Stručnjaci upozoravaju da su kuhinjski aparati poput mašina za pranje sudova, frižidera i mikrotalasnih pećnica “glavne zone buđi“ zbog stalne vlage i izloženosti vodi.
Kada se ovi uređaji ne proveravaju ili ne suše redovno, zadržana vlaga može dovesti do širenja buđi i na druge delove doma, što izaziva alergijske reakcije i iritacije kod osoba sa astmom i problemima sa disanjem.
– Buđ može da se proširi sa ovih uređaja na druge delove kuće, a to može biti veoma štetno po zdravlje – izjavio je za Daily Mail Robert Velc, direktor i osnivač britanske agencije za inspekciju buđi “RTK Environmental Group”.
Problem nije ograničen samo na kuhinju. Stručnjaci upozoravaju da ni kupatila, tavani, podrumi pa čak ni drveni podovi nisu bezbedni od buđi.
Buđi je potrebno samo jedan do dva dana da počne da raste, iako su za pojavu očiglednih znakova, poput neprijatnih mirisa ili mrlja, potrebni nedelje ili meseci.
Prema podacima američkoj Centra za kontrolu bolesti (CDC), spore buđi mogu izazvati ozbiljne alergijske reakcije kod oko 5 do 10 odsto populacije, dovodeći do zapušenog nosa, bola u grlu, kašlja ili piskanja u plućima, peckanja očiju i osipa na koži.
Međutim, neke vrste buđi su daleko opasnije od drugih.
Najopasnija je crna buđ, koja proizvodi toksična hemijska jedinjenja poznata kao mikotoksini. Njihovo redovno udisanje može izazvati kognitivna oštećenja, promene raspoloženja, simptome slične astmi, glavobolje, kašalj, bolove u mišićima i autoimune reakcije.
Kada telo detektuje toksine, poput spora u vazduhu, imuni sistem pokreće snažnu odbranu oslobađajući zapaljenske hemikalije, citokine, koji deluju kao alarm.
Citokini putem krvotoka dospevaju do svih organa, uključujući endokrini sistem i mozak, izazivajući upalu, oštećenje tkiva i napade na vitalne ćelije i neurone.
Osim kuhinjskih aparata, Velc ističe i mesta iza sudopera i frižidera, kao i tamne i loše provetrene prostore poput tavana i podruma.
– Ove oblasti su stalno izložene vlazi od kuvanja, pranja sudova i tuširanja. Najčešća mesta na kojima buđ raste su iza sudopera, ispod mašina za pranje sudova, oko toaleta i u tuš kabinama – rekao je.
Tavan, na primer, često strada zbog tzv. “efekta stuba“, kada se topao vazduh penje u najviše delove kuće i sa sobom donosi vlagu – što stvara idealne uslove za razvoj buđi.
Podrumi su takođe najugroženiji od poplava, koje unose velike količine vlage. Velc savetuje da se zidovi, prostor ispod podnih dasaka i izolacioni materijali u podrumima redovno pregledaju zbog buđi.
Još jedan rizičan prostor je onaj plp mašina za pranje i sušenje veša, pa se savetuje provera unutrašnjosti i prostora ispod lavaboa u kupatilu.
Ne treba zanemariti ni klima-uređaje, koji mogu pokazivati crne mrlje ili slabiji protok vazduha.
Ako se pojave znaci buđi u kući, Veltz savetuje da se prostor opere vodom i deterdžentom, dok odvlaživači i ventilatori mogu pomoći u smanjenju vlage.
Međutim, ako je zahvaćeno područje veće od 60×60 cm, “najbolje rešenje je angažovati profesionalnu firmu za čišćenje i sanaciju.“
– Buđ je često skrivena. Raste iza zidova i rigips ploča, ispod tepiha i podova, i jedini siguran način da se otkrije jeste inspekcija koju obavlja sertifikovani stručnjak. Testovi za samostalnu upotrebu uglavnom nisu pouzdani – upozorio je Velc.
– Spore buđi su lagane, mikroskopske i lako se šire, pa neko ko nije navikao da radi sa njima može vrlo lako preneti kontaminaciju i na delove doma koji su bili čisti – dodaje stručnjak
Komentari (0)