U svakom delu Srbije postoje verovanja u mitska bića, ali negde više u vampire, negde u vile, karakondžule, drekavce. U Šumadiji, posebno u selima, gotovo da nema starijih koji ne poznaju nekoga ko se kune da ga je usred noći spopalo onostrano biće – nekada nalik jagnjetu, nekoj zverki, a neki se kunu da je u pitanju – drekavac.
Evo šta su govorili oni koji su doživeli ove napade ili oni koji su od najbližih čuli ovakve ispovesti.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
U julu 2007. godine starina iz sela kraj Lapova svedočio je da ga je na brdu Gvozdenjak napalo “nešto što nije sa ovoga sveta”.
– Čuvao sam ovce i zadržao se više nego obično. Onako umoran i gladan dođem kući, uteram ovce u tor, pa se setim da sam na livadi zaboravio torbu i u njoj mobilni telefon. Krenem nazad, uzmem torbu pa kući. Sve vreme sam se ježio i stalno imao osećaj da me neko prati i da mi nešto dahće za vratom. Okrenem se, ništa! Nisam bio ni pijan ni lud, samo umoran. Odjednom mi neko čudo zajaši na leđa, zavrte mi se u glavi i osetih samrtnički strah. Čuo sam neko dahtanje i hučanje, kao kad pas reži. Pokušao sam da ga zbacim, evo tragova borbe i sada ima – pričao je starina.
Svedočio je da to nije bio ni pas ni vuk, da je bilo biće kao poveće dete, ali vrlo teško.
– Samo sam prozborio “bože, pomozi mi” i pao na kolena. Težina sa mojih leđa je nestala, sećam se samo da sam čuo zvuk kao da pas trči. Klečao sam neko vreme, sva mi se kosa podigla na glavi, nisam smeo da se okrenem. Ustao sam i potrčao kući koliko me noge nose – pričao je tada Miloš, žaleći se što mu niko ne veruje i svi ga pitaju koliko je tog dana popio.
Ipak, deda Miloje koji je tada živeo u podnožju brda Gvozdenjak, mada nije čuo za napad na Miloša, rekao je da nije čudo što se sve desilo na brdu.
– Tamo je bilo staro tursko groblje. Narod je spomenike polomio da bi se zatrlo mesto gde su sahranjivani “nevernici”. Mnogi tvrde da je to bio greh, ali samo retki smeju da ispričaju šta im se dešava. Moj otac je tamo sreo jagnje koje je režalo, a spaslo ga je samo to što je gledajući tu zver u oči pomenuo ime božje. Od tog dana tata je do smrti imao tik, nevoljno je zabacivao glavu i levu ruku. Prešao je da spava sam u sobi i nikada svetlo nije gasio – pričao je deda Miloje.
BONUS VIDEO
Komentari (0)