Za 33 godine lekarskog staža direktorka Kliničkog centra Vojvodine prof. Edita Stokić samo za štampani list Objektiva otkriva da se nikada nije susrela ta tolikim brojem teških pacijenata kao u 2020. godini.
Granica između poslovnog i privatnog života potpuno je nestala kada su njene kolege, a ona početkom marta prvi u Srbiji krenuli u borbu za život kovid pozitivnih pacijenata. Kako dr Stokić navodi za Objektiv, več deset meseci oni žive potpuno odvojeno od svojih porodica i sanjaju dan kada će svi biti na okupu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Imate li vremena za sebe i svoje bližnje?
“Nekad emotivno doživljavam sve ovo jer jedva čekam da se vratim uobičajenom životu sa svojom porodicom. Prošli su meseci kako nisam zagrlila svoje roditelje. Prođem ispred njihovog stana, mahnem im ispod terase i samo ih vidim preko Vajbera. Zato molim sve građane da se pridržavaju mera, kako bismo što pre mogli da grlimo i ljubimo svoju decu kao pre, da se okupimo za nedeljnim ručkom s roditeljima, da putujemo i družimo se s prijateljima, proslavljamo rođendane, praznike i slave.
Da li je među vašim kolegama i vama i dalje prisutan strah?
“Nema straha, svesna sam da u ustanovi na čijem sam čelu rade vredni, hrabri, odgovorni i stručni, i ja sam ponosna na njih. Sada smo, u odnosu na početak epidemije, iskusniji i spremniji za sve izazove. Prolazili su dani i noći, primali smo bolesnike iz cele Vojvodine, s lakšom, srednje teškom i teškom kliničkom slikom. Bilo je dana kad se smena završi, a niko i ne pogleda na sat kad će kući, svi predano rade i pomažu jedni drugima.
Koji trenutak vam je bio najteži u profesionalnom smislu?
“Susretala sam se s raznim izazovima medicine, ali ono što je ostavilo poseban utisak na mene je rendgen pluća pacijenta s kovid infekcijom na početku epidemije. Pomislila sam: “Dobro, čovek ima upalu pluća, to je to”. Ali, kada sam posle samo nekoliko sati videla koliko je ta upala napredovala, presekla sam se. Tada sam shvatila šta nas čeka! Toliko brz razvoj pneumonije me je šokirao, koliko god da sam se svega nagledao kao lekar.
Koliko ste pisama i komentara od članova porodice medicinara koji rade u ustanovi kojom rukovodite čuli i pročitali do sada?
“Mnogo! Svakodnevno mi stižu pisma podrške i pohvala. Svi mi zdravstveni radnici smo odabrali svoj profesionalni put i svesno ušli u rizik od nepoznatog. Ćerkica jednog od lekara poslala mi je crtež koji slama srce i poruku: “Molim vas da mom tati date pet-šest dana godišnjeg odmora. Podrška porodice pоbuđuје nајtоpliје еmоciје i, nаrаvnо, dаје snаžаn pоdstrеk. Autor ste dve monografije o gojaznosti.”
U kojoj meri je upravo gojaznost faktor rizika za težu kliničku sliku obolelih od koronavirusa?
“Postoje dokazi da koronavirus, osim oštećenja pluća i respiratorne funkcije, može dovesti do endotelne disfunkcije krvnih sudova brojnih sistema, uključujući cerebralni, kardio-plućni i bubrežni mikrovaskularni sistem. Neke od studija jasno su istakle veći rizik oboljevanja kod bolesnika s dijabetesom tipa 2 ili gojaznošću. Veliki postotak hospitalizovanih bolesnika u KCV bio je gojazan, imao šećernu bolest i kardiovaskularne komplikacije.”
Detaljnije možete pogledati u najnovijem štampanom izdanju lista Objektiv.
Komentari (0)