Rusija planira izgradnju nuklearne elektrane na Mesecu: Sledeći korak je istraživanje Venere

Rusija planira da u narednoj deceniji sagradi nuklearnu elektranu na Mesecu kako bi obezbedila energiju za svoj lunarni svemirski program i zajedničku rusko-kinesku istraživačku stanicu, u trenutku kada velike sile ubrzano nastoje da istraže jedini prirodni satelit Zemlje, javlja Reuters.

Još od 1961. godine, kada je sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin postao prvi čovek u svemiru, Rusija se ponosila statusom vodeće sile u svemirskim istraživanjima, ali je poslednjih decenija zaostala za Sjedinjenim Američkim Državama, a sve više i za Kinom.

Ruske ambicije pretrpele su ozbiljan udarac u avgustu 2023. godine, kada se bespilotna misija Luna-25 srušila na površinu Meseca tokom pokušaja sletanja, dok je Ilon Mask u međuvremenu revolucionisao lansiranje svemirskih letelica, oblast u kojoj je Rusija nekada imala prednost.

Državna svemirska korporacija “Roskosmos” saopštila je da planira izgradnju elektrane na Mesecu do 2036. godine i da je tim povodom potpisala ugovor sa vazduhoplovnom kompanijom “Lavotkin”.

Kako je navedeno, elektrana bi trebalo da obezbedi energiju za ruski lunarni program, uključujući rovere, opservatoriju i infrastrukturu zajedničke rusko-kineske Međunarodne lunarne istraživačke stanice.

– Ovaj projekat je važan korak ka stvaranju stalno funkcionalne naučne lunarne stanice i prelasku sa jednokratnih misija na dugoročni program istraživanja Meseca – poručili su iz “Roskosmosa”.

Iako “Roskosmos” nije izričito naveo da će elektrana biti nuklearna, istaknuto je da u projektu učestvuju ruska državna nuklearna korporacija “Rosatom” i Kurčatov institut, vodeća ruska institucija za nuklearna istraživanja.

Direktor “Roskosmosa” Dmitrij Bakanov izjavio je u junu da su među ciljevima korporacije postavljanje nuklearne elektrane na Mesecu, kao i istraživanje Venere, poznate kao “sestrinska planeta“ Zemlje.

Mesec, koji se nalazi na udaljenosti od 384.400 kilometara od Zemlje, stabilizuje njeno kretanje oko ose, čime doprinosi stabilnijoj klimi, a takođe utiče i na pojavu plime i oseke u svetskim okeanima.