Turski mafijaši vladaju ulicama severnog i istočnog Londona koristeći reket, nasilje i zastrašivanje.
Bande Bombacilar („bombaši“) i Totenhem bojs, poznate i kao Hakni Turks, stvorile su svoje enklave u četvrtima poput Totenhema, Vud Grina i Dalstona, gde imaju gotovo potpunu kontrolu.
Njihov glavni izvor prihoda je krijumčarenje heroina, dok teritoriju štite „vojnici“ naoružani ilegalnim oružjem koje se krijumčari iz Turske.
Toliko su ukorenjeni da im se ne suprotstavljaju ni druge brutalne kriminalne grupe, uključujući i albanske klanove koji deluju u severnom Londonu.
Ipak, rivalske turske bande decenijama su u krvavim sukobima oko teritorije i linija snabdevanja drogom, dok se njihova mreža širi daleko izvan Velike Britanije, sa vezama u turskim zajednicama širom Evrope, uključujući Berlin.
Metro je razgovarao sa izvorima iz severnog Londona koji su osvetlili mračan svet reketa, finansijske ucene i kontrole koju ove bande imaju nad lokalnom zajednicom.
Mafija „u senci“: kako se gradi kontrola
Jedan nastavnik, koji je odrastao u Vud Grinu i želeo je da ostane anoniman, opisao je kako se turske bande „kriju na očiglednom mestu“.
„To je veoma slično italijanskoj i američkoj mafiji – oni su deo tkiva društva“, rekao je. „U Vud Grin i oko Lordšip Lejna porodice dolaze iz Turske, a bande im pozajmljuju novac da kupe biznis, poput kafića ili berbernice. Ponekad su kamate čak i prilično razumne.“
Međutim, ako se dugovi ne isplate, posledice mogu biti ozbiljne. Održavanjem tih poslova unutar zajednice, bande grade zatvoren sistem u kojem svi duguju uslugu ili novac, čime se učvršćuje njihova kontrola.
„To je kao u filmu Kum – ako vam treba usluga, idete kod bande. Oni deluju prijateljski, kao normalni ljudi, ali ispod osmeha kriju se trgovina heroinom i šverc oružja. Postoji stalno rivalstvo između Hakni i Totenhem Turaka. Ostale bande ih uglavnom ostavljaju na miru jer su duboko ukorenjeni. Čak se i Albanci, koji važe za veoma opasne, drže podalje od njih.“
Krvavi obračuni i nedužne žrtve
Sukobi među turskim bandama vremenom su eskalirali u smrtonosne obračune na ulicama Londona, a u njima često stradaju i ljudi koji nemaju nikakve veze sa kriminalom.
U maju 2024. godine, naoružani napadač na motociklu zasuo je mecima restoran u Dalstonu. Tri muškarca su pogođena, ali je zalutali metak pogodio i devetogodišnju devojčicu koja je jela sladoled ispred restorana. Zadobila je teške povrede, a metak joj je ostao u mozgu.
Džejvon Rajli (33) osuđen je za tri pokušaja ubistva. Istraga je pokazala da je napad bio deo dugotrajnog sukoba između Totenhem i Hakni Turaka, koji je započeo još 2009. godine posle tuče u bilijarskom klubu.
Policija navodi da turske bande često regrutuju plaćene ubice i „mišiće“ izvan sopstvene zajednice. Tako je 2015. godine Džermejn Bejker ubijen dok je čekao u automobilu blizu Krunskog suda u Vud Grinu, tokom operacije čiji je cilj bio oslobađanje turskog kriminalca Izeta Erena iz pritvora.
Eren, navodni visoki član Totenhem Turaka, ubijen je 2024. godine u kafiću u Moldaviji, ubrzo nakon izlaska iz zatvora, a veruje se da je to bila osveta za pucnjavu u Dalstonu.
Među drugim zloglasnim slučajevima su i ubistva trgovca Ahmeta Pajtaka (50), koji je ubijen ispred svoje prodavnice u Hollowayu dok je njegov sin teško ranjen, kao i pekara Erdogana Guzela, koji je 2015. godine ubijen u pucnjavi ispred svog kafića u Vud Grinu. U oba slučaja žrtve su bile nedužni građani.
Policija: „Javni neprijatelj broj jedan“
Metropolitenska policija stavila je turske kriminalne grupe na vrh liste pretnji kada je reč o krijumčarenju vatrenog oružja. Prošle godine zaplenjeno je više od 130 komada oružja i 2.500 metaka, a najčešće korišćeno oružje među ovim bandama je pištolj „Springfield“, koji se ilegalno unosi iz Turske.
Načelnik policije Rik Sjuer rekao je da su sukobi turskih bandi postali jedan od glavnih prioriteta policije i da su akcije protiv njih doprinele padu broja ubistava na najniži nivo u poslednjih deset godina.
Ipak, istorija ovih bandi i njihova reputacija ekstremnog nasilja sežu decenijama unazad. Od „turskog kuma“ Abdulaha Bajbašina, koji je iz Londona vodio mrežu iznuda i šverca heroina, do mučenja i ubistva poznatog DJ-a Mehmeta Koraja Alpergina 2023. godine, brutalnost ovih klanova ostavila je dubok trag u zajednici.
Jedan vlasnik lokala na Grin Lejnsu rekao je za Metro:
„U ovoj zajednici razgovor sa policijom je opasan i za nas i za naše porodice. Živimo u strahu.“
Drugi radnik u kafiću na Lordšip Lejnu dodao je:
„Bande imaju novac i moć. Mi smo samo pijuni. Kao u italijanskoj mafiji – zakon ćutanja. Većina ljudi neće reći ni reč.“
BONUS VIDEO:
Komentari (0)