Nakon izlaska iz Zadruge Kristijan Golubović je sa svojom devojkom Kristinom Spalević dao je veliki intervju ekskluzivno za Objektiv.
Pričao je najpre o odnosu sa Kristinom, utiscima o učešću u rijalitiju, a potom i o nezaobilaznim iskustvima sa vrelog asfalta iz perioda devedesetih, gde je otkrio detalje koje do sada nikada nije podelio u medijima.
Mnogi su ti zamerali što si pri Kristininom izlasku, javno rekao neke stvari o njoj. Da li misliš da je ipak trebalo da sačekaš da ostanete sami i kažeš joj to u četiri oka?
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kristijan: Naravno, ali je novinarka potegla tu priču, a ja nikada ne lažem ni novinare, ni bilo koga. Rekao sam da mi polaže račune što me je lagala onda kada je trebala da mi kaže istinu i da ne bih bio s njom da sam znao istinu iz prve ruke, ali pošto sam se zaljubio u nju ne mogu protiv svoje emocije. Kao što ona ne može da precrta prošlost, tako ja ne mogu da izbacim svoju emociju prema njoj i sada smo super. Trpi ona mene, trpim ja nju, trpimo se međusobno.
Da li planirate da uđete zajedno u „Zadrugu 5“ ?
Kristina: Ili zajedno ili nikako.
Kristijan: Imam neki poseban dogovor sa jednom osobom sa televizije Pink. Mnoge stvari su se dogodile koje mi nisu po volji, razmisliću, jer imam i u planu i svoj rijaliti. Uz podršku bilo koje televizije mogu da realizujem rijaliti za manje od deset dana. Opisaću vam kako bi to izgledalo, imao bih 20 takmičara, po deset u dve ekipe, potrebno je da budu vrhunski spremni koji bi prelazili dnevno do 20 kilometara sa samo par sati odmora i snalaženjem u vremenu i prostoru, pod velikim pritiskom i fizičkim i međuljudskim, stalno ste pod tenzijom i idete ka cilju i kroz rešavanje zadataka dobijate hranu i vodu. Za deset dana morate da stignete na destinaciju i osvojite 10.000 evra. Ovo sam sam osmislio, dve desetke su mi bitne u životu i u numerologiji. Deset meseci u godini, svakog meseca bih imao rijaliti koji bi trajao deset dana i zvao bi se ,,Ekstremna desetka“. Trebaju mi dronovi, kvadovi, konji, kacige sa najboljim kamerama i televizija koja će to da prenosi.
Koliko ste zaradili u ,,Zadruzi 2″?
Kristijan: Zaradio sam mnogo, preko 200.000 evra.
Da li više novca može da se zaradi kriminalom ili učestvovanjem u rijaliti programima?
Kristijan: Nažalost, kriminalom se najbrže i najveće pare uzmu. Sumanute cifre sam pravio. Dobijem dojavu da obijem vilu jednu u inostranstvu i kažu mi da ima 100.000 maraka, ja odem i nađem milion. To mi se desilo nekoliko puta. Mogli ste da kupite bilo koji automobil, ribu, da uđete u bilo koji klub…
Da je Knele živ, da li bi bio dobar učesnik za rijaliti?
Kristijan: Bio je šašav, dobra duša, malo naivan i povodljiv, mislim da ne bi bio u tom fazonu, jer je ekstremniji, kao vojnik je bio, nije imao mudrost i elokventnost za to. Bio je isturen iz gomile ljudi i predstavljao ih je, zato je i platio glavom.
Dosta ste pričali o Vašem poznanstvu sa Legijom, kako ste se upoznali i kakav je on?
Kristijan: Mačak je silovao devojku iz Mirijeva i kada je izašao iz zatvora, sačekali smo ga u diskoteci ,,Bezistan“, a tu je kao obezbeđenje radio Legija. Došao sam tu sa mojom ekipom, imali smo sekire, kojima smo hteli da kaznimo Mačka zbog silovanja te devojke. Rekao sam momku iz moje ekipe, koji je bio kao neki potparol naš, da kaže redarima ako se umešaju da će dobiti po glavi, jer u to vreme nisi morao nikome da se pravdaš zašto biješ nekoga, to je početak osamdesetih. Preneo mi je da je obezbeđenje reklo „u redu“ i meni je to odmah bilo čudno, jer redari uvek kažu da se to radi napolju, a ne u diskoteci. To je bio Legija, imao je pank frizuru i neku teksas jaknu, dečko je bio totalno van opisa, a ja sam bio šminker, baš kao Duran Duran obučen. Izvadio sam sekiru, tu smo masakrirali Mačka i u jednom momentu ga oni izbacuju iz diskoteke i Legija mi viče: „Smrade jedan, praviš mi probleme u diskoteci“ i namiguje mi i tako smo postali prijatelji. Taj Mačak je i ranije pravio probleme tu, pa je Legija hteo da učestvuje u tome. Posle me je pozvao u njegov kraj i upoznao me je sa njegovim ljudima, imao sam u svakom kraju neki ogranak, ali samo kod Fontane nisam imao nikoga, do tada.
Kako je Legija ostao bez jednog testisa?
Kristijan: Bio je u Bejrutu ili Nikaragvi, zarobili su ga neki mudžahedini i mučili su ga u logoru, jednom prilikom dok su ga boli „rambo“ nožem, odsekli su mu testis i to je bila baš živa rana. Ubio je dvojicu ili trojicu u tom logoru i pobegao. Bežao je kroz pustinju sa ranom i uspeo je da dođe do neke urbane sredine, ušunjao se u transportni avion i skočio padobranom u Jordansko more, našle su ga teritorijalne straže i uhapsile ga, a potom vratili u Jugoslaviju ili Francusku, tako je neka bolesna priča bila, to mi je drug ispričao, jer sam tada bio u zatvoru u Nemačkoj. Rekao mi je: „Šareni se vratio, živ i zdrav, odsekoše mu jedno j*jce, evo ga ide malo sa šešeljevcima, nešto ga Arkan vreba, sad je počeo da se bavi vojskom“. Legiju su zvali i Šareni, a mene je on zvao Mutavi ili Veštica.
Kakav je Arkan bio i kakav je vaš odnos bio?
Kristijan: Prvo je bilo jako napeto, jer sam se kao klinac sukobio sa njegovim ljudima, njegovom kumu smo pucali u noge iz krateža zbog nekog spontanog konflikta, to je bio Slavko Mijović zvani Pijuk. Tada je Arkan izjavio da će od mene napraviti paštetu. Onda sam sa Pirketom i još 12, 13 momaka uleteo u poslastičarnicu u Ljutice Bogdana, tu je radila jedna devojka Ivana sa kojom sam ušao u vezu i „pevala“ je Arkana, svog gazdu, meni, skinuli smo gaće i p*šali po svemu, po kolačima, ne smem ni da pričam šta smo sve tu uradili iz poštovanja prema Arkanu i njegovoj porodici, jer smo kasnije baš postali prijatelji. Posle je došao ,,Mažestik“, naterali smo ih sve da legnu na pod, tu je bilo preko 200 imena jugoslovenskog podzemlja, tražio sam Slavka Mijovića, tada sam hteo da uradim nešto što nikad niko nije uradio. Hteo sam da uđem u lokal, uzmem određenu osobu, stavim je na kolena i da je egzekutiram i da joj kažem da će tako proći svako ko se zakači sa Kristijanom Golubovićem. Kada sam ispalio prvi metak u plafon, svi su legli na pod i gledali. Pirke je otvorio kasu i stavljao novac u majicu, zajedno sa Gagijem Nikolićem, koji će kasnije učestovati u Arkanovom ubistvu. Posle sam se svima javno izvinio, nisam imao nameru da bilo koga ponizim, hteo sam samo da te revolveraše stavim u neko pasivno stanje, jer sam tražio Slavka sa kojim sam se zakačio.
Ko je bio odgovoran za Arkanovo ubistvo?
Kristijan: Mislim da je država uplela prste preko nekih kriminalaca kojima je on dozlogrdio, ponašao se kao da je svemoćan i nije postojala sfera gde on nije „stavio šapu“, ako treba Ceca da se probije u pevanju on stavi šapu na konkurenciju i samo ona može da se čuje. Satovi i garderoba iz inostranstva, prvo je njemu morala da se ponudi. Skole je pričao da treba neko da ga ubije zbog takvog ponašanja, nazvao sam Arkana da mu to kažem, a on je meni rekao: „Tigra ne može nikada bubašvaba da ubije“. Na kraju nas sve bubašvabe pojedu koliko god da smo veliki, aludiram na gob.
Šta misliš o Ceci?
Kristijan: Nemam neko mišljenje o njoj, meni je Natalija Martinović u srcu, časna i patrijarhalno vaspitana žena, akademski građanin sa dva fakulteta, koja je rodila Arkanu blizance i dve ćerkice. Zamislite da ja sa Kristinom budem u Kraljevu, u Ivaninom stanu, nikada to ne bih uradio. Ako sam imao gnezdo sa Ivanom u jednom stanu, nikada tu ne bih doveo drugu ženu, s njom ću gnezdo da gradim na drugom mestu, meni je to bilo nepojmljivo i znam suze te dece i Natalijine u to vreme.
Da li je tačno da je prema rečima Nebojše Tubića Žapca, Šijan nastradao zbog Elene Karić?
Kristijan: To nije tačno, Žabac je jedna landara bez pola mozga, mentalno poremećen čovek, još mu je od metka iscurelo jedno 400 grama mozga i 10 decilitara sive tečnosti. Kakve budalaštine on priča, za mene kaže Kristina taster, a kada sam ga uhvatio u Novom Sadu, cvileo je kao miš. On je mentalno poremećen i traži čvrge, a ne mogu da mu ih lupim na onu glavu koja je pola plastična. Kada smo se družili sa Ksenijom Pajčin i preskakali lastiš, Žabac nije znao gde je Beograd i sad on pokazuje dve fotografije sa Ksenijom, pa ja imam sa Tinom Tarner fotografije, pa šta to znači. Šijana je ubio Skole zato što je hteo da bude zemunski klan, pre zemunskog klana. Taj Skoletov klan, prošaran Voždovčanima i Novobeograđanima otpadnicima, kao što je Gagi, su stvorili jednu ekipu i hteli su da ubiju sva jaka imena. Meni su predlagali da ubijemo Arkana, Šijana, Ljusu, Ćentu, Adžima, Šljuku, da obezglavimo krajeve i da polako oni puštaju drogu i da osvojimo grad. Tada kada sam se prevrnuo, rekao sam: „Ne“.
Ko je devedesetih bila najbolja riba u gradu, a ko sada?
Kristijan: Ksenija Pajčin devedesetih, a sada ima dosta plastičnih, nabudženih devojaka… Među najboljima je Marija Egelja, ona mi je top, u vrhu je i ona kod Amidžića devojka, što je iza pulta.
Ko ti je najveća ljubav?
Kristijan: Danijela Đukić, sa njom sam bio 27 godina i ona mi je rodila sina. Umrla je od karcinoma kada je Lazar imao 15 godina. Onda sam ušao u vezu sa jednom devicom Zoranom, ona je bila ozbiljna gradska riba, isto je bila mlađa od mene jedno 10 godina. Sa njom sam bio dve godine i sve ostale devojke su mi dolazile dok sam bio u zatvoru. Poslednje tri žene Zorana, Suzana i Ivana su mi pisale dok sam ležao. Suzana je isto bila mlađa, ona je mene pratila godinama, tačno je znala šta volim kod žene i pretvarala se, zato ne volim tu neistinu. Ja odlepim za ribom i budem mesec dana sa njom i beži bre, dosadi mi, neću da je ženim, neću da joj pravim decu, šta kao, opila me njena lepota? Ima ih milion, daj da menjamo. Birao sam ženu za život, ne mogu kurvi da napravim dete.
Koliko dugo niste videli sina Lazara i kakav je bio taj susret posle mnogo godina?
Kristijan: Sa Lazarom sam se video pre nego što sam pokupio Kristinu iz studija. Otkako sam izašao iz ,,Zadruge“, najviše sam u njegovom društvu, mislim da je to po prvi put u životu tako.
Šta bi se desilo kada bi Lazar krenuo tvojim stopama?
Kristijan: Ne može, on nema šta da radi u kriminalu, kada nije sada do 26, neće uopšte. Ovde sada može da bude narko kartel ili IT kriminal, svaki drugi kriminal je poguban u startu. Ne postoje imena, ne postoji šansa da vam država pruži da vas puste da budete imuni, u moje doba je to bilo drugačije. Danas čim napravite krivično delo, dve, pet ili sedam godina ležite, izađete napolje, pet, deset, 15 godina. Došlo je vreme kada je zakon jako tvrd i surov.
Piše: ANA RAKIĆ
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)