Strahovi su normalna pojava kod tinejdžera, ali i onih koji su u adolescentskom periodu.
Tada se deca prvi put suočavaju sa ozbiljnijim problemima i stvarima, pa je sasvim razumljivo ako imaju strahove.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Međutim, kako roditelji treba da se postave prema deci koja su još uvek mala, a koja imaju razvijene strahove?
Strah je zapravo urođena emocija i svaki čovek reaguje na nju.
Ipak i kod samih strahova treba napraviti bitnu razliku, a to je da li su strahovi opravdani. Ako idete ulicom i vidite veliku zmiju na putu, sigurno će vam srce jače zalupati i uplašićete se. To je sasvim očekivano i retko koja osoba se ne plaši takvih stvari.
Međutim, postoje strahovi koji nemaju realan uzrok, odnosno ne postoji prava opasnost da će se nešto desiti ili osoba razmišlja po principu “šta bi bilo kad bi bilo”. U takvim situacijama osoba konstantno, patološki brine. Zbog toga je jako bitno da znate čega se vaše dete plaši i da razlikujete strahove kako biste na najbolji način mogli da mu pomognete.
Ovo su neki od strahova kojih se deca najčešće plaše.
Strah od napuštanja
Ovaj strah se javlja jako rano, već između 6. i 8. meseca bebinog života.
Svaki put kada beba oseti da majka nije blizu nje, ona počinje da plače jer joj je potrebna sigurnost. Ovaj strah se vremenom prevazilazi tako što stavljate detetu do znanja da može da ima poverenje u vas. Najjači je između prve i druge godine života jer dete tada već mnogo bolje razume stvari koje se oko njega dešavaju.
Upravo zbog toga je bitno da povremeno ostavljate svoje dete da ga pričuva tata ili neko drugi od ukućana dok vi završavate neke obaveze. To znači da je potrebno da se dete postepeno navikava i na druge ljude, a ne na to da ste vi stalno tu.
Strah od životinja i buba
Ovaj strah se javlja oko druge godine života jer dete tada već shvata da buba može da ga ubode ili životinja može da je ujede. Za razliku od nekih drugih strahova, ovde je bitno da svoje dete ne izlažete glavnom izvoru straha. To znači da ako se dete plaši pasa, ne treba da ga namerno terate da istog pomazi ili da mu priđe. U ovom slučaju treba da razgovarate sa svojim detetom i objasnite mu da kuca nije opasna.
Tek onda možete da kažete detetu da priđe bliže psu, ali je bitno da pratite njegovu reakciju. Ako ono vrišti ili plače, prestanite to da radite. Ovde morate biti uporni i istrajni i razgovarati više sa detetom o njegovom strahu.
Strah od babaroge
Mnoga mala deca se plaše da spuste noge pored kreveta ili da spavaju sa otvorenim vratima od ormara jer strahuju da će odatle izaći babaroga, veštica, duhovi…
Ovaj strah je iracionalan i tu treba obratiti pažnju jer se dete plaši nečega što zapravo ni ne postoji. Javlja se oko treće godine života kada već deca intenzivno razvijaju svoju inteligeniciju i maštu. Isto kao kod straha od psa, treba detetu pažljivo da objasnite da u ormaru nema ničega čega treba da se plaši. Dete će vama verovati jer ste mu vi roditelj. Takođe, ako se dete plaši da spava u mraku, ostavite mu uključenu lampu pored kreveta.
Strah od doktora
Deca se boje belih mantila, injekcija, pregleda….Ona razvijaju taj strah jer znaju da im je prethodno iskustvo kod doktora bilo bolno i neprijatno i ne razumeju zašto opet moraju da prolaze kroz to i da trpe bol. Nikako nemojte plašiti svoje dete rečenicama poput “Ako ne budeš dobar, čika doca će ti dati jednu bocu”. Vi ovim zapravo podstičete strah kod deteta koji je već i onako prilično intenzivan.
Strah od vrtića
Ovaj strah je povezan sa prvim strahom od napuštanja. Dete zapravo smatra da ga vi ostavljanjem u vrtić napuštate i zato se boji. Ono tamo nema sigurnost kakvu ima kod kuće sa vama. Ono se boji da se vi nikada nećete vratiti od njega i zato odbija da ide u vrtić.
Ovaj strah takođe možete prevazići stvaranjem odnosa poverenja između sebe i deteta. Potrudite se da uvek u isto vreme dolazite po svoje dete u vrtić. Pitajte svoje dete da li ima nešto čega se plaši u vrtiću, da li se druži sa drugarima, objasnite mu da su u vrtiću i druga deca.
Komentari (0)