Četrnaest grama je količina fentanila, smrtonosnog opijata od kojeg masovno umiru Amerikanci uzrasta između 18 i 45 godina, zaplenjenog u januaru duž graničnih prelaza između Kanade i SAD. Pa ipak „pošast zvana fentanil” jedan je od ključnih, javno navedenih razloga zbog kojih je američki predsednik Donald Tramp u utorak, minut iza ponoći po lokalnom vremenu, ozvaničio nove carinske dažbine od 25 odsto prema Meksiku i Kanadi (uvoz energenata je na režimu od 10 odsto), i zbirno od 20 odsto prema robi iz Kine. Reč je, inače, tri vodeća trgovinska partnera najjače ekonomije sveta. Oni su, prema Trampu, „kružok” odgovoran za proizvodnju i krijumčarenje fentanila u Ameriku, piše Politika.
Trampova odluka izazvala je juče momentalni pad vrednosti široke palete akcija, cena nafte, zlata i bakra na globalnim berzama, ali i munjeviti odgovor Kanade i Kine, kao i upozorenje EU da nove američke tarife predstavljaju pretnju globalnom trgovinskom poretku.
Zvanična Otava potvrdila je juče prethodno najavljeno fazno povećanje carina na američku robu u vrednosti od oko 155 milijardi dolara. „Kanada mora da uzvrati na nepravedno i ničim neizazvano povećanje carina. Ovim potezom Tramp dovodi u pitanje decenije izuzetno uspešnih i veoma integrisanih trgovinskih odnosa, kao i Sporazum o slobodnoj trgovini SAD–Meksiko–Kanada, koji je ustanovljen tokom prvog mandata predsednika Amerike”, ocenio je kanadski premijer Džastin Trudo.
Zvanična Otava smesta je uvela nove tarifne namete u vrednosti od oko 30 milijardi dolara, uz upozorenje da će, ako Tramp ne odustane od novog carinskog režima u sledeće tri sedmice, podići dažbine za robe vredne još oko 125 milijardi dolara. Kanada, inače, Ameriku snabdeva sa oko 60 odsto neophodne sirove nafte, dok su, sem Teksasa, cele SAD povezane u integrisanu elektromrežu sa severnim susedom. Iz Ontarija je tim povodom stigla pretnja da će preseći dovod struje u SAD ako Vašington namerava da carinama „sprži” Kanadu.
Ključni američki geopolitički rival – Kina reagovala je juče, uoči današnjeg Kongresa Komunističke partije, opreznije. Za početak, Peking je, uz najavu tužbe protiv SAD kod Svetske trgovinske organizacije, uveo nove carine od 15 odsto, mahom na agro-uvoz s one strane Pacifika. Kina je stavila i zabranu poslovanja za 10 kompanija iz SAD i listi firmi pod izvoznim nadzorom dodala 15 američkih kompanija, među njima i niz proizvođača ultramoderne hipersonične vojne opreme.
„Amerika bi morala sama da se izbori s domaćim zavisnostima od narkotika. Ako Vašington bude koristio fentanil kao izgovor za agresivne, netrgovinske poteze, Peking će razmotriti dalje korake”, poručili su predstavnici Ministarstva inostranih poslova u Pekingu.
Brojni posmatrači juče nisu krili zabrinutost zbog najava Vašingtona da će proleća ove godine nastaviti s uvođenjem brojnih novih carina, sve radi ispravljanja trgovinskih asimetrija drugih zemalja prema Americi, podsticaja razvoja domaće privrede i borbe s dugovima SAD.
„Nove carine odnose se na američki uvoz vredan oko 1,5 biliona dolara godišnje”, naveo je „Blumberg”, uz upozorenje da su „američke uvozne dažbine po novom, na najvišem prosečnom nivou od 1943. godine”. Za američka domaćinstva to bi moglo da znači rast troškova za još oko 2.000 dolara, uz opasnost od znatnog usporavanje privrednog rasta SAD, upozorili su trgovci na Volstritu.
„Svetska ekonomija mogla bi da se suoči s krahom sličnim Velikoj depresiji iz tridesetih godina prošlog veka, osim ako SAD ne povuku planove da uvedu visoke carine na uvoz”, preneo je juče „Volstrit džornal” ocenu Endrua Vilsona, zamenika generalnog sekretara Međunarodne trgovinske komore. „Duboko smo zabrinuti da bi ovo mogao da bude početak silazne spirale koja vodi na teritoriju trgovinskog rata tridesetih godina prošlog veka”, ocenio je Vilson.
Šta bi još moglo da bude pozadina lavine novih američkih carina prema prvim susedima Kanadi i Meksiku možda se može naslutiti iz predloga koji je američki ministar trgovine Hauard Latnik izneo proteklog vikenda. Naime, on je predložio Kanadi i Meksiku da nadalje „usaglase sa SAD carinske stope prema Kini. Tako bismo došli do tvrđave Severna Amerika”, ocenio je Latnik.
Ovaj predlog za sada nije imao odjeka u Otavi i Sijudad Meksiku. Ali, ako je „tvrđava Severna Amerika” moguća nova geopolitička vizija Trampove administracije, koji bi mogao da bude razlog za stvaranje takve geopolitičke fortifikacije? Odnosno, gde je „protivnik”?
Jedno od mogućih tumačenja moglo bi da se nasluti iz nedavno preinačene pretnje Donalda Trampa članicama BRIKS-a. Donedavno, šef Bele kuće je najavljivao BRIKS-u da će ga, ukoliko pokuša da iznedri zamenu za američki dolar, stići 100 odsto carine. Krajem februara Tramp je pojačao tu pretnju: „Ako bilo koja članica BRIKS-a pomene smenu dolara, nametnućemo im carine od 150 odsto.”
Globalni carinski višeboj možda je tek na početku…
Komentari (0)