Pas koji prvi reaguje na neobične zvukove, njuška torbe gostiju ili posmatra šta se događa iza ograde najverovatnije je jednostavno radoznao. Stručnjaci objašnjavaju kako prepoznati pseću radoznalost, kada ona može ukazivati na stres i kako je pravilno usmeriti.
Ako vaš pas stalno istražuje okolinu, zaviruje u svaki novi predmet i njuška sve što mu privuče pažnju, takvo ponašanje najčešće predstavlja izraz prirodne radoznalosti i potrebe da prikuplja informacije o svetu oko sebe.
– Kada kažemo da pas gura nos posvuda, zapravo govorimo o njegovoj prirodnoj radoznalosti. Psi su uz to i izuzetno perceptivni – objasnio je za Newsweek veterinar dr Noe Galvan.
Zašto su psi toliko radoznali?
Psi svet prvenstveno doživljavaju pomoću čula mirisa. Dok se ljudi uglavnom oslanjaju na vid, psi koriste njuh kako bi istražili i razumeli šta se događa u njihovom okruženju.
Kada pas njuška novo područje, on zapravo pokušava da sazna ko je tu bio pre njega, šta se dogodilo i da li se u blizini nalazi nešto zanimljivo.
– Neki od znakova da je pas prirodno radoznao ili pažljiv prema svojoj okolini uključuju neutralan položaj tela, uspravne uši, posmatranje stranaca ili nepoznatih prostora i, naravno, njuškanje – kaže Galvan.
Prema podacima aplikacije za negu kućnih ljubimaca Wag, radoznalost se može ispoljiti i kroz lizanje novih predmeta, pažljivo osluškivanje, dodirivanje predmeta šapom, posmatranje nepoznatih ljudi ili životinja, ali i kroz režanje ili lajanje.
– Kada su napolju, psi mogu hodati uz ogradu ili njuškati mesta koja su drugi ljubimci označili. Sve su to informacije o tome ko je ili šta je ovde bilo pre njih – dodaje Galvan.
Zašto su neki psi veći istraživači od drugih?
Iako se čini da su pojedini psi skloniji istraživanju, Galvan ističe da ne postoje rase koje su univerzalno radoznalije od drugih.
Neke rase su, međutim, kroz istoriju uzgajane sa osobinama koje podstiču istraživanje, poput lova, traganja ili čuvanja stada. Zbog toga se radoznalost kod različitih pasa može ispoljavati na različite načine.
Pas koji se prvenstveno oslanja na njuh pratiće trag tokom šetnje, dok će drugi možda istraživati zvuk u kući jer pretpostavlja da bi mogao da vodi do hrane.
– Francuski buldog može biti jednako uporan u istraživanju, ali sa drugačijim motivom – čim čuje otvaranje kesice čipsa u susednoj sobi, krenuće da proveri da li mu se smeši kakav zalogaj – kaže Galvan.
Pseća radoznalost proizlazi iz kombinacije instinkta, čula mirisa, društvene radoznalosti, dosade i prirodne potrebe za istraživanjem.
Psi imaju izuzetnu sposobnost prepoznavanja mirisa, ali samo registrovanje određenog mirisa ne znači nužno da je pas inteligentniji.
– Način na koji će pas reagovati na miris često zavisi od njegove obuke i nagona – objašnjava Galvan.
Kao primer navodi radne pse, poput policijskih pasa i onih obučenih za otkrivanje eksploziva.
Kada radoznalost postaje problem?
Radoznalost je uglavnom zdravo ponašanje, ali psa ponekad može dovesti u rizičnu situaciju.
Pas koji tokom planinarenja istražuje neobičan zvuk, na primer, mogao bi slučajno da naiđe na opasnu divlju životinju, uključujući i zmiju otrovnicu.
Sa druge strane, izražena sposobnost psa da primeti neobične pojave može biti korisna i vlasniku, jer životinja može upozoriti na potencijalnu opasnost.
Problem nastaje kada pas ne može da se odvoji od onoga što mu je privuklo pažnju, upozorava Galvan.
Da li je pas radoznao ili uznemiren?
Nije svaki pas koji neprestano istražuje okolinu samo radoznao. Pojedina ponašanja koja deluju kao radoznalost mogu biti povezana sa stresom ili anksioznošću, zbog čega je važno uočiti razliku.
– Psu koji je pod stresom ili je uznemiren može biti teško da se smiri – kaže Galvan.
Među znakovima stresa su cviljenje, dahtanje bez očiglednog razloga, neprestano praćenje vlasnika, nemogućnost opuštanja i ponavljajuća ponašanja.
Radoznao pas će najčešće istražiti nešto novo, a zatim se vratiti svojoj uobičajenoj rutini. Uznemiren pas može ostati fiksiran na određeni predmet ili pojavu, teško se smirivati ili pokazivati druge znake nelagode.
Kako usmeriti radoznalost psa?
Vlasnici mogu radoznalost svog psa da pretvore u korisnu aktivnost kroz mentalnu stimulaciju i trening.
– Psi su prirodno radoznale životinje, posebno oni koji su uzgajani za rad i imaju snažan nagon za obavljanjem zadataka – kaže Galvan.
Takvim psima često je potrebno više stimulacije kako bi svoju energiju i entuzijazam usmerili na zdrav način.
To može podrazumevati više vremena za njuškanje tokom šetnje, korišćenje interaktivnih igračaka, vežbe poslušnosti, igru skrivanja igračaka ili poslastica, kao i različite aktivnosti zasnovane na radu njuhom.
Na kraju, pas koji želi sve da istraži najčešće samo radi ono što psi najbolje znaju – upoznaje svet oko sebe i uči iz svog okruženja.
Komentari (0)