Oglasila se majka koja je napala učiteljicu u beogradskoj školi: “Počupala sam je za kosu, ali sam bila isprovocirana”

Lučićeva danas dodaje “da nasilje nije rešenje”, ali ne poriče da je učiteljicu počupala za kosu.

– Sa ovom učiteljicom konkretno nisam imala nikada ni problem niti bilo kakvih dodirnih tačaka, jer dete nije kod nje u odeljenju. Sa školom imamo jako dobru saradnju, jer deca vole ovu školu i dete se sinoć uplašilo da li će nju izbaciti iz škole. Ja nipošto ne želim da mi deca idu sa strahom u školu, i da bilo ko upire prstom u njih – priča Snežana.

Ne negira da je napala učiteljicu

– Stojim za toga što sam uradila. Nije bilo ni vreme, ni mesto, ni način. Apsolutno sam svesna svoje krivice, ali sam bila isprovocirana njenom reakcijom, moram reći bezobrazlukom. Jar sam joj najnormalnije prišla da se upoznamo, rekla sam ko sam kad je izlazila za autobusa, dok su sva deca bila u autobusu, mirnim glasom i tonom. Samo sam joj rekla: “Dobro veče, da li ste vi učiteljica Snežana?” Rekla je: “Da, ko ste vi?” Odmah je bio arogantan stav. Ja kažem, ja sam takođe Snežana, majka tog i tog deteta, koje ste na Kopaoniku gurnuli. Rekla je: “Šta hoćete od mene? Ja sad moram da izbacujem deca iz autobusa.” – prepričava ova majka.

Kako tvrdi, na to joj je rekla da će sutradan doći da porazgovara u školi sa njom i direktorkom.

Ona je dodala da se prvo pronela informacija da su ona i suprug napali učiteljicu čim je došlo do incidenta.

– To je bilo utorak uveče, deca su bila na Kopaoniku, i nikako nije tada moglo da dođe do incidenta. Nije bilo ni čim je izašla iz autobusa, daleko od toga. Sačekali smo da se deca raziđu, ostalo je par roditelja i nekoliko dece kad smo suprug i ja prišli da je pitamo ima li minut vremena, i da li možemo samo da porazgovaramