Godina koja je za nama je pokazala da je čovečanstvo još uvek jako ranjivo na hirove prirode, ali i da je sposobno da odgovori, prilagodi se i, munjevito brzo razvijenim vakcinama, krene u ofanzivu protiv koronavirusa.
Ipak, rat za povratak života u “normalu”, šta god to značilo u budućnosti, nije gotov, ali novi medikamenti, bolje shvatanje širenja zaraze i stečeno iskustvo medicinskog osoblja i zdravstvenih sistema, ulivaju nadu da će do kraja 2021. pandemija postati samo ružna uspomena.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Nažalost, posledice pandemije biće itekako prisutne tokom sledeće godine, stav je jedne od najvećih nevladinih organizacija koje se bave javnim zdravstvljem u SAD AARP. Njihovo istraživanje bazirano na prognozama lekara i profesora univerziteta ukazuje na pet bitnih promena koje će označiti novu fazu borbe protiv kovida-19.
1. Biće novih tretmana za kovid-19
Jedna stvar koja je postala jasna od početka pandemije je da kovid-19 nije samo respiratorna bolest – može uticati na više organa u telu, čineći lečenje jooš izazovnijim. Međutim na ovom planu je postignut napredak, a stručnjaci predviđaju da će se to nastaviti i u novoj godini.
Pored remdisivira koji se već neko vreme primenjuj, u SAD se užurbano testiraju drugi antivirusni preparati koji bi još efikasnije sprečavali reprodukciju virusa u telu, navodi dr Sten Vermund, dekan Fakulteta za javno zdravstvo Univerziteta Jejl.
„Verovatno je da među desetinama hiljada antivirusnih lekova postoji razumno podudaranje bolje od remdesivira“, dodaje on.
Monoklonska antitela, koja imitiraju imunološki odgovor tela na bolest, takođe su u centru pažnje kada su u pitanju tretmani. Nekoliko je dobilo odobrenje za hitnu upotrebu od FDA nakon što su u kliničkim ispitivanjima pokazali da mogu da spreče razvijanje teže kliničke slike zbog koje bi bila potrebna hospitalizacija. Jedini problem je što odobrenih monoklonskih antitela i dalje ima u malim količinama i što se primenjuju preko infuzije, pa je terapija mnogima nedostupna.
Međutim, drugi kandidati se ubrzano prate u istraživačkom procesu, a stručnjaci, uključujući doktorku Edit Parker, dekana Fakulteta za javno zdravlje Univerziteta u Ajovi, nadaju se da će, ukoliko se pokaže da su efikasni, uskoro biti dostupni široj javnosti u većim količinama.
„Mislim da je ovo možda zaista revolucionarno“, kaže Parker o razvoju monoklonskih antitela i dodaje da je to “možda jedna od pozitivnih stvari koje su proizašle iz kovida-19.“
Kortikosteroidi, noviji dodatak režimu lečenja, takođe su se pokazali korisnim u lečenju pacijenata pozitivnih na koronu. Dr Vermund kaže da „očekuje kontinuirani napredak u terapiji“ tokom narednih nekoliko meseci i godina.
„Trebalo nam je dosta vremena da dostignemo ovu tačku sa HIV-om“, rekao je stručnjak, napominjući da je prošlo skoro šest godina od trenutka kada je bolest identifikovana u SAD-u do trenutka kada su lekovi postali dostupni.
„Sada smo prepoznali kovid-19 u januaru, a već obaramo stope smrtnosti u poređenju sa stopama zabeleženim na vrhuncu pandemije prošlog proleća. Zbog toga mislim da će se ovaj nivo uspeha verovatno nastaviti. Mislim da ćemo imati dodatne dobre vesti 2021. godine”, dodaje dr Vermund.
2. Terapije će se efikasnije primenjivati
Način primene ovih tretmana takođe bi se mogao promeniti u narednim mesecima. Na primer, istraživači proučavaju da li će davanje antivirusnih sredstava pacijentima ranije tokom infekcije, pre prijema u bolnicu, pomoći da se smanji broj težih slučajeva.
Kada započnete sa lekom vrlo kasno tokom bolesti, moguće je da oni neće imati toliko efekta kao što smo u početku mislili“, kaže dr Luis Ostroski-Zajhner, profesor medicine i specijalista za zarazne bolesti sa Univerziteta u Hjustonu.
Pronalaženje načina da se olakša pristup tretmanima za kovid-19 takođe će biti fokus u narednoj godini. Intravenske terapije poput monoklonskih antitela zahtevaju da bolnice i zdravstvene ustanove uspostave namenske infuzione centre. Iz perspektive pacijenta, dobijanje leka je dosta teže nego gutanje pilule ili primanje injekcije, a biće potrebna i dodatna zakazivanja.
Ostroski-Zajhner kaže da bi u ne tako dalekoj budućnost, nakon dijagnoze kovida-19, lekari moći da prepišu preparat koji se može “napuniti” u apoteci.
„Na pomolu je čitava gomila novih terapeutskih sredstava koja neće biti ubrizgavana, već možda inhalirana, ili tablete koje ćete moći uzimati kao pacijenti na kućnom lečenju“, dodaje on.
3. Lekari će biti bolje pripremljeni
Pored terapija lekovima, napredak zdravstvenoj nezi doprineo je ukupnom padu stope smrtnosti od kovid-19 od početka pandemije. Mnogi stručnjaci kažu da je to zato što medicinari sada imaju bolje načine da pomognu pacijentima.
Na primer, kada pacijentu sa kovid-19 treba respiratorna terapija, invazivna ventilacija je često poslednja opcija. Lekari su uspeli da pozicioniraju pacijente na stomak, radi poboljšanja raspodele kiseonika u telu. Takođe kiseonik se u telo doprema preko maske za lice i nazalne cevi kao alternativa respiratorima, koji mogu prouzrokovati komplikacije.
„Mi imamo naprednu, neinvazivnu tehnologiju ventilacije koja se zaista poboljšava“, kaže Ostroski-Zajhner, koji očekuje dalja poboljšanja u ovoj oblasti sledeće godine.
4. Testiranje koronavirusa biće brže i pristupačnije
U Americi je sredinom decembra odobren test na koronavirus koji ne zahteva recept, može se koristiti kod kuće, a rezultati stižu u roku od nekoliko minuta.
Stručnjaci za javno zdravlje zalagali su se za jeftino i pristupačno testiranje kod kuće od početka pandemije, a mnogi predviđaju da će 2021. biti godina kada će to postati stvarnost. U prilog tom stavu govori nekoliko kliničkih studija koje su u toku.
Dr Ostroski-Zajhner kaže da je prenošenje testiranja na koronavirus iz laboratorije u dom veliki napredak, pogotovo jer je tradicionalno testiranje i dalje neka vrsta “velikog proizvodnog procesa“ sa dugim čekanjima na uzimanje uzoraka I dobijanje rezultata.
Da bi okončali pandemiju, po njegovom mišljenju, testiranje treba da bude dostupno svuda, u ordinaciji vašeg lekara, u bilo kojoj apoteci i trebali biste biti u mogućnosti da dobijete rezultate istog dana ili odmah“, on dodaje. „Tek tada ćemo moći pravilno da izolujemo zaražene ljude.“
Lakše dostupno testiranje takođe bi moglo pomoći ljudima u donošenju svakodnevnih odluka koje bi mogle da spasu živote, na primer da li treba da idu u školu, na posao ili da putuju avionom.
„Zamislite kada biste mogli da odete u apoteku, testirate se pozitivno, otkrijete da ste asimptomatski nosač i ne odete u posetu baki“, kaže Vermund. „Imate vrlo konkretne koristi od toga što imate lak pristup testovima.“
Jedno upozorenje je, međutim, da su brzi antigenski testovi (poput mnogih onih koji su odobreni i koji se proučavaju za kućnu upotrebu) obično malo manje precizni od PCR testova koji se obično sprovode na mestima za testiranje u medicinskim ustanovama.
“Dakle, ako uradite brzi test kod kuće ili negde drugde i dobijete negativan rezultat, ne treba to uzimati kao propusnicu za zanemarivanje drugih preventivnih mera. Takođe, ako ste negativni, ali razvijete simptome slične koroni, obavezno kontaktirajte lekara“, kaže doktorka Parker sa Univerziteta u Ajovi.
5. Široka dostupnost vakcina suzbiće virus
Kraj 2020. godine doneo je veliki optimizam zbog napretka u vakcinama protiv koronavirusa. Do sredine 2021. godine zdravstveni stručnjaci u SAD predviđaju da će biti dovoljno zaliha tako da će svako ko želi vakcinu moći da je nabavi i da će to u velikoj meri suzbiti virus, smatra dr Ostroski-Zajhner.
Stručnjaci se takođe nadaju da će u narednih nekoliko meseci pronaći odgovore na neka ključna pitanja o vakcinama, uključujući trajanje njihove zaštite i da li pomažu u blokiranju prenosa virusa koji uzrokuje kovid-19. Takođe bi trebalo da bude dostupno više informacija o dugoročnoj bezbednosti vakcina.
Maske, distanciranje i pranje ruku preneće se u 2021. godine
Nekoliko pandemijskih protokola moraće da se prenese u novu godinu bez kojih neće biti moguće usporiti širenje virusa, kažu zdravstveni stručnjaci. Dok se većina stanovništva ne vakciniše i ne bude dostupno više informacija o sposobnosti vakcina da zaustave prenos virusa, maske će i dalje biti potrebne. Isto važi i za fizičko distanciranje, često pranje ruku i izbegavanje gužve u zatvorenim prostorima.
„Ako svi zajedno radimo na tome i vakcinišemo se, to će nas brže dovesti do konačnog cilja, a to je povratak normalnom životu“, kaže Ostroski-Zajhner.
Dr Vermund takođe savetuje da bi i sledeće godine što više ljudi trebalo da se vakciniše protiv sezonskog gripa kako bi se olakšao teret zdravstvenom sistemu.
„Iskreno verujem da ako svi budemo radili zajedno i fokusirali se na sledeća tri ili četiri meseca, možemo se vratiti normalnom životu kakav poznajemo“, dodaje Ostroski-Zajhner.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)