FOTO

Milan sa sela traži devojku preko Fejsbuka: Javilo mu se njih deset, a on zainteresovan za onu sa SENJAKA

Međutim, kako kaže ovaj seljak tople duše, većina od tih deset-dvanaest devojaka, ipak, nisu onakakve je on zamislio

Foto: Facebook/Milan Tomić

Kada je Milan Tomić (43) iz sela Gojna Gora kod Gornjeg Milanovca okačio status na Fejsbuku da traži devojku, ženu, domaćicu – ponude su samo počele da se nižu, a najozbiljnija kandidatkninja je iz Beograda, sa Senjaka.

Međutim, kako kaže ovaj seljak tople duše, većina od tih deset-dvanaest devojaka, ipak, nisu onakakve je on zamislio.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

“Jave se porukom ili mi pošalju zahtev za prijateljstvo pa pitaju gde sam. Možda jednu mogu da izdvojim, koja bi mogla da se uklopi u seoski život… Živi u Beogradu, na Senjaku i ima 28 godina. Kaže da ima majku i da je zaposlena, radi u nekoj trgovinskoj radnji, a završila je saobraćajnu školu. Ona bi možda dete i došlo, ali bolesna joj je majka, pa ne može da je ostavi. Ona mi je možda najozbiljnija i ovako u komunikaciji najbliža, baš se razumemo. Razmenili smo brojeve telefona i baš smo se jutros čuli”, priča nam Milan.

Dobro jutro veliki pozdrav svima iz prelepog sela Gojna Gora.

Posted by Milan Tomic on Среда, 25. новембар 2020.

Rado bi došao u Beograd da je upozna, ali trenutno mu je noga u gipsu. Kada je spomene, kao da se sve promeni u trenu.

“Ona je ovako, malo buca, ali fino dete. Baš mi se mnogo dopalo kadgod, na primer, priča sa mnom, pita me na početku “Kako ti je mama” ili kaže “Pozdravi mi mamu”, pošto ona živi sama s majkom i ja živim sam sa majkom”, priča Milan.

Ima, u selu i okolini, kaže bar 200 momaka – od 25 do 65 godina, a možda ima i neki od 70, koji još čekaju i još se nadaju. Dok nije bilo interneta, žene su tražili i preko oglasa. Sve čine, samo da ognjišta ne ostanu prazna. Možda nekome iz grada njihova muka ne izgleda tako ozbiljno, možda se neki malo i nasmeju, ali ti ljudi se bude i ležu sa tom brigom: hoće li starost dočekati sami, a njihov dom i imanje ostati jednoga dana pusti. To je njihov lični, ali i problem srpskog sela…

Milan to ističe u celom razgovoru.

“Preovlađuje nam bela kuga i zbog toga se zatvaraju ognjišta i zatvaraju nam se i škole i iskren da budem, ako se nešto ne promeni u narednih 10-15 godina, da bude više beba, da se momci ožene, da dobiju po jedno dete, to bi bilo pravo. A inače, ako se ništa ne promeni, mnogi će se domovi zatvoriti, škole će se zatvoriti, čak ni pop neće imati posla u selu, da vrši krštenje, a ni opelo”, priča Milan.

Stoga su, kaže, stigle i brojne poruke podrške njemu, jer je imao hrabrosti da iskreno otvori svoje srce, pred svima opiše kako izgleda kada duša čezne za ljubavlju i potomstvom i da ne ćuti o problemu bele kuge koji je na selima mnogo teži nego u gradovima…

“Ja imam ovde na 200 metara nas ima, ja lično, dva moja brata od ujaka nisu oženjeni, jedan je 1984. i jedan 1987, godište imam komšije koji se nisu oženili, od 59 godina, dvojicu od 65 i jednog od 63. Po jedno dete da imamo svi, to bi bilo 5-6 dece da krene odavde odmah u školu. Imam prijatelja, keramičara, mnogo dobar čovek. Imam i dva momka mlada od 25, njihov otac je ostao na selu, oni su blizanci, mladi su momci, koji imaju sve, ne fali im ništa da stave u kuću. Mnogo dobra porodica, mnogo dobri momci. Imaju 30 grla muznih krava sad u štali. Oni predaju svaki dan u proseku 500 litara mleka dnevno. I takvi ljudi da ostanu sami, pa to je stvarno greota. Oni prozvode ovde u ovom selu da bi neko tamo pio mleko ili jeo sir i kajmak. Pa, ta kuća treba da živi, da se nastavi”, priča Milan.

A Milan uživa u svojoj Gojnoj Gori i prirodi koja ga okružuje, rado šalje fotografije koje je baš jutros načinio. San mu je da kraj sebe ima srodnu dušu, s kojom će deliti život u prirodi i, ako Bog da, imati dečicu koja će trčkarati oko njih. Gaji ovce, ima kupine i maline, od dva hektara zemlje uspeo je da obezbedi sebi lep prihod… A, vreme prolazi, a 43. mu je godina.

