Mlada dizajnerka Sonja Jocić, uspela je da ostavi pečat na srpskoj modnoj sceni, svojim izuzetno smelim kreacijama. Dobitnica je više prestižnih nagrada, a mi smo joj, budući na specifičnost posla koji obavlja i trenutnu situciju, kako u svetu, tako i kod nas, postavili nekoliko pitanja
OBJEKTIV: Sonja, poznata si po veoma smelim modnim kombinacijama u kojima je vidljiva i primesa luksuza. Gde pronalaziš inspiraciju i da li skandinavska škola ima uticaja na tebe?
Sonja: Ideje za svoje projekte pronalazim svuda i u svakom trenutku. Kada imate kreativni mozak ideje dolaze same od sebe, naša podsvest sve vreme stvara, a da nekada mi toga nismo ni svesni. Ono što je veoma karakteristično za moj stil jeste da su sama tehnika i metoda stvaranja odeće uvek pokretač projekta.
Na taj način se bavim eksperimantalnom modom i razvijam bezgranični kreativni proces stvaralaštva koji me svaki put iznova navodi na nešto novo. Svaka kolekcija je povezana sa prethodnom i na neki način je najava za nešto sledeće što ću kreirati. Ono što svakako povezuje sve kolekcije jeste težnja ka održivom odevanju, stvaranje krojeva koji imaju 0% otpada tkanine u cilju očuvanja životne sredine, kontrasti u vidu materijala i forme, od naizgled fluidnih i ženstvenih, oversize kompleksnih do svedenih i jednostavnih silueta. Ono što takođe volim da istaknem kroz svoje kreacije svakako je i specifični psihološki pristup kada se radi o slanju globalne poruke o očuvanju životne sredine i osnaživanju žena. Švedska je na mene imala dosta uticaja jer sam tamo usavršavala svoje znanje koje sam stekla na osnovnim studijama u Beogradu. Njihova etika i kultura uticala je na moj pristup modi koji se trudim da i dan danas usavršavam i implementiram u svoj rad.
OBJEKTIV: Da li i na čemu, trenutno, radiš? Možeš li da nam otkriješ neki detalj, light motiv kolekcije, ili eventualno njeno ime?
Sonja: Trenutno pripremam kolekciju za proleće-leto 2020. pod nazivom “Zemlja izlazećeg sunca”, koja je nastala kao proizvod započetog istraživanja na doktorskim studijama na Fakultetu primenjenih umetnosti. Nažalost, njeno premijerno prikazivanje moraće da sačeka s obzirom na trenutnu situaciju u svetu u vezi sa korona virusom. Sledeće projekte i ideje za sada ne bih otkrivala, neka ostanu iznenađenje.
OBJEKTIV: Koji ti je najdraži komad odeće koji si ikada napravila i da li postoji nešto što nikada ne bi prodala ni za koji novac?
Sonja: Na samom početku sam, verovatno kao i svaki dizajner, imala problem da formiram cenu iskreiranom odevnom predmetu koji je za mene imao neprocenjivu vrednost. Odvajanje od bilo kog novog odevnog predmeta koji stvorim nije lako kada uzmete u obzir sav uložen trud i čitav proces koji stoji iza jednog komada odeće. Onda možete zamisliti kako bi bilo kada bismo govorili o čitavoj kolekciji. S druge strane, kada bih čuvala sve svoje kreacije, njihova jedina svrha bila bi izložbeno –funkcionalnog karaktera, a ne nosivo-funkcionalnog, osim u slučaju da izložba nije interaktivnog karaktera u odevnom smislu.
Ne postoji odevni predmet koji bih zadržala, ali postoje odevni komadi koje šijem za sebe ili recikliram one koji nisu našli svoj put do kupca.
OBJEKTIV: Šta smatraš svojim najvećim dostignućem do sada, odnosno, na šta si najviše ponosna?
Sonja: Ponosna sam na žene koje dolaze kod mene u atelje i što postoje ljudi koji prate moj proces rada što na društvenim mrežama, što putem prezentacija jer bez svih njih moj dalji rad ne bi imao smisla. To dostignuće me potstiče da dalje stvaram i govori mi da ima sve više ljudi koji vode računa o onome šta nose. Ta činjenica mi takođe govori da ljudi sve više obraćaju pažnju na to kako da se pametno oblače ukoliko im se ta mogučnost pruži. Mi nismo sredina u koju se lako uvodi nešto inovativno, tako da je za sve potrebno vreme, ali zahvaljujući podršci svih žena, shvatam da je i to moguće.
Čast mi je da sam nosilac sedam prestižnih modnih nagrada koje su mi tokom mog rada govorile da sam na pravom putu i da je moj rad priznat od strane bitnih ljudi u modnom svetu. Jednom rečju ponosna sam što sam istrajala sa svojim radom pored svih uspona i padova i zahvalna sam što i dalje imam tu privilegiju da se bavim poslom koji volim i da od njega živim, što je nažalost, velika retkost u našoj zemlji.
OBJEKTIV: S obzirom na to da je ceo svet u haosu zbog koronavirusa, pa i naša zemlja, da li to utiče na tvoj rad, da li te je usporilo ili nešto odložilo?
Sonja: Naravno da se sve usporilo, čak i pre objave vanrednog stanja, pratila sam situaciju i gledala da se samoincijativno izolujem, što zbog sebe, što zbog drugih. Kada pogledate Italiju, kao i meni vrlo blisku zemlju Španiju, gde imam mnogo prijatelja i kolega, budući da sam imala privilegiju da živim u toj zemlji i radim za firmu koja je poslovala sa ljudima odande, ne možete da se ne uplašite i da se ponašate ravnodušno.
Posebno je bitno da čovek sagleda širu sliku i da ima svest o tome šta se dešava na drugom kraju planete, kao i da pokuša da koliko je god moguće u tome učestvuje i pomogne. Kada se sve to dešavalo u Kini mnogima je u tim trenucima delovalo kao da se sve to dešava negde daleko i da to neće stići do njih, ne shvatavši da svi mi delimo ovu planetu i da svi treba da posmatramo jedni druge kao jedno. Sada kada se to dešava na našim prostorima ljudi se informišu, osvrću i nažalost, tek kada je kasno, bude se i reaguju onako kako je trebalo i pre izbijanja virusa u Vuhanu.
OBJEKTIV: Kad smo već kod korone… da li se ti lično plašiš, primenjuješ li neke posebne mere zaštite, ili živiš kao da se ništa ne dešava?
Sonja: Mere zaštite koje primenjujem jesu pre svega samizolacije kao i zatvaranja ateljea za posete klijenta prešavši isključivo na online poslovanje i porudžbine. Uz to naravno redovno sve dezinfikujem i trudim se da imam minimalni kontakt sa ljudima, ako je moguće da ga i potpuno izbengem i komuniciram isključivo virtuelno. Porodici donosim namirnice do praga kako ne bi izlazili iz kuće i nažalost ni sa njima nema prisnog kontakta, što mi već nedostaje.
U ovim situacijama moramo postupati racionalno i pre svega odgovorno, ne smemo dozvoliti emocijama da nas vode jer je izolacija jedini način da sačuvamo druge, svidelo nam se to ili ne. S obzirom da pored svog posla kao dizajner pohađam i doktorske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti, kao i da radim u nastavi na Visokoj tekstilnoj strukovnoj školi za dizajn, tehnologiju i menadžment, predavanja se održavaju isključivo online. Sve se jeste usporilo, ali moramo da se prilagodimo situaciji budući da je sve to za naše dobro.
OBJEKTIV: Šta možemo da očekujemo od tebe u narednom periodu i hoćemo li uskoro moći da vidimo neke nove modele?
Sonja: Za sada ništa nije moguće reći sa sigurnošću. Jedino što mogu da kažem je da će biti novih modela na mom sajtu, a putem društvenih mreža, prvenstveno Instagrama, javljaću kako će se odvijati situacija u skladu sa okolnostima koje su pred nama. Svi koji prate moj online Instagram profil @sonjajocicclothing biće u mogućnosti da vide kako teče proces stvaranja, naznake kolekcije, nove aksesoare i po neki novi model, a ukoliko se situacija nastavi duži period, možda prikažem i celu kolekciju onlajn. Nepredvidive su okolnosti i moramo im se prilagođavati u hodu. Iz čitave situacije najbitnije je da svi ostanemo zdravi psihički i fizički, pa će sve ostalo s lakoćom doći na svoje.
OBJEKTIV: Šta će ovog proleća biti u trendu i šta će se najviše nositi (osim, eventualno, maski protiv korone 🙂 )
Sonja: Posmatrajući tendencije i trenutne trendove implementirane u društvu koje se tiču plasiranja jeftine odeće kratkog veka od strane brendova koji se bave masovnom proizvodnjom i potrošnjom, nadam se pojedinim izmenama u konceptu i pristupu. Ovo proleće ostaviće trag na sve i nadam se da će iz svega ovoga proizaći jedan novi trend, a to je da promenimo pogled na svet oko nas, da vodimo računa jedni o drugima i da stanemo sa uništavanjem planete Zemlje. Kako je čitava budućnost čovečanstva neizvesna i kako će većina nas dočekati leto sunčajući se na prozorima i terasama naših zgrada, umesto na moru, teško je prognozirati bilo kakav modni trend nalik na već postojeće i do sada plasirane. Mislim da ćemo svi biti primorani da budemo deo jednog novog pokreta koji pokušava da se implementira već dugi niz godina, a za koji se takođe zalažem, a to je korišćenje second hand odeće, reciklaža, razmena i davanje iste onima kojima je ona zaista potrebna.
Kako će se posledice trenutne situacije odraziti i na prestanak hiper-proizvodnje odeće, nadam se da će se pre svega dati nove vrednosti radu manjih brendova autorske i unikatne mode koja vodi računa o svakom segmentu proizvodnje, ne eksploatiše svoje radnike i ne izlaže ih zdravstvenom riziku, a metodama i tehnika prilikom stvaranja vodi računa da njihov proizvod ni u kom slučaju ne predstavlja pretnju po zagađenje životne sredine. Nažalost, trenutno zatvaranje granica zbog korona virusa u zemljama čitavog sveta možda će naterati ljude da se vrate na lokalnu proizvodnju s obzirom na ogroman pad ekonomije. Na taj način neće jačati jeftina radna snaga, već lokalna. Iskreno se nadam da je ovaj virus samo opomena i da iz svega ovoga neće slediti nešto još gore ukoliko se poruka čitave situacije u kojoj se nalazimo shvati pogrešno od strane onih koji imaju moć i uticaj, pre svega kada govorimo o ekonomskom aspektu.
Piše: Z.A.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)