Na pregledu se obično mere pritisak, šećer i holesterol. Retko se proverava koliko su jake noge. Poslednjih godina sve više istraživanja pokazuje da bi baš to moglo da bude jedan od najkorisnijih jednostavnih podataka o zdravlju starijih ljudi.
Istraživanje na više od dve hiljade starijih ljudi
Jedno od najcitiranijih istraživanja zove se “Zdravlje, starenje i sastav tela” (Health ABC). Obuhvatilo je 2.292 osobe starosti od 70 do 79 godina, od kojih je nešto više od polovine bilo žena. Objavljeno je 2006. godine u stručnom časopisu The Journals of Gerontology.
Istraživači su merili snagu mišića prednje strane butine i snagu stiska šake, a zatim pratili ko je umro u narednim godinama. Zaključak je bio jasan: oba pokazatelja snage bila su snažno povezana sa smrtnošću. Zanimljivije je da veličina mišića nije imala takvu vezu. Autori navode da je kvalitet mišića, odnosno koliko je snage mišić u stanju da pruži, važniji za procenu rizika od same količine mišićne mase.
Brzina hoda kao pokazatelj života
Druga veća studija odnosi se na brzinu hoda. Istraživači su 2011. godine u časopisu JAMA objavili analizu devet studija sa podacima za 34.485 osoba starijih od 65 godina, koje su praćene od 6 do 21 godinu. Utvrdili su da je brži hod povezan sa dužim životom. Svako ubrzanje od 0,1 metar u sekundi bilo je povezano sa oko 12 odsto manjim rizikom od smrti.
Autori navode i nekoliko orijentira. Brzina od oko 0,8 metara u sekundi odgovara prosečnom očekivanom trajanju života za dati uzrast i pol, a brzina od 1,2 metra u sekundi i veća ukazuje na izuzetno dug život. Brzina manja od 0,6 metara u sekundi može da upozori na povećan rizik. Predviđanje preživljavanja na osnovu uzrasta, pola i brzine hoda bilo je isto toliko tačno kao ono zasnovano na hroničnim bolestima, pušenju, krvnom pritisku, telesnoj težini i bolničkom lečenju.
Jake noge i srce
Japanski istraživači sa Univerziteta Kitasato pratili su 932 pacijenta koja su preležala srčani udar. Rezultate su 2023. godine predstavili na kongresu Evropskog udruženja kardiologa. Kod pacijenata sa jačim mišićima prednje strane butine, rizik od narednog razvoja srčane slabosti bio je 41 odsto manji, nego kod onih sa slabijim. Svaki dodatni pet odsto telesne težine u snazi mišića bio je povezan sa 11 odsto manjom verovatnoćom srčane slabosti. Autori ističu da je snagu butine lako i jednostavno izmeriti u ordinaciji, što može da pomogne da se prepoznaju pacijenti kojima je potrebno pažljivije praćenje.
Šta ovi rezultati ne dokazuju
Sva navedena istraživanja posmatrala su ljude i beležila šta im se dešava, a nisu im nasumično dodeljivala vežbe. Zato ne dokazuju da jake noge same produžavaju život. Ohrabruje ipak finska studija. U njoj je, fizička aktivnost nadoknadila povećan rizik od smrti kod starijih ljudi sa slabijom mišićnom snagom. Pratilo se 558 ljudi sa 75 i 80 godina tokom 10 godina.
Šta preporučuju zdravstvene organizacije
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje vežbe za jačanje mišića na dva ili više dana nedeljno, i za odrasle i za starije od 65 godina. Starijima koji slabije hodaju preporučuje i vežbe za ravnotežu i sprečavanje padova, i to tri ili više dana nedeljno. Uz to se i dalje preporučuju najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, kao što je brza šetnja.
Neke nacionalne preporuke idu dalje i savetuju program sa postepeno rastućim opterećenjem, sa 8 do 10 vežbi za velike mišićne grupe, po 8 do 12 ponavljanja, najmanje dva dana nedeljno. Takav program uključuje i vežbe sa tegovima i vežbe sopstvenom težinom, kao i penjanje uz stepenice.
Vežbe koje se najčešće pominju
Vežbe koje se u takvim programima najčešće preporučuju za noge su čučnjevi, iskoraci, podizanje na prste, penjanje na klupicu. Čučnjevi i iskoraci spadaju među vežbe koje angažuju više mišića odjednom i poboljšavaju snagu i koordinaciju, a koordinacija pomaže i u sprečavanju padova.
Dve do tri nedeljne sesije u skladu su sa zvaničnim preporukama. Stručnjaci naglašavaju da opterećenje treba povećavati postepeno. Ko ima hronične bolesti, bolove u zglobovima ili nije vežbao godinama, treba prvo da se posavetuje sa lekarom.
Prvi test kod kuće
Ne treba čekati da vam lekar izmeri snagu nogu. Neki stručnjaci predlažu jednostavne provere: koliko dugo možete da stojite na jednoj nozi, koliko puta za pola minuta možete da ustanete sa stolice bez pomoći ruku i kojim tempom hodate. Ako vam bilo koji od testova teško pada, to je dobar povod da pitate lekara ili fizioterapeuta kako da počnete.
Komentari (0)