Momak Tuzan, usamljen, zeljan iskrene ljubavi porodicne topline, zeljan bebinog smeha i placa, ali bebu ne mogu imati…

Posted by Milan Tomic on Уторак, 17. новембар 2020.

“Lepa je lokacija. Ja sam od centra Čačka udaljen 30 kilometara, a to je 25-30 minuta vožnje kolima. Lepo je mesto, do Divčibara imam 29 kilometara, do Požege imam 33 kilometara, do Kosjerića 29, Valjeva 60, ali to je sve u krugu. Meni je blizu Ovčar Banja, Maljen, Suvobor, Ravna Gora, etno selo Koštunići ne ja 14 kilometara od mene, tako da je prelep kraj. Ali, na selu ne može da se bude stalno doteran, mora nekad da se ide u njivu. Kažem im, “Ne možeš ti da budeš na selu uvek dama, moraš da obuješ nekad i opanke”,  priča nam Milan.

Javila mu se, kaže, i jedna Požarevljanka. Ona bi, kada bi došla, sa sobom povela i mališana. I to ne bi Milanu bio problem, za decu uvek ima mesta, ali ipak joj je postavio jedan uslov.

“Zaposlena je, radi u vrtiću i ima svoje dete, muško 5 ili 6 godina. Ona kaže “Je l’ bi tebi smetalo to što ja imam dete?”. Ja kažem – ja decu volim i decu obožavam, ne bi mi smetalo ali… Iskreno da razgovaramo, pod uslovom da imam i ja jedno svoje, da imamo jedno zajedničko. To je ono za šta se živi…”, priča  Milan.

Dodaje Milan da je i sa ovom devojkom u kontaktu, a ostale su mu se, priča, uglavnom javljale iz radoznalosti.

“Jedna me je malo i povredila. Rekla mi je, vi ste ona sirova seljačna. Tako da sam prekinuo s njom komunikaciju”, priča Milan.

A bio je tu još jedan razlog, priča Milan. Pre uvrede ona je tražila i jednu uslugu – došla bi sigurno, ali da joj se plati put.

“Ali ja imam jedno ružno iskustvo. Pre možda pet godina sam u oglasima pronašao devojku iz Stare Pazove i ona kaže da bi došla da se upoznamo, ali je tražila da joj pošaljem par hiljada dinara da ona dođe. Kao da sam bio bez mozga, nešto me opilo, opčinilo, nemam pojma, dao sam joj 5.000 dinara… “, priča Milan prilu čiji je epilog bio tužan.

Čekao je na stanici, dolazili su autobusi, a devojke nije bilo.

Izvor: Telegraf

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju

Komentari (28)

Ostavi komentar

    • Tako bi svi momci trebali traziti sebi ženu…. Pa ako svaki peti nadje, biće dobro. Najgore je kad ostanu neoženjeni, a toliko cura po selima ima…… Samo upornost se isplati, a i život na selu je lijep.

      Odgovori
      • Država da da pomoć i subvencije, povoljne kredite za plastenike..traktore…
        kao u svim normalnim državama koje se bore da povećaju natalitet, a ne da se troše pare na skupe spomenike, gondole..u Bg u.
        Od toga bi svima bilo bolje.

        Odgovori
    • To pitanje je moj mladji sin koji nije ozenjen ima 38 god. postavio meni: ti si majka, kaze on, starog kova, voliš skuvano, često mesiš i praviš kolače, zimnicu, slatko od čega sve ne, kuća da blista, cveće, red i rad…i gde da ja nadjem takvu i sami da zivimo, naravno, ona će da spava do podne, posle će da se šminka i depilira sledećih dva sata, onda će da bleji sa drugaricama i tako u nedogled…

      Odgovori
    • Zavisi šta hoće – zavisi ood upornosti i strpljenja – zavisi od borbenosti i samosvesti – zavisi od verovanja da postoji devojka koja voli i poštuje i spremna je da radi (tj da uživa u životu sa svojim mužem i decom)

      Odgovori
  1. Od naših nema vajde. Trebalo je da traži Ruskinju, Beloruskinju, Ukrajinku ili Albanku. Ne mogu da verujem da je pao na foru da je guski poslao pare da dođe. Sve naše bi da budu gradske gospođe i da imaju guvernante i kućne pomoćnice. Zato će ovaj narod da propadne.

    Odgovori
  2. Свака част за активност, став и вољу! Сигурна сам да ће наћи праву особу за будућу супругу. Пуно среће и све најбоље!

