Ovo udaljeno sibirsko selo dobro zna šta su ekstremi. Godine 1933. tu je izmerena rekordno niska temperatura od -71,2 stepena Celzijusa, čime je zaslužilo ime „pol hladnoće„, piše Forbes.
Smešten u ruskoj Republici Saha, istorija Ojmjakona kao naselja datira još od ranog 20. veka, kada je služilo kao usputna stanica za stočare i lovce na irvase, privučene termalnim izvorima tog područja. Ironično, ime sele u slobodnom prevodu sa lokalnih jezika znači „nezamrznuta voda“.
Danas je ova ledena ispostava dom za oko 500 do 1.000 izdržljivih stanovnika, prvenstveno Jakuta.
Kuće su jako izolovane, često sa duplim zidovima, ali vodovod praktično ne postoji – cevi se previše lako smrzavaju u večnom ledu. Većina toaleta nalaze se u ponoćnim zgradama.
Automobili nose drugi izazov—motori moraju da rade, čak i preko noći, ili da budu smešteni u zagrejanim garažama kako se ne bi zaledili.
Potrošnja goriva se udvostručuje na hladnoći, zbog čega je transport pravi logistički podvig.
Stanovnici se bave stočarstvom, lovom i ribolovom. Jakutske krave, uzgajane da izdrže oštre klime, kamen su temeljac lokalne ishrane. Hladnoća takođe diktira svakodnevne rutine stanovnika – od toga kada će izaći napolje, do toga da svaki deo izložene kože moraju da umotaju, kako bi izbegli promrzline.
Stanovnici Ojmjakona znaju da izložena koža može da promrzne u roku od nekoliko minuta na ovim temperaturama. Čak i udisanje ledenog vazduha može biti bolno. Ljudsko telo se suočava sa ogromnim fiziološkim stresom u takvom okruženju, ali prilagođavanje je omogućilo Jakutima da izdrže.
Istraživanje arktičkih i subarktičkih populacija otkrilo je njihove fascinantne biološke adaptacije na ekstremnu hladnoću.
Na primer, genetski sastav Inuita, eskimskog naroda, uključuje varijacije koje poboljšavaju metabolizam masti i zadržavanje toplote, pomažući im da prežive u ovako hladnim uslovima.
Jakuti su verovatno kroz generacije razvili sličnu jaku toleranciju na hladnoću. Njihova tela mogu generisati više toplote i bolje je zadržati, zahvaljujući kompaktnoj građi i povećanom bazalnom metabolizmu.
Čak i kratkotrajno izlaganje takvoj hladnoći može izazvati dramatične reakcije kod prosečnog čoveka. Protok krvi se preusmerava na vitalne organe, dok ekstremiteti dobijaju manje cirkulacije, što povećava rizik od promrzlina.
Međutim, uobičajeno izlaganje sa kojima se Jakuti suočavaju dovelo je do fiziološke aklimatizacije, kao što je poboljšana vazodilatacija izazvana hladnoćom — mehanizam koji omogućava da krv teče do ekstremiteta, uprkos niskim temperaturama.
Međutim, ljudi iz Ojmjakona ne zavise samo od biologije da bi preživeli.
Za opstanak u Ojmjakonu važni su bili i genijalnost tih ljudi i njihova tradicija, koliko i biologija.
Grejanje je najvažnije; domovi se oslanjaju na peći na ugalj ili grejalice na drva, čije velike količine troše. Ogrevno drvo je pažljivo sređeno, a neka domaćinstva sagorevaju i 100 kubnih metara ariša godišnje.
U hitnim slučajevima, bacači plamena se koriste za odmrzavanje zamrznutih vozila ili opreme. Bacači plamena su, piše Forbes, standardno sredstvo u ovom ekstremnom okruženju.
Odeća igra ključnu ulogu. Čizme podstavljene krznom napravljene od jelenje kože, a kaputi od debelog životinjskog krzna su obavezni. Ova odeća pruža izolaciju neuporedivo bolje nego sintetički materijali.
Lokalna ishrana takođe odražava zahteve klime. Obroci sa visokim sadržajem proteina i masti često uključuju smrznutu ribu, meso irvasa i konjsku jetru — hranu koja obezbeđuje kaloričnu gustinu, potrebnu da podstakne stalnu borbu tela protiv hladnoće.
Društvene strukture se takođe prilagođavaju. Napori zajednice su od suštinskog značaja za opstanak – od zajedničkih resursa, kao što su zagrejane garaže, do kolektivnog čišćenja snega. Lokalne škole su otvorene, osim ako temperature ne padnu ispod -52 stepena Celzijusa.
Čak i po ovako teškim vremenskim uslovima, život se nastavlja.
Život u Ojmjakonu je svedočanstvo ljudske otpornosti i prilagodljivosti. Za autsajdere, Ojmjakonova nepopustljiva hladnoća može izgledati nepremostiva. Ali za one koji to zovu domom, to je jednostavno život – brutalan i lep.
Ljudi iz Ojmjakona podsećaju na neverovatnu sposobnost čovečanstva da izdrži, prilagodi se, pa čak i cveta pred najtežim iskušenjima prirode.
Komentari (0)