Pre nekoliko dana, javnost je duboko potresla vest o samoubistvu dečaka Dragana Drljića (15) iz Pančeva, čije je telo pronađeno u reci Tamiš. Dečak se na tragično okončanje sopstvenog života odlučio zbog nesrećne ljubavi, a psiholog Aleksandra Janković za Objektiv.rs otkriva šta je moralo da se događa u njegovoj svesti pre nego što se odlučio na fatalan potez, kao i savete kada i kako je moguće da roditelji prepoznaju psihičke probleme kod sopstvene dece.
“Nažalost, kada je reč o samoubistvu, ni deca nisu imuna ni pošteđena. I kod mladih postoji mogućnost da se pojavi neka vrsta depresivnosti i oni su značajno osetljiviji. Nalaze se u tom burnom hormonskom periodu, periodu u kom je u njima sve uzburkano. Često njihovi problemi ostaju minimalizovani zato što se sve to pripisuje mladosti, mladalačkim bubicama i na neki način se ne shvata baš potpuno ozbiljno. Imate tu i loše ocene u školi, kritike ili neprihvatanje od strane dečaka, imamo i ono što oni doživljavaju kao nesrećnu ljubav. To nisu baš beznačajni događaji, kako se to shvata sa stanovišta odrasle osoba koja opet ima neku drugu vrstu problema“, govori Janković.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ona navodi da je generalan problem kod mladih to što su skloni impulsivnosti i lošoj proceni rizika.
“Svakako da je tom samom činu ipak prethodilo preispitivanje i neka vrsta proveravanja da li je to jedino što može da uradi. Međutim, generalan problem kod mladih jeste to što su skloni impulsivnosti i lošoj proceni rizika. Mnogi od njih imaju jedan deo ličnosti koji je ‘zdrav’ i koji ih odvlači od takve varijante razmišljanja. Možda se on upravo nazire iz te potrebe da skrenu pažnju i pošalju poruku drugarima, a u slučaju ovog dečaka i toj svojoj nesrećnoj ljubavi. Naravno, samoubistvo može biti i u afektu, ali ovde treba videti kakve su sve tu okolnosti bile upletene, da li je postojalo neko hronično nezadovoljstvo, osećaj manje vrednosti, neadekvatnosti, neprihvaćenosti, to su sve stvari koje mi ne vidimo na prvi pogled, sve izgleda kao da je u redu, ali postoji čitav istorijat razvoja svojevrsnog psihičkog poremećaja koji vodi u jednom trenutku impulsivnoj reakciji, a u ovom slučaju samoubistvu”, kaže Janković, objašnjavajući dalje njegov odnos sa majkom:
TEŽAK ŽIVOT mladića (15) koji se UTOPIO u Tamišu: Neutešna majka otkrila POTRESNE detalje
“Dete je živelo sa majkom, i koliko sam shvatila, majka je bila vrlo zainteresovana i brižna, ali i pored najboljih i najzainteresovanijih roditelja, vršnjačka grupa često u tom periodu preuzima ulogu vrhunskog autoriteta. I ona deca koja imaju relativno dobru komunikaciju sa roditeljima u tom periodu roditelje stavljaju u drugi plan, i mnogo im je važnije šta će reći okolina, drugari. Definitvno je od izuzetne važnosti da baš u ovom periodu obratimo pažnju na ono što se dešava sa njima, pa i do te mere da roditelji pitaju prijatelje svoje dece kako njihova deca funkcionišu“, apeluje naša sagovornica.
Janković vidi jasan uticaj društvenih mreža u pokretanju i davanju podrške suicidalnim mislima.
“Uz sve to, imamo i uticaj vršnjačke grupe, posebno i društvenih mreža na kojima veoma često imate to referisanje na postovima u kojima se sugeriše da život nema smisla. Nije retko da se mladima i na socijalnim mrežama pojača ideja da treba okončati život. Ovaj dečak, iako je reč o osobi koja je mlada, imao je izvesnih psihičkih problema koji ostaju nerešeni. Tek kada dođe do ovakvih događaja, sve se ‘odvrti unazad’, ali bude nažalost kasno”, navodi ona.
Janković dodaje da situacija sa pandemijom koronavirusa takođe utiče na metnalno zdravlje mladih.
“Najpre, mislim da pod hitno treba mnogo više raditi na prevenciji takvih autoagresivnih ponašanja, koja mogu da se završe i suicidom. Često su to prilično rizična ponašanja. Nekada su to i neki ‘apel fenomeni’ gde dete priča o tome da razmišlja o nekim crnim stvarima, ali nažalost izgleda da to nije dovoljno da bi se te stvari rešile i zaustavile. Definitivno je potrebno da svi mi razvijemo neku vrstu povećane osetljivosti, posebno u ovom periodu kada se još suočavamo i sa pandemijom, koja globalno postaje pandemija depresije. Sve ono što je deci ranije moglo da donese neku vrstu olakšanja, sve ono što je moglo da im skrene misli od teških tema, da im povrati samopoštovanje, u ovom obilju i poplavi nekih stradanja, gubitaka i bolesti. Mladi izgube jedan komad detinjstva i mladosti, žive u vrlo izmenjenim okolnostima, a sve to doprinosi porastu i psihičkih problema a u sklopu toga i depresivnosti“, zaključuje ona.
Piše: Teodora Radivojević
Komentari (0)