Dok je njegov otac Almami Moreira u crno-belom dresu osvajao srca navijača Partizana, njegov sin Dijego pravio je prve fudbalske korake u Beogradu. Petnaestak godina kasnije, mladi fudbaler našao se u centru pažnje evropske javnosti, pošto je briljantnom partijom u gradskom derbiju doneo Milanu pobedu nad Interom od 3:1.
Moreira je od početka utakmice bio vidno motivisan, a činilo se da mu je dodatni podstrek dalo prisustvo legendarnog brazilskog fudbalera Kake na tribinama. Mladi Dijego nosio je broj 22, isti onaj koji je proslavio upravo Brazilac, piše RTS.
Već posle deset minuta igre Moreira je na svom kontu imao dve asistencije. Prvu je zabeležio posle sjajnog prodora po desnom krilu, tokom kojeg je nanizao i izbacio iz igre nekoliko fudbalera Intera, a drugu posle kornera.
A onda je usledio 43. minut. Dijego je stao pored lopte, spreman da izvede slobodan udarac. Sve oči bile su uprte u mladog fudbalera, iz kojeg je izbijalo samopouzdanje. Zaleteo se, uputio udarac preko živog zida, a ceo “San Siro” je u dahu gledao kako lopta ide ka golu i završava u mreži.
Diego Moreira🎨✨
#MilanInter #SerieAEnilive https://t.co/LAtWexlVVp
— Lega Serie A (@SerieA) November 1, 2026
Za mladog Portugalca to je bila prilika da se predstavi na velikoj sceni, a on ju je prihvatio oberučke.
Sin legendarnog Almamija Moreire
Iza prezimena Moreira krije se i dobro poznata priča za navijače Partizana. Njegov otac Almami, koji je nosio nadimak Doktor Mo, igrao je za crno-bele od 2007. do 2011. godine.
Tokom tog perioda odigrao je oko 120 utakmica i osvojio trofeje sa klubom.
Dijego je u Beograd stigao kao trogodišnjak, kada je njegov otac potpisao ugovor sa Partizanom i u srpskoj prestonici proveo deo detinjstva.
Njegova fudbalska priča počela je u porodici u kojoj je ovaj sport bio više od zanimanja.
Almami je igrao za Standard iz Liježa, a istim klubom bio je povezan i Dijegov deda po majci, Helmut Graf.
Majka mu dala ime po Maradoni
Dijego je rođen u belgijskom Liježu, a ime je dobio po Dijegu Armandu Maradoni, fudbaleru kojem se divila njegova majka Emilija. Sam je kasnije govorio da mu je ta porodična odluka posebno draga.
Posle prvih fudbalskih koraka u Belgiji, prešao je u Benfiku, gde je potvrdio talenat.
Sa omladinskim timom portugalskog kluba osvojio je Ligu mladih 2022. godine, pošto je Benfika u finalu ubedljivo savladala Salzburg sa 6:0.
Ubrzo je debitovao i za prvi tim, ali put do seniorskog fudbala nije bio jednostavan. Posle nesuglasica oko nastavka saradnje sa lisabonskim klubom, karijeru je nastavio u Čelsiju, a zatim na pozajmici u Olimpiku iz Liona.
Najviše prostora za napredak dobio je u Strazburu, gde je tokom dve sezone odigrao 76 utakmica i postigao sedam golova. Igrama u francuskom klubu skrenuo je pažnju većih evropskih ekipa, a sledeći korak u karijeri bio je Milan.
Fudbal nije bio jedina njegova strast tokom odrastanja. Moreira se bavio i brejkdensom, koji je, kako je sam priznao u jednom intervjuu, morao da ostavi kada je odlučio da se u potpunosti posveti fudbalu.
Iako je rođen u Belgiji i deo detinjstva proveo u Srbiji, Moreira je izabrao da predstavlja Portugaliju, za čije je mlađe reprezentativne selekcije nastupao.
Njegova karijera tako je povezala nekoliko evropskih fudbalskih sredina, ali je jedna od prvih stanica bio Beograd, gde je kao dečak posmatrao oca u dresu Partizana.
Od Humske do jednog od najvećih evropskih derbija, Dijegov put bio je sve samo ne pravolinijski.
Na leđima mladog Moreire legendarni broj 22, Kaka na tribinama, a na drugoj strani krcatog “San Sira” veliki gradski rival Inter. Bila je to noć koju će Dijego pamtiti zauvek, baš kao i navijači Milana.
Komentari (0)