima – saopštila je Bela kuća.

14:10 Makron najavio razgovor sa Zelenskim

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je jutros razgovarao sa predsednikom Ukrajine, ali da planira da večeras opet obavi razgovor sa njim.

– Već sam pričao sa Zelenskim jutros, planiram da opet razgovaram sa njim večeras, nakon mog puta – rekao je Makron.

13:05 Ruski ratni brod i dalje pluta

Rusko ministarstvo odbrane objavilo je saopštenje u vezi sa ratnm brodom Moskva.

– Požar na kruzeru je pod kontrolom. Nema vidljivog plamena. Zalihe municije više ne eksplodiraju. Krstarica Moskva je i dalje na površini. Glavna raketna oružarnica nije oštećena. Posada krstarice je evakuisana na obližnja plovila Crnomorske flote. Preduzimaju se mere da se krstarica odvuče u luku. Istražuje se uzrok požara – navodi se u saopštenju.

12:05 Ukrajina: U granatiranju Harkova ubijena četiri civila

Guverner ukrajinskog Harkovskog regiona Oleh Sinjehubov saopštio je da su četiri civila ubijena, a još 10 ranjeno tokom današnjeg ruskog granatiranja grada Harkova.

U saopštenju je ukrajinski zvaničnik takođe pozvao stanovnike nekih gradova na evakuaciju, pošto je naveo da se očekuje da će se vojne operacije odvijati u toj oblasti, prenosi Rojters uz napomenu da nije mogao nezavisno da proveri ove navode.

Generalštab ukrajinske vojske saopštio je danas da ruske snage nastavljaju raketne i artiljerijske napade na vojnu i civilnu infrastrukturu u oblastima Harkova, Donjecka i Zaporožja, preneo je Ukrinform.

11:37 Rusija otvara istragu o mučenju svojih vojnika u Ukrajini

Rusija otvara krivičnu istragu o navodnom mučenju svojih vojnika koje su počinile ukrajinske snage, saopštio je danas ruski Istražni komitet.

Komitet, koji istražuje najveće zločine, naveo je da su pojedine ruske vojnike zarobile ukrajinske snage u Zaporoškoj i Nikolajevskoj oblasti i da ih je ukrajinska bezbednosna službanelegalno držala u zarobljeništvu.

U saopštenju se tvrdi da su da je nad njima sprovođeno psihičko nasilje i mučenje “kako bi ih prisilili da daju lažna objašnjenja o stvarnim uslovima svog nelegalnog zatvaranja u objektima Bezbednosne službe Ukrajine”, kao i o “specijalnoj vojnoj operaciji Rusije u Ukrajini”, prenosi Rojters.

Agencija ističe da nije mogla nezavisno da verifikuje navode Komiteta.

Ukrajina je ranije saopštila da proverava sve informacije u vezi sa tretmanom ratnih zarobljenika i

10:59 Erdogan će razgovarati telefonskim putem sa Putinom i Zelenskim

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan planira da u narednim danima telefonski razgovara sa predsednicima Rusije i Ukrajine Vladimirom Putinom i Volodimirom Zelenskim o situaciji u Ukrajini, izjavio je danas turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.

Rekao je da Ankara održava stalne telefonske kontakte sa Rusijom i Ukrajinom, prenosi RIA Novosti pozivajući se na tursku NTV.

Čavušoglu je dodao da se atmosfera na razgovorima Moskve i Kijeva promenila.

„Ali ne gubimo nadu, nastavljamo naše diplomatske napore da organizujemo sastanak lidera, da postignemo održivi prekid vatre”, istakao je Čavušoglu.

Ocenio je da će, ako neprijateljstva eskaliraju u narednim danima, postizanje sporazuma o prekidu vatre biti teško.

U Istanbulu je 29. marta održana četvrta runda rusko-ukrajinskih pregovora lisem u lice.

10:55 London: Gradovi Kramatorsk i Kostjantinivka na udaru

Ukrajinski gradovi Kramatorsk i Kostjantinivka verovatno će biti na udaru ruskih snaga na sličan način kao i drugi urbani centri, saopštilo je danas britansko Ministarstvo odbrane.

