NATO bombardovanje SRJ počelo je na današnji dan 1999. godine, a tokom 78 dana koliko je ono trajalo bombardovani su vojni ciljevi, postrojenja, kasarne kao i civilni objekti – mostovi, železnice, medijske kuće, zgrade za stanovanje. Nestašica i glad postali su stalni pratioci većine stanovništva. Takvo iskustvo doživela je i tada trogodišnja devojčica M.M. koja je zajedno sa svojom dvogodišnjom sestrom ostala bez mleka, a mi vam u nastavku prenosimo njenu ispovest.
Naime, ova dvadesetčetvorogodišnja devojka za Objektiv.rs je podelila iskustvo kroz koje je prošla njena majka koja se tih dana uglavnom sama brinula o njoj i njenoj sestri, a u njihovom sećanju posebno je ostao zapamćen jedan trenutak iz obližnjeg supermarketa koji je potom promenio njihov život iz korena.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Moja majka je nastavnica u jednoj srednjoj školi i od početka NATO agresije radila je samo dva puta nedeljno u skraćenim terminima, budući da je tada imala veoma malu decu. Za svoju tadašnju platu mogla je da kupi dva mleka i jedan hleb. Tih dana otac je radio na jednoj bezinskoj pumpi gotovo dvadeset časova dnevno, kako bi mogao da prehrani našu porodicu – govori ova devojka i dodaje:
– Mama mi je pričala da je tih dana, dok je otac bio na poslu, bukvalno “bdila” nad nama, svaki čas očekujući užasne zvuke sirena. Na prozore je zakucala ćebad a sva ogledala, slike i police skinula sa zidova. Kafu je kuvala pomoću vate i rakije, a tako je grejala i mleko za mene i sestru. Međutim, jednog dana sestra i ja smo ostale bez njega – prepričava ova devojka i objašnjava kako je došlo do toga da njena dvogodišnja sestra i ona ostanu gladne:
– Majka je tog dana, u proleće 1999. godine, kao i obično otišla do obližnjeg supermarketa sa mnom i mojom sestrom u naručju. Planirala je da kupi samo hleb i jedno mleko za nas. Međutim, kod rafa gde su se nalazili mlečni proizvodi ispred nje se na silu ugurala jedna poprilično starija žena i uzela poslednja dva mleka i tako je moja majka ostala bespomoćna – govori M.M i prepričava epilog ove nelagodne situacije:
– Majka je prišla kasi držeći moju sestru u naručju, jednu veknu hleba i mene za ruku. Ispred nas je u redu bila i gospođa koja je pograbila svo mleko. Ljubazna i osećajna prodavačica, videvši da ova žena kupuje dva tetrapaka mleka ju je lepo upitala: “Gospođo, iza vas je majka sa dvoje male dece, zašto jedno mleko ne date njoj, a jedno zadržite za sebe?”. Na to joj je ona odgovorila: “Moj deda pije svaki dan po dve litre mleka”. Majka je u tom trenutku samo zaćutala, kupila hleb i napustila prodavnicu – govori M.M. i prepričava šta se dalje događalo.
– Nakon što je otac došao sa posla, majka mu je sve ispričala. Ni dan danas ne znam kako se on snašao, ali to je ljubav i roditeljska briga. Sledećeg dana došao je sa posla sa paketima mleka koje smo podelili i celom komšiluku, odnosno roditeljima sa malom decom – završava M.M. svoju ispovest.
Podsetimo, nakon proglašenja NATO bombardovanja, Srbija se ponovo našla pred ekonomskim krahom. Rat, nezaposlenost, prazni rafovi i redovi u supermarketima, kao i borba za jednu flašu ulja i veknu hleba postali su svakodnevica sa kojom se suočavao najveći deo stanovništva.
Piše: Teodora Radivojević
И за време бомбардовања је било хране , млака , хлеба свих прехрамбених намирница , а и после бомбардовања . Из мог угла ово је небулоза и лаж !
Ala si se nalupetala , svaka ti čast!