Nekoliko meseci pre ubistva „božjeg bankara” Robeta Kalvija, papa Jovan Pavle II donosi odluku da njegov lični prelat (red) postane Opus dei, koja preuzima banku u svoje ruke, i od tada se članovi organizacije nalaze u njegovoj nadležnosti, a ne geografskih eparhija u kojima žive.
Ova misteriozna organizacija, formirana 1928. godine, koju je osnovao sveštenik Hose Marija Eskriva, konačno odobrenje za rad dobija 1950. od pape Pija XII. Od tada se širi munjevitom brzinom, a njeno bogatstvo uvek se vezuje za tajne i misteriozne poslove. Svi članovi borda Vatikanske banke su članovi Opus dei.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Istrajni Vašington
Švajcarske banke nalaze se u samom vrhu liste svetskih banaka kad je reč o zaštiti identiteta klijenata. Bankama u Švajcarskoj je zapravo zabranjeno da identifikuju svoje klijente. To se promenilo kad su pre dvadesetak godina SAD tražile od švajcarske vlade da im dostavi spisak računa američkih državljana, kako bi imali uvid u to ko je od njih utajio porez. Na ovu odluku su se švajcarske vlasti pobunile, ali neumoljivi Vašington je istrajao u svojoj nameri, preteći da će im uvesti i ekonomske sankcije.
Objektiv otkriva ZAVERU u Vatikanu! Nemac vodi UDAR na papu, reči o SILOVANJU mu neće oprostiti
Finansijska eksplozija
Čuvši za ovakav scenario, mnoge kompanije, pojedinci, pa i obaveštajne službe koje sklanjaju novac za crne operacije od svojih država morale su da sakriju negde svoj kapital. Banke na Kajmanskim ostrvima bile su prva ideja, ali one su pod lupom ostalih obaveštajnih agencija, među kojima vlada netrpeljivost, tako da je ta ideja otpala. Izbor je pao na Vatikansku banku, koju nijedna država, pa ni Amerika, ne može da ucenjuje i traži da se otvore tajni računi. Tada kreće prava finansijska eksplozija ove banke, jer je postala dom za vruć kapital.
Uticajan prelat
Uprkos svim kritikama, Opus dei se razvio u značajan sastavni deo Rimokatoličke crkve. Podržavajući svetog oca, ova organizacija uživa posebnu zaštitu i više je niko ne naziva svetom ili katoličkom mafijom. Od 1982. na čelu organizacije je prelat, koga biraju sami članovi, a ima ih oko 90.000, od kojih je samo 2.000 sveštenika.
Do 2016. godine prelat Opusa bio je Havijer Ečevarija, vrlo uticajan u Vatikanu, a među brojnim funkcijama koje je imao jeste i savetnik Kongregacije za duhovnost Katoličke crkve, institucije koja odlučuje o karijeri hiljada biskupa širom sveta, tako da nikoga ne treba da začudi moć koju ova prelatura ima.
Pomoć članovima
Opus dei vodi računa o svojim članovima. Tako je 2005. godine platio 977.000 dolara odštete u sklopu nagodbe oko tužbe za seksualno zlostavljanje protiv katoličkog sveštenika Džona Meklaskija. Ovaj sveš- tenik poznat je po pripremi istaknutih konzervativnih političara iz SAD za preobraćenje na katoličanstvo (sa protestantskih denominacija) – bivšeg predsednika Donjeg doma Kongresa Njuta Gingriča, direktora Nacionalnog ekonomskog veća u administraciji Donalda Trampa Larija Kadloua i bivšeg senatora i guvernera Kanzasa Sema Braunbeka.
Eskriva svetac
Godine 2002. Opus dei je dobio još veći blagoslov: posle desetogodišnjeg pripremnog perioda, osnivač organizacije je najvećom brzinom proglašen za sveca. Više od 300.000 ljudi okupilo se 17. maja na Trgu Svetog Marka da prisustvuje ovom događaju. U svom govoru, papa je rekao: „Hose Marija Eskriva je bio primeran sveštenik; uspeo je da otvori nove apostolske horizonte u svom misionarskom i evangelističkom radu”.
Ulaganje u nekretnine
U Londonu im, pored ostalih nekretnina, pripada i lokacija na kojoj se nalazi ekskluzivna kompanija za proizvodnu i prodaju nakita „Pal Mal” i investiciona banka Altijum kapital (investira uglavnom u Vatikan), kao i niz vrednih nekretnina na Bond stritu. Međutim, nigde nije navedeno da je vlasnik Opus dei, on je skriven iza čitave mreže ofšor kompanija. Britanski Gardijan navodi da Katolička crkva (Opus dei) poseduje u Engleskoj nekretnine u vrednosti od 600 miliona evra.
Podržavanje diktatora
Uticaj Opusa ogleda se i u političkim vodama, ne samo ekonomskim. Poznato je da su osamdesetih godina prošlog veka podržavali tadašnjeg sindikalnog lidera, a kasnije predsednika Poljske Leha Valensu, a pomagali su i španskog diktatora Fransiska Franka, koji je 1956. godine imenovao nekoliko ministara iz redova ovog prelata da pomognu u osmišljavanju ekonomskih reformi.
Pišu Goran Mitrović/Filip Radojičić
Ove i mnoge slične tekstove čitajte u štampanoim izdanju lista Objektiv.
Komentari (0)