U poslednjem izveštaju o ratu u Ukrajini, to ministarstvo navodi da su “široko rasprostranjeni raketni i artiljerski udari i napori da se snage koncentrišu za ofanzivu” pokazali da se Rusija vraća tradicionalnoj vojnoj doktrini, preneo je Rojters.

Nastavak ukrajinske odbrane Marijupolja i dalje iziskuje značajan broj pripadnika ruske vojske, kao i opreme.

10:50 Ukrajina traži finansijsku podršku od 8,0 mlrd$ od stranih partnera

Ukrajina je u pregovorima sa stranim partnerima o finansijskoj podršci od oko 8,0 milijardi dolara, izjavio je danas ministar finansija Sergej Marčenko.

Ukrajina je već dobila više od 3,5 milijardi dolara budžetske podrške, rekao je Marčenko u izjavi za jednu tv stanicu, prenosi Rojters.

Na pitanje da li Ukrajina treba da restrukturira svoj spoljni dug, odgovorio je da trenutno nema problema sa tim dugom, i da je više od 80 odsto obaveza koje servisira i otplaćuje u ovom trenutku domaći dug.

10:25 Rusija: Uništeni ukrajinski avion, helikopter i dron na aerodromu

Visokopreciznim oružjem noćas su uništeni ukrajinski borbeni avion MiG-29, helikopter Mi-8 i dron Bajraktar na aerodromu Dnjepar, saopštio je portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.

Naveo je da su uništena i dva ukrajinska skladišta raketnog i artiljerijskog naoružanja u naseljima Velika Mihajlovka i Bogatir, prenosi RIA Novosti.

09:23 Ukrajina: Devet koridora danas, iz Mariupolja automobilima

Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk saopštila je da je za danas dogovoreno devet humanitarnih koridora za evakuaciju civila, među njima i privatnim automobilima iz opkoljenog grada Mariupolja.

Drugi pravci evakuacije su iz Berđanska, Tokmaka i Energodara, saopštila je ukrajinska zvaničnica, prenosi Rojters.

Vereščuk je još naglasila da će koridori u istočnom regionu Luganska biti operativni ako “okupacione ruske snage prestanu sa granatiranjem”.

09:21 Zelenski EU: Prestanite da sponzorišete rusku vojnu mašinu

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Evopsku uniju da uvede embargo na rusku naftu.

“Pre svega, potreban nam je embargo na naftu. I jasna spremnost Evrope da se odrekne sve ruske energije. Evropska unija mora da prestane da sponzoriše rusku vojnu mašinu”, rekao je Zelenski, prenosi Gardijan.

Predsednik Ukrajine je dodao da je o zapadnim sankcijama Rusiji razgovarao sa grupom međunarodnih i ukrajinskih eksperata koji su „procenili uvedene sankcije i kako Rusija pokušava da ih zaobiđe“.

Naveo je da je grupa pripremila konkretne predloge o tome kako ukloniti slabosti u sankcijama i kako odmah pojačati sankcije kako bi Rusija osetila njihovo delovanje.

08:35 Blinken: Rat daleko od završetka,Ukrajina se sprema za sledeću fazu

Američki državni sekretar Entoni Blinken ocenio je da je rat u Ukrajini daleko od završteka uprkos povlačenju ruskih trupa iz okoline Kijeva.

“Rusija preraspoređuje svoje snage kako bi nastavila napade na istoku i jugu Ukrajine”, rekao je Blinken, prenosi Glas Amerike na ruskom jeziku.

Istakao je da SAD, njihovi saveznici i partneri moraju da povećaju vojnu pomoć dok se Ukrajina, kako je naveo, “priprema za sledeću fazu borbe za svoju slobodu i budućnost”.

„Nastojimo da maksimalno ojačamo poziciju Ukrajine u pregovorima i da povećamo pritisak na Putina”, rekao je Blinken. Prema njegovim rečima, SAD i međunarodna zajednica će rat koji je, kako je naveo, pokrenuo predsednik Rusije Vladimir Putin, pretvoriti u dugoročni strateški neuspeh Kremlja.

08:08 DNR: Predalo se više od 300 ukrajinskih marinaca

Više od 300 ukrajinskih marinaca predalo se u Mariupolju, saopštio je Štab Teritorijalne odbrane samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR).

“Naši vojnici nastavljaju da zarobljavaju militante iz 36. brigade Oružanih snaga Ukrajine u Mariupolju. Do sinoć se predalo 1.350 ukrajinskih marinaca”, navedeno je u saopštenju, prenosi RIA Novosti.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je juče ujutro da se predalo 1.026 ukrajinskih marinaca, uključujući 162 oficira i 47 žena pripadnika.

Ruske jedinice i snage samoproglašene DNR opkolile su Mariupolj 7. marta.

Veći deo grada je pod kontrolom ruskih snaga, a sukobi se nastavljaju uglavnom u krugu fabrike Azovstal, gde se krije značajan deo nacionalističkog odreda “Azov”, navodi RIA Novosti.

07:37 Kličko: Dve trećine onih koji su otišli vratilo se u Kijev

Dve trećine stanovnika Kijeva koji su otišli iz grada nakon početka rata sa Rusijom već se vratilo u grad, saopštio je gradonačelnik Vitalij Kličko.

“Vraćaju se svakog dana, uprkos preporukama. Ali ne možemo da zabranimo, možemo samo da preporučimo”, rekao je Kličko, prenosi Unian.

Dodao je da još ne vredi vraćati se u grad pošto javni prevoz ne radi, a na punktovima se vrše kontrole.

Kličko je rekao da se gradske vlasti oslanjaju isključivo na preporuke vojske, koja upozorava da postoji pretnja od raketnih napada na grad.

07:32 Rojters: SAD razmatraju posetu Blinkena ili Ostina Ukrajini

Američka administracija predsednika DŽozefa Bajdena razmatra da pošalje visokog zvaničnika u posetu Kijevu, kao znak solidarnosti sa Ukrajinom, saopštio je Rojtersu izvor upoznat sa situacijom.

Američki državni sekretar Entoni Blinken ili ministar odbrane Lojd Ostin potencijalni su kandidati za posetu Kijevu, rekao je u sredu ovaj izvor, uz napomenu da je malo verovatno da bi predsednik Bajden lično mogao da krene na taj put.

Prema njegovim rečima, konačna odluka o slanju zvaničnika u Ukrajnu još nije doneta.

Drugi zapadni lideri, uključujući britanskog premijera Borisa Džonsona i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, putovali su u Ukrajinu u znak podrške nakon ruske invazije u februaru, navodi Rojters.

07: 25 LNR: Ukrajinske snage pucale na konvoj sa izbeglicama

Ukrajinski militanti pucali su na kolonu automobila sa izbeglicama u oblasti Harkova, dve osobe su poginule, a tri povređene, saopštilo je Generalno tužilaštvo samorpoglašene Luganske narodne republike (LNR).

Navedeno je da je iz minobacača i mitraljeza pucano na kolonu automobila u kojoj su se civili kretali iz LNR u Ukrajinu, prenosi RIA Novosti.

07.23  – Slovačka može da preda Ukrajini lovce MiG-29

Ukrajina trenutno pregovara o njihovom transferu, a mediji pišu da se Sjedinjene Države ne protive da se Ukrajini daju lovci sa fiksnim krilima, kao što su avioni MiG-29 iz sovjetske ere.

07.15 – Francuska će pružiti vojnu pomoć Ukrajini

Francuska će Ukrajini pružiti vojnu pomoć od 100 miliona evra pored ranije prebačenih 100 miliona.

07:00 Ruske vežbe sa “Kalibrima” u Japanskom moru

Sa dve podmornice ruske Pacifičke flote lansirane su, u okviru vežbi, krstareće rakete “Kalibar” na ciljeve u Japanskom moru, saopštila je danas ta flota.

„Dve najnovije dizel-električne podmornice Pacifičke flote “Petropavlovsk-Kamčatski” i “Volhov” iz Japanskog mora lansirale su ispod vode krstareće rakete „Kalibar” na cilj na moru“, navedeno je u saopštenju koje prenosi list Izvestija.

U vežbi je učestvovalo više od 15 ratnih brodova i pomoćnih plovila Pacifičke flote, kao i avioni pomorske avijacije.

07:00 Putin danas zakazao sastanak o sektoru nafte i gasa

Predsednik Rusije Vladimir Putin održaće danas sastanak o aktuelnoj situaciji u sferi nafte i gasa,

rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

“Predsednik Putin nastaviće rad na sektorima, a sastanak o trenutnoj situaciji u sektoru nafte i gasa zakazan je za četvrtak”, rekao je Peskov.

Ruski lider održao je juče sastanak o razvoju arktičke zone, prenosi TAS S.

06:55 Rusija uvodi sankcije članovima Kongresa SAD

Rusija uvodi recipročne sankcije prema 398 poslanika Predstavničkog doma američkog Kongresa i 87 kanadskih senatora, javila je agencija Interfaks, citirajući rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Ministarstvo je navelo da je taj potez usledio nakon što je Vašington prošlog meseca objavio sankcije protiv 328 članova ruske Dume.

Interfaks dodaje da Rusija planira da uskoro objavi dodatne sankcije kao odgovor na američke kaznene mere.

06:52 Rusija: Na krstarici Moskva požar i eksplozija municije

Rusija je danas saopštila da je glavni brod njene Crnomorske flote, raketna krstarica Moskva, ozbiljno oštećen i da je njegova posada evakuisana nakon eksplozije za koju Ukrajina tvrdi da je rezultat raketnog udara.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je požar na raketnoj krstarici Moskva izazvao eksploziju municije, preneo je TAS S.

Nije navedeno šta je izazvalo požar, ali Maksim Marčenko, ukrajinski guverner regiona oko crnomorske luke Odesa, saopštio je da je Moskva pogođena sa dve protivbrodske krstareće rakete Neptun ukrajinske proizvodnje, prenosi Rojters.

„Rakete Neptun koje čuvaju Crno more izazvale su veoma ozbiljnu štetu“, rekao je ukrajinski zvaničnik u objavi na internetu.

Moskva je drugi veliki brod za koji je poznato da je pretrpeo ozbiljna oštećenja od početka rata, pošto je prošlog meseca Ukrajina saopštila da je uništila desantni brod Orsk u Azovskom moru, navodi britanska agencija.

Moskva je vodeći brod Crnomorske flote Rusije i projekta 1164 Atlant, a pod imenom Slava porinut je 1983. godine, dok je sadašnji naziv dobio je 1996. godine. Brod je opremljen sa 16 raketnih lansera P-1000 Vulkan, dometa od najmanje 700 km, preneo je TAS S.

06:50 Zelenski će morati da odgovara ako se nešto desi Medvedčuku

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski moraće da odgovara ako se bilo šta desi ukrajinskom političaru Viktoru Medvedčuku, izjavio je predsednik ruske državne Dume Vjačeslav Volodin.

“Medvedčuk se zalagao sa nezavisnu Ukrajinu, stvaranje države van blokova, a to je ono što ga razlikuje od Zelenskog koji igra kako SAD sviraju”, naveo je Volodin na platformi Telegram.

Prema njegovim rečima, “to je razlog zašto Vašington i Brisel ne podržavaju Medvedčuka”, a ukrajinski predsednik nastoji da ga prikaže kao izdajnika, prenela je agencija TAS S.

Šef Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Ivan Bakanov potvrdio je u utorak uveče da je uhapšen poslanik i šef političkog saveta stranke Opoziciona platforma – Za život Viktor Medvedčuk.

Medvedčuk je od maja 2021. bio u kućnom pritvoru, odakle je, kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine, pobegao 28. februara, četiri dana nakon napada Rusije na Ukrajinu i da mu se od tada gubi trag.

Ukrajinske vlasti Medvedčuka sumnjiče za veleizdaju i pokušaje pljačke nacionalnih resursa na Krimu, koji je Moskva anektirala 2014. godine.

On se u Ukrajini smatra saveznikom ruskog predsednika Vladimira Putina, koga naziva “ličnim prijateljem”, a mediji navode i da je Putin kum njegove najmlađe ćerke.

BONUS VIDEO: