U Boing 757-200 čarter-kompanije koja radi za Juta Džez, zabilo se jato ptica, o čemu smo vam već pisali. Zbog toga je otkazao i zapalio se jedan motor, pa je usledio hitni povratak na aerodrom.
Bila je to hitna situacija koju sigurno nije bilo lako proživeti, posebice ne za one koji su gledali filmove slične sadržine sa otkazivanjem motora zbog udaraca u ptice.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Pilot ovog aviona je bio dovoljno sabran da na siguran način vrati putnike na polazno mesto. A po njihovim reakcijama po sletanju videlo se da im nije bilo nimalo svejedno. Tako je na svom Tviteru Rojs O’Nil objavio poruku “Bog je milostiv” s dva emotikona koje je postavio i vodeći strelac ekipe Donovan Mičel koji jedini nije bio na tom letu, dok je centar Rudi Gober napisao “ovo je divan dan” radostan, valjda, što ga je doživeo. Još neki uznemireni “džezisti” nakon ove nemile epizode zahvaljivali su se Bogu, ali onaj kome treba najviše zahvaliti svakako je prisebni pilot.
Susret s pticama dogodio se na 2500 metara (obično je to puno niže) pa je ostalo zabeleženo da je avion za Memfis poleteo u 13.15 i da se vratio u polaznu tačku u 13.40.
“Dobro je što se sudar sa pticama dogodio na toj visini, jer da je bilo niže, ko zna šta bi bilo”, priča za Večernji.hr Gordan Giriček, nekad i sam košarkaš Džeza koji priznaje da nije znao za tezu o tome da je aerodrom u Solt Lejk Sitiju između dva migraciona puta za obične, ali i ptice grabljivice.
A nije znao ni za sljedeći podatak koji kaže da godišnje iz Solt Lejk Sitija ima 100.000 poletanja i da su se prošle godine zbila 163 “bliska susreta treće vrste” s pticama te da ih je osam izazvalo štetu na motoru aviona.
Inače, Giriček se ne seća da je takvo nešto doživeo tokom svoje šestogodišnje NBA karijere, ali se seća jedne nezgode za vreme igranja za istanbulski Fenerbahče.
“Išli smo u Antaliju i kada smo bili kojih 200-300 metara iznad zgrada, snažan vetar je počeo da duva, avion je propao nakon čega je pilot uključio puni gas, pa smo jurnuli gore kao da smo u vojnom avionu. To je bilo zastrašujuće.
“Nije mi svejedno kada osetim turbulencije, no putovati se mora. Prevoz avionom i dalje je statistički najsigurniji.
U to je ubeđen i Dino Rađa koji je igrao za Boston Seltiks što je u te četiri godine značilo više od 400 letova.
“Zrakoplov je i dalje najsigurnije prevozno sredstvo, a NBA igrači su možda i najfrekventniji putnici u Americi, stalno su u vazduhu”.
Dino se prisetio dve svoje neugodne epizode u zraku:
“Jeste bilo pre 25 godina, i danas se sećam leta iz Los Anđelesa za Milvoki, kada nam je “riknuo” motor pa smo morali da kružimo iznad dok ne potrošimo dovoljno goriva da možemo da se vratimio. Mi igrači nismo znali šta se događa, ali ja sam primetio da se stjuardesa čudno ponaša. A kako je ona s nama stalno letela, jer smo leteli stalno s istom čarter-kompanijom, privoleo sam je da mi prizna šta se dogodilo. Jednom smo imali vrlo nemiran let iz Bostona za Nju Džersi. Duvao je tako snažan vjetar da nam se avion drmao kao da si uzeo kutiju šibica i tresao svom snagom. Nakon te utakmice, pola ekipe nije htelo da ide nazad u Boston avionom, nego je klub iznajmio dve limuzine.
Komentari (0)