Može se reći da su temelji 21. Bijenala umetnosti u Pančevu, postavljeni još davne 1981. godine kada je Savremena galerija u Pančevu ustanovila Pančevačku izložbu jugoslovenske skulpture – skraćenicom PIJS. PIJS je odigrao značajnu ulogu relevantnog punkta i promotora novih tendencija i pojava u savremenoj skulpturi ondašnje Jugoslavije. Da bi ova manifestacija preživela sve turbilencije vremena, organizatori su pokazali veliku osetljivost za aktuelne promene, pa je devedesetih godina prošlog veka, u novom kulturnom i geopolitičkom prostoru – rat, izolacija, ekonomska kriza, sankcije, bombardovanje – ova bijenalna manifestacija transponovana u Trijenale skulpture. Na taj način sačuvana je njena institucionalna forma.
Osluškujući recentnu scenu i agilno prateći situaciju na terenu, Trijenale skulpture u Pančevu 2000. godine promenilo je vremenski ritam svojih izdanja i ime; od tada Bijenale vizuelnih umetnosti prerasta u međunarodnu manifestaciju.
Za ovogodišnje, 21. Bijenale umetnosti u Pančevu naslovljeno „Ispiranje”, selekcija je poverena dr Sonji Jankov (1985), naučnoj saradnici za humanističke nauke i kustoskinji, koja odabirom temom ovako širokog spektra fokusira dejstvo njene negativne i pozitivne gradacije u sinergiji nauke i umetnosti, ali i značenje ove reči u metaforičnom i tehničkom smislu. Naime, jasno da je 21. vek počeo međusobno povezanim aktivizmom umetnika i produkcije znanja kao i istraživačkim modelima čiji parametri oblikuju kompleks anticipacija. I 21. izdanje pančevačkog Bijenala protiče u znaku pomenutih ideja i potrebe da se ispitaju dominantni obrasci i dijalozi u njihovim najrazličitijim idejnim i medijskim verzijama. Sama Sonja Jankov ističe da se izložbena smotra i nauka često nadopunjavaju u zajedničkoj težnji da društvo u kome živimo, sa svim njegovim nedostacima, bolje razumemo i da pokušamo da ga popravimo i unapredimo. Ona naglašava da ono što Bijenale čini relevantnim jeste mogućnost brže reakcije na probleme u umetnosti i njenom okruženju, beleženjem fenomena i istraživanjem njihovih kompleksnosti.
Skoro da i nije bilo ma kakvih ograničenja (osim možda finansijskih) u pogledu uključivanja autora čiji rad doprinosi razumevanju određene teme. Oko dvadeset domaćih i inostranih umetnika i kolektiva pozvani su da u okviru 21. Bijenala umetnosti predstave ili realizuju radove u vezi sa terminom ispiranje, odabirajući sami neku od brojnih asocijacija ili značenja koji problematizuju ovaj termin. U tom procesu selektorka referiše na ono specifično, što sublimira umetnost i život našeg vremena, a to su pitanja: Koliko se osećamo ispranim, izmorenim, isceđenim, rastvorenim? Da li je proces ispiranja proces uklanjanja ili pronalaženja nečeg? Da li se rasna mržnja, mizoginija, homofobija mogu isprati? Da li se tragovi porodičnog nasilja, ratnih zločina, zlostavljanja mogu (i)sprati? Da li se vodom mogu isprati otpaci iz prehrambene industrije, ili bilo koje druge grane industrije? Koji je odnos između ispiranja i zaborava?
Jasno je da je 21. vek počeo međusobno povezanim konstelacijama krugova umetnika i produkcije znanja, kao i istraživačkim modelima čiji parametri oblikuju kompleksna predviđanja u zoni nauke i umetnosti. I 21. Bijenale protiče u znaku pomenutih ideja i potrebe da se ispitaju dominantni kulturni obrasci, a izložbom je dominirao ton kritičke orijentacije i angažovane vizuelne forme, naglašenih refleksija i samorefleksija, ideja kontekstualizacije i rekontekstualizacije, primera ne/posrednog tematskog odgovora autora čija su nomadska uporišta i stavovi obojeni karakterom biografskog svedočanstva.
Zoran Todorović problematizuje aktuelne društvene teme i mesta izbeglica, a video-rad „Integracija/ ilegalni ljudi” svedoči o svetu paradoksa u kojem je sve moguće. U niz sinhronijskih mikronarativa udenuti su angažovani crteži Nadežde Kirćanki sa temom o obećanoj zrenjaninskoj vodi koju građani čekaju dve decenije.
Performans Vandel Vaštgata kupanja u kadi sa crnom vodom ima brojne reference na aktuelnu situaciju crno-belih odnosa ali sa stavom da ni ta spoljna crna boja po telu ne može oduzeti status „čistog” bića čoveku. Višeznačni pojmovi kade za kupanje u konceptu dokumentarne foto-instalacije gotovo slikarskim sredstvima harmonizuju kadar Ljubice Denković. Bio2Arh, Umetnička grupa, u video-instalaciji bavi se „Poezijom mesta” čije iščitavanje je u domenu personalnog.
Video Brede Beban „Ljubav sama”, iz 2003, sniman na ostrvu Ugljan, sa pevanjem Leonarda Koena, predstavlja savršeni idejni audio-vizuelni rad koji osvaja delikatnom sinergijom vizuelnog i glasovnog. Udruženje građana „Grafička mreža” od 2020. godine u Novom Sadu predstavlja zajednicu umetnika oko otvorenog grafičkog studija, a da bi individualni i kolektivni rad negovali i promovisali različite mogućnosti koje pruža grafika kao savremena umetnička disciplina; instalacija „Dunav” je deo njihove višemesečne akcije. U interpretaciji učesnika Bijenala, radovi veoma često imaju naglašen dokumentarno-socijalni karakter u kojem se kritički posmatra diskurs novog svetskog poretka.
Program Bijenala se održava u nekoliko javnih i galerijskih prostora – Novoj Galeriji savremene umetnosti Pančevo, Galeriji savremene umetnosti Pančevo, galerija Milorada Bate Mihaijlovića, Svetosavskom domu, bioskopu „Vojvodina” i Narodnom muzeju Pančeva.
Kapitalni deo 21. Bijenala u Pančevu je, pored izložbe, obimna publikacija (sa studijama, istorijskim analizama i tekstovima koji referišu iz različitih uglova fenomen prirode, ekologije, ugrženost). Autori ove svojevrsne sonde duštvene savesti su: Sonja Jankov, Andrija Filipović, Ivana Živaljević i Nela Tonković. Čitajući tekst o plastici i njenoj prisutnosti i svim oblicima živih bića upamtila sam da i pčele, u gradu ili selu, imaju na svojim telima mikročestice plastike.
U pratećem programu Bijenala realizuje se i predstava „P(j)eščanik (2018–2021)” sa akterima Nevom Lukić i Viktorom Radonjićem.
Komentari (0)