Međunarodnu Novu godinu smo dočekali sinoć, a srpsku ćemo tek 13. januara. Postavlja se pitanje koliko je srpska, ako uzmemo u obzir da većina sveta slavi po ” srpskom kalendaru” koji je predložio naš poznati naučnik Milutin Milanković, koji Srbi nisu prihvatili.
I drugi narodi imaju svoje Nove godine, pa tako Kinezi slave po lunarnom kalendaru, a Jevreji će krajem septembra dočekati 5782. godinu. Hrišćanima je nulta tačka rođenje Isusa Hrista, ali su se kasnije podelili na zapadni i katolički deo, pa i poštovaoce gregorijanskog i julijanskog kalendara.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kalendarsko pitanje podelilo je i pravoslavni svet koji je u početku složno odbijao kalendar koji je uveo papa Grgur VIII.
Naše pravoslavne komšije Bugari, Rumuni i Grci prešli su na novi kalendar kao i čitav zapadni svet, pa su Božić proslavili 25. decembra, a Novu godinu 31. decembra.
Kalendar Milutina Milankovića – Srpski kalendar
Dugo nakon uvođenja gregorijanskog kalendara pravoslavne crkve su nastavile da koriste julijanski, Cezarov, kalendar neobraćajući pažnju na njegove nedostatke i odstupanja. Tek je u XX veku zaključeno da je potrebna promena.
Godine 1923. na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu razmatran je problem kalendara. Kongresu nisu prisustvovali predstavnici Ruske pravoslavne crkve (zbog problema u SSSR), Bugarske pravoslavne crkve (zbog raskola sa Vaseljenskom patrijaršijom) i predstavnici Antiohijske, Aleksandrijske i Jerusalimske patrijaršije.
Delegacija Srpske pravoslavne crkve predložila je početak rada na pravljenju novog, još tačnijeg kalendara.
Novi kalendar je trebalo da zameni julijanski i da bude tačniji od gregorijanskog. Taj zadatak je poveren srpskom naučniku Milutinu Milankoviću.
Milutin Milanković je, na poziv Srpske pravoslavne crkve, izradio kalendar koji se smatra najpreciznijim.
Milanković je na Kongresu pravoslavnih crkava predstavio reformu kalendara pod nazivom “Kraj julijanskog kalendara i nov kalendar pravoslavne Crkve”.
Milankovićev kalendar je, kako kažu stručnjaci, do dan danas neprevaziđen prema tačnosti i jednostavnosti primene, a u startu otklanja nedostatak julijanskog kalendara i usaglašava ga sa gregorijanskim a onda u oba kalendara uvodi dodatnu tačnost. Svi praznici bi trebali da budu usaglašeni sa novim kalendarom, Milankovićevim. Razlika između ovog i gregorijanskog javlja se tek za skoro hiljadu godina.
Pravilo za određivanje Vaskrsa nije se menjalo. Dan Vaskrsa bi se i dalje određivao prema starom pravilu (u odnosu na pun Mesec i jevrejski praznik paske), sa tom razlikom što bi se dan punog Meseca određivao astronomski, a ne kao što je do tada bilo prema prema kalendaru. Veliki broj pravoslavnih crkava prihvatio je ovaj novi, Milankovićev kalendar.
Novi “srpski” kalendar prihvatili su:
– 1923: Estonija i Finska (koriste gregorijanski kalendar)
– 1924: Konstantinopolj, Kipar, Grčka, Poljska, Rumunija
– 1928: Aleksandrija i Antiohija
– 1968: Bugarska
Reformisani kalendar nisu prihvatile Ruska, Gruzijska i Jerusalimska patrijaršija, kao i Sveta gora.
Srpska crkva predložila reformu, pa odbila svoj predlog
Najveći paradoks je što Milankovićevu reformu nije prihvatila ni Srpska pravoslavna crkva koja je ovu reformu predložila. Predlog je samo načelno usvojen a primena odložena, dok sve pravoslavne crkve ne budu prihvatile kalendar koji je predložila, ili prosto rečeno Srbi su odbili svoj predlog pošto ga nisu prihvatili Rusi.
Zašto to nije učinjeno kasnije niko ne zna, ali jedan od velikih praktičnih problema za prihvatanje Milankovićevog kalendara to što bi bilo neophodno promeniti i datume svih slava.
Danas, novčanica od 2.000 dinara nosi lik jednog od naših najostvarenijih naučnika, te se svako obraduje kada je ugleda u svom novčaniku.
BONUS VIDEO:
Izvor: Wikipedia
Komentari (1)
To pitanje će se aktuelizovati 2100. godine, kada će se razlika između Milankovićevog i julijanskog kalendara povećati za još jedan dan, pa će pravoslavni Božić "padati" 8. januara po Milankovićevom, a i gregorijanskom kalendaru. Tada će trebati doneti odluku da li će biti prihvaćen Milankovićev kalendar ili će ljudi verske praznike i slave slaviti jedan dan kasnije nego do tada. Onda stvari postaju zanimljive: pravoslavni Božić se, na primer, ne slavi 7. januara, već 25. decembra po julijanskom kalendaru, što ZA SADA pada na dan 7. januara po gregorijanskom i milankovićevom kalendaru. Ako crkva odluči se i od 2100. godine Božić slavi 7.januara po Milankovićevom kalendaru, odstupiće i od julijanskog kalendara (jer će 25. decembar po julijanskom kalendaru usklađenom sa Milankovićevim da bude 8. januara) i od gregorijanskog i Milankovićevog, po kojima se slavi 25. decembra. Komplikovano, znam, ali ukratko: od 2100. godine, razlika će se povećati za još jedan dan, jer će po julijanskom kalendaru ta godina da bude prestupna, a po Milankovićevom i gregorijanskom, neće i trebaće odličiti kako dalje.