Objektiv u CRVENOJ zoni! Zavirite u zgradu UŽASA: Nema mesta za GREŠKE, ovako se lekari bore (FOTO+VIDEO)

Dobro došli u crvenu zonu. Budite poslušni, pratite moja uputstva i sve će biti u redu. Sada vam je dozvoljeno da pogrešite, ali kada budemo završili obilazak pacijenata, mesta za greške nema, inače ste, jednostavno rečeno, uprskali stvar – ovim rečima nas je načelnica pulmologije na KBC „Zvezdara” i koordinator ove bolnice, koja je u kovid sistemu već četvrti put, dr Vesna Dopuđa Pantić sačekala ispred same ustanove u kojoj se nečiji očevi i majke, braće i sestre, bake i deke, rođaci i komšije bore za život.

Ekipa Objektiva imala je priliku da poseti crvenu zonu ove ustanove i da na najslikovitiji način čitaocima i svim onim nevernim Tomama predstavi kako izgleda jedan „običan” dan zdravstvenih radnika koji ovde provode više vremena nego u svojim kućama, ali i kako pacijenti u posteljama, sa poslednjim tračkom nade, vode najvažniju bitku u životu.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

OBLAČENJE OD SEDAM DO 10 MINUTA

Iz spoljnog sveta, takozvane zelene zone, do crvene gde su oboleli pacijenti, stiže se preko žute. U njoj se u deset koraka oblači zaštitna oprema.

Nesvakidašnje scene u crvenoj zoni na Kosovu: KOVID BOEM zapevao čuveni hit u bolničkoj sobi (VIDEO)

– Prvo peremo ruke sapunom, a alkoholom ih prskamo svaki put, kad god uzimamo novi deo uniforme. Stavljamo dve maske na lice. Onda pokupimo kosu u kape, isto dve, jedna preko druge, pa vizir. Stavite kaljače preko obuće, a mi ćemo vam navući mantil. Poslednji navlačimo najlonski pončo i ovakva oprema je sasvim dovoljna za ulazak na Odeljenje poluintenzivne nege. Sve traje između sedam do 10 minuta – ističe dr Dopuđa i dodaje da se specijalni skafanderi nose u Intenzivnoj nezi, gde su pacijenti na respiratorima i na invazivnoj ventilaciji jer je, kako navodi, mnogo veća kontaminacija virusa.

Na pitanje šta zdravstveni radnici rade u situaciji kada su u ovakvoj opremi, a moraju u toalet, naša sagovornica kaže da su se za godinu dana ispraksovali, te da su mnogi naučili da trpe.

– Kad uđem u crvenu zonu, ne izlazim do kraja radnog vremena. Jednom obučem odelo i to je to. Već smo stekli rutinu, trudimo se da ne idemo u toalet jer onda moramo sve da skidamo, pa ponovo da se oblačimo – objašnjava dr Dopuđa, koja sve vreme dodaje da budemo maksimalno skoncentrisani i oprezni.

OSMEH UBLAŽAVA STRAH

Obučeni u zelene uniforme, sa vizirima na glavi, ispod kojih su nam virile uplašene oči, pratili smo našeg vodiča kroz ovu zgradu strave i užasa, koja i nije delovala toliko strašno zbog svih nasmejanih lica u belim mantilima koja smo sretali na stepenicama. Sem zvuka aparata za protok kiseonika, ništa se ne čuje. Tišina izaziva neopisivu jezu i podrhtavanje tela. Iako hodnici deluju prazno, sobe su pune pacijenata koji nemo posmatraju lekare koji obleću oko njih. U prolazu smo sreli načelnicu Klinike za interne bolesti dr Teodoru Beljić Živković, koja nas je pozdravila umornim glasom.

– Danas je neobično naporan dan. Dosta pacijenata, a tek je podne – kratko kaže dr Živković i nastavlja da obilazi stanare crvene zone.

ODELJENJE POLUINTENZIVNE NEGE

Prema rečima naše sagovornice, koja nam je sve vreme objašnjavala šta se gde nalazi, patologija, odnosno dijagnoza pacijenata je različita, ali su svi oni kovid pozitivni.

– Ovde su bolesnici koji primaju kiseoničku terapiju. Njima je zbog zapaljenja pluća narušena disajna funkcija, pa dobijaju kiseonik putem maske, kanile ili aparata. Na Intenzivnoj nezi nalaze se teži pacijenti na respiratoru kojima kiseonik pomaže ili u potpunosti zamenjuje disanje i svi su skoncentrisani na jednom mestu da bi ih anesteziolozi pratili iz minuta u minut – objašnjava dr Dopuđa.

SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVE

U zgradi Interne klinike nalaze se dva odeljenja koja imaju poluintenzivnu negu, i to su koronarna jedinica i pulmologija. Pacijenti koji ne zahtevaju poluintenzivnu negu smešteni su po drugim spratovima.

– Najveći broj njih zahteva kiseoničku terapiju, i to su uglavnom srednje teški i teški pacijenti kojima treba određeni stepen kiseoničke podrške, od 15 litara pa naviše. Vrlo retko, kad dolaze ka izlečenju, skidaju se sa kiseonika. Ovde nema lakih pacijenata – priča načelnica pulmologije dok nas upoznaje sa kardiologom dr Stefanom.

– Težak dan danas, ali navikli smo. Doktorka Dopuđa je glavna koordinatorka koja ima sve u glavi kako i šta treba da izgleda, mi smo tu da je dopunjujemo. Niko ovde ne radi ono što zapravo treba, ali evo već četvrti put u kovid sistemu, naučili smo i lakše je nego na početku – kaže kardiolog prisećajući se 1. aprila prošle godine, kada je uplašen ušao u kovid bolnicu KBC „Zvezdara”.

– Bilo je frka, imali smo strah i za sebe i za pacijente jer nismo znali sa čime imamo posla. Tad je bio aktuelni italijanski scenario, koji nam je svima terao strah u kosti. Međutim, sticali smo iskustvo danima i nedeljama. Ovde na poluintenzivnoj nezi ne razlikuju se mnogo pacijenti u odnosu na prošlu godinu, to su i dalje teški bolesnici – objašnjava doktor Stefan.

Pacijenti zbog iznemoglosti ili kiseoničke maske na licu ne mogu da pozovu sestre ako im nešto treba. Zato one svaki čas proveravaju sobe, prilaze svakom pacijentu ponaosob i prate njegovo stanje.

– Mi uopšte na poluintenzivnoj nezi imamo neke infekcije u normalnom stanju, pa nam nije bilo posebno strano prisustvo koronavirusa. Isto se ponašamo kao i sada, samo što ne nosimo vizire. Apsolutno isto radimo sa pacijentima na respiratoru i sa aspiracijama. Oni se nikada ne ostavljaju sami, s obzirom na to da su zavisni od trenutne terapije, pa im uvek treba pomoć – objašnjava glavna kovid sestra na ovom spratu.