Naučnici su otkrili da koronavirus zaista kraće živi pri višim temperaturama, ali ga efikasno možete eliminisati dezinfikacionim sredstivma sa visokim procentom alkohola, pranjem ruku i izbegavanjem dodirivanja očiju, nosa i usta.
Novi koronavirus je respiratorna bolest, odnosno širi se vazduhom pomoću nevidljivih kapljica iz nosa ili usta zaražene osobe. Virusne čestice mogu da uđu u nečiji nos ili usta udisanjem i tada započinje infekcija. Međutim, ljudi se mogu zaraziti i ako diraju površine ili predmete na kojem su virusne čestice, a zatim nos, usta ili oči.
Životni vek virusa zavisi od mnogih faktora, ponajprije temperature, vlažnosti i materijala na kojem se virusne čestice nalaze; gruba procena je od nekoliko sati pa do jednog dana. Studija koja je nedavno objavljena u časopisu “Journal of Hospital Infection” s bavila proučavanjem životnog veka ostalih tipova koronavirusa na raznim površinama. Tako koronavirus SARS-a na temperaturi od 20 stepeni Celzijusovih na čeliku može da živi dva dana, na drvetu i staklu četiri dana, na metalu, plastici i keramici pet dana, prenosi “Business Insider”.
Ubijanje virusa visokim temperaturama
Naučnici su takođe otkrili da je jedan soj SARS-a preživio devet dana na plastičnoj površini pri sobnoj temperaturi, dok uobičajeni sojevi SARS-a prežive od dva do osam sati na alumijumu i manje od osam sati na lateksu. Epidemiolog sa Univerziteta u Severnoj Karolini, Rejčel Grejem, smatra da se ovi nalazi odnose na COVID-19, jer su glatke i neporozne površine kao što su kvake na vratima i stolovi opšteno bolje za prenos virusa. Porozne površine, poput novca, kose ili tkanina, ne dopuštaju virusima dugotrajan opstanak, jer minijaturne rupice mogu da zarobe mikrobe i tako spreče njihov prenos.
“Virusi se bolje prenose kovanicama nego novčanicama, ali to ne bi trebalo da predstavljat veliku zabrinutost. Osnovno pravilo je da je novac ionako prljav, jer jeste. Prolazi kroz previše ruku da to ne bi bio”, smatra Grejem i preporučuje dezinfekciju mobilnih telefona, jer se i na njemu, bez obzira na staklo i aluminijum, mogu lako preneti virusne čestice.
Studija koja je proučavala životni vek virusa je otkrila i da temperaturni skokovi utiču na koronavirus. Tako je skok temperature sa 20 na 30 stepeni Celzijusovih prepolovio životni vek SARS-a na čeličnim površinama.
“To je zato što neki koronavirusi, uključujući i ovaj novi, imaju virusni omotač; sloj masti koji štiti virusne čestice kada putuju po vazduhu od osobe do osobe. Međutim, taj omotač se može osušiti, što ubija virus. Dakle, veća vlaga, umerena temperatura, slab vetar i čvrsta površina pogoduju opstanku koronavirusa”, rekla je Grejem.
Alkoholni dezinfikatori i higijena su najdelotvornija sredstva
To objašnjava zašto su respiratorne bolesti sezonske, odnosno zbog čega se javljaju u hladnijim periodima. Naime, niske temperature pomažu u jačanju virusnog omotača. Autori iste studije su otkrili još jedno oružje u borbi protiv koronavirusa. Naime, ako se površine dezinfikuju sredstvima koja sadrže od 62 do 71 posto etil alkohola, 0,5 posto hidrogen peroksida ili 0,1 posto natrijevog hipoklorita, ljudski koronavirusi mogu biti “efikasno deaktivirani”. Naučnici očekuju sličan učinak i na COVID-19 i ističu da neka sredstva mogu da ubiju viruse i za 15 sekundi, ali je najčešće potrebno pričekati pet do šest minuta.
Kod dezinfikovanja površina je važno da se količina virusnih čestica svede ispod mere u kojoj bi uzrokovale bolest. Ovde je bitno upozoriti da dezinfektivno sredstvo za ruke neće biti efikasno na tvrdim površinama, jer nema dovoljano alkohola u sebi. Epidemiolog Grejem je naglasila važnost pranja ruku i izbegavanja dodirivanja lica i naglasila je da su to najbolji načini za smanjivanje šansi zaraze koronavirusom pokupljenim sa neke površine ili predmeta. Nedavna studija toj tezi ide u prilog, jer je dokazala da će se čak 32 posto virusa gripa tipa A preneti sa površine na kojoj živi na čoveka, ako je ovaj dotakne na pet sekundi.
Takođe je predložila i pranje kose, ako neko u nju kine, iako virus na njoj ne traje dugo. Koronavirus ne može prodreti u telo kroz kožu na rukama, tako da se infekcija može izbeći ako osoba nikad ne dotakne oči, nos i usta. To je, svakako, lakše reći nego uraditi. “Većina ljudi dodirne svoje lice nekoliko stotina puta dnevno, tako da je bolje biti svestan toga koliko su nam čiste ruke”, zaključila je Grejem.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)