Svi smo bar jednom primetili isti efekat – nakon dužeg boravka u vodi prsti na rukama i nogama postaju naborani, kao “isušeni”.
Dugo se verovalo da je razlog jednostavan: da koža upija vodu i nabubri. Međutim, nauka je danas daleko od tog objašnjenja i pokazuje da se iza ovog fenomena krije sasvim drugačiji mehanizam.
Istraživanja su pokazala da ovo nije pasivna reakcija kože, već aktivan proces koji može da ima dublje, čak i evolutivne uzroke. Drugim rečima, telo ovde ne reaguje slučajno, već na način koji može da utiče na našu sposobnost kretanja i hvatanja predmeta u vodi.
Staro verovanje koje je dugo važilo
Decenijama su naučnici bili uvereni da se prsti smežuraju zato što spoljašnji sloj kože upija vodu i nabubri.
Međutim, ta teorija je kasnije dovedena u pitanje jer je otkriveno da je taj spoljašnji sloj kože čvrsto vezan za dublje slojeve i ne može tek tako da se širi pod uticajem vode.
Zanimljivo je da su još 1935. godine postavljeni temelji drugačijeg razumevanja. Tada su naučnici primetili da se prsti ne smežuraju ako je određeni nerv oštećen, bez obzira na to koliko dugo su u vodi. To je ukazivalo da je u pitanju reakcija nervnog sistema.
Uloga nervnog sistema u ovom procesu
Na osnovu tih ranih zapažanja, tada je zaključeno da proces može da ima veze sa vegetativnim nervnim sistemom, koji kontroliše i osnovne funkcije u telu poput disanja i rada srca.
Kasnija tumačenja idu još dalje. Danas neurolozi sve više smatraju da iza ovog fenomena može da se krije evoluciona prednost.
Drugim rečima, prsti se ne smežuraju bez razloga, već zato što takva struktura može da utiče na bolje prianjanje u mokrim uslovima.
Evolutivno objašnjenje: Bolje prianjanje u vodi
Prema savremenim tumačenjima, smežurani prsti mogu da imaju praktičnu funkciju.
Ideja je da naborana koža poboljšava prianjanje na mokrim površinama, što je u prošlosti moglo da pomogne pri hvatanju predmeta, kretanju po vlažnim terenima ili čak lovu u vodi.
Na taj način, telo dobija strukturu koja može da utiče na bolju kontrolu pokreta u uslovima gde je površina klizava.
Eksperimenti koji su testirali ovu ideju
Pre nekoliko godina sproveden je niz istraživanja kako bi se proverilo da li naborani prsti zaista imaju funkcionalnu prednost.
U jednom od eksperimenata, dobrovoljci su imali zadatak da hvataju mokre i suve predmete u dve situacije:
– kada su im prsti bili naborani od vode
– kada su im prsti bili suvi
Rezultati su pokazali da su ispitanici sa naboranim prstima bili oko 12% brži u hvatanju mokrih predmeta.
Podaci su objavljeni uz referencu na “Bright Side”, a rezultati su dodatno ojačali teoriju o funkcionalnoj ulozi ovog fenomena.
Poređenje sa automobilskim gumama
Da bi se ovaj efekat lakše razumeo, naučnici su ga uporedili sa automobilskim gumama.
Ako guma ima dovoljno duboke šare, ona bolje prianja uz mokru podlogu. Ako su šare istrošene, takozvane “ćelave gume”, prianjanje je znatno lošije.
Sličan princip može da važi i za prste – naborana koža pravi “kanale” kroz koje voda prolazi, pa se povećava kontakt sa površinom i poboljšava prijanjanje.
Šta se zapravo dešava u koži
Zaključak naučnika danas ide u potpuno drugom smeru od starog verovanja.
Prsti se u vodi ne smežuraju zato što nabubre, već zato što se krvni sudovi u njima stežu. Zbog tog stezanja smanjuje se volumen tkiva, a koža se zatim nabira.
Taj proces je aktivan i pod kontrolom nervnog sistema, što dodatno potvrđuje da se ne radi o jednostavnom “upijanju vode”, već o složenoj reakciji organizma.
Komentari (0)