    Odgovori
    • Te koje spavaju do podne su uglavnom (ne mozemo generalizovati) mladje devojke bez obaveza. One koje su slicne njegovim godinama ce mu pre ispuniti njegove zelje vezane za domacinstvo. Problem je sto su zene oko 38 godina (uglavnom) ili udate ili preokupirane nekim poslom isl. Tako da tu nema mnogo izbora. Takodje zavisi i sta on nudi s obzirom sta zeli.

      Odgovori
  3. Нема од наших ништа, оне би да се шминкају у пију кафу цео дан, боље потражи Украјинку или Албанку.

    Odgovori
  4. Vala, nije mi ih zao, seoskih momaka. Put pod noge, pa u grad, ili inostranstvo, zaradi, stekni, docice devojke tada i same.

    Odgovori
  5. To je problem svih sela u Srbiji i ne moze se tako lako resiti a vreme prolazi , bela kuga odavno kuca na vrata Srbije !!!

    Odgovori
  6. Kad ovo cujem i vidim dusa me boli… imam dvoje unucadi od troje dece, Bogu hvala i zenu s kojom sam 50 godina.
    Devojke imajte hrabrosti i shvatite da zivot bez vas gubi svaki smisao.
    Vi ste mera srece ma gde vam bilo gnezdo a biti još i majka. O Bože … pa majka je i Boga donela na ovaj svet..
    Ljubimo vas deco nasa mila zivot je san koji sami gradimo.

    Odgovori
  7. Eeeee, ovako stoje stvari, ko god da je prvo da pita koliko košta stanarina, da se ne bi posle ispostavilo da nije dovoljno radila i da treba da plati boravak. Selo je to, imovina je njegova, možda je sve zajedničko i još uvek nejasno šta je čije i na kog se pretka vodi sve to. Ako bilo ko voli čisto, uredno, skuvano, oprano, ne znam više, treba prvo da zna sam/sama to da uradi; isto je sa slatkim od svih vrsta voća, i koječim drugim. Domaćin si za slavu, nauči da spremaš, a ne da se ženiš da bi ti žena spremala slavu, ili ako znaš a njeno nije na nivou, ne prigovaraj. Čovek ima jednu šansu kod nekoga, u životu možda najviše pet, sve ostalo je ili sa jedne ili sa druge strane troškovi za put – nekom zašto, nekom zašto da ne.

    Odgovori
  8. Momak od 43 godine? I ni manje ni vise bi neku mladju od 30 godina?
    Momci od 65 godina?
    I sta oni mogu da pruze svojoj buducoj zeni? Zivot na selu, gde nema ni asfaltiranog puta, gde nema lekara, a cesto ni struje? Rintanje od jutra do sutra, pod nadzorom svekrve i svekra? Da se ne lazemo, u nasim selima jos uvek vlada patrijarhat, u najgorem smislu te reci. Nije ni cudo sto zene beze iz sela, svaka sa malo mozga zna sta je ceka ako ostane.
    A za sve ovo nisu krivi ni ti jadni ljudi koji su ostali da zive na selu – kriva je vlast koja od 1945. do danas upropastava srpsko selo. Prvo su oduzeli seljacima svu zemlju i imanja (mojim pradedovima su oduzeli sve sto su generacijama sticali), pa onda preseljavali ljude sa sela u gradove, da rade u fabrikama, a onda pustili da sela sama propadaju. I umesto da danas, 75 godina kasnije, 70% stanovnistva zivi na selu i uziva plodove svog rada, u modernim i opremljenim kucama, sa svim blagodetima civilizacije, mi imamo rusevine, opustele domove i usamljene ljude.

    Odgovori
  9. Ko hoće da se oženi, on će se oženiti. Ko neće naći će milion izgovora. Ima još dosta vrednih i dobrih devojaka za brak, kućanica i domaćica sa teškim životnim pričama koje je muka učinila dobrim osobama. Ima i samohranih majki razvedenih od pijanaca. Problem je u muškarcima i njihovim predrasudama. Kažu sve su devojke iste, šminkaju se, spavaju do podne, te ku*ave, ovakve su, te onakve su, a ni s jednom nisu bili, ili su imali samo jednu. To samo psihopata koga su od malena naučili da se boji žena i šovinista može reći sve su devojke iste. Nije ni moguće da upozna sve da bi video kakve su. Kad neko ima unutrašnji problem, možeš mu dovesti i 10 njih, on će od svake podozrevati da mu je neprijatelj i svakoj će naći manu.

    Odgovori
  10. Uskoro će izglasati zakon o rodnoj ravnopravnosti i istopolnom braku. Neće zatrudneti ali će moći usvojiti djecu. Eto rešenja. Niko ne može znati šta je dobro a šta nije.

    Odgovori

Ostavite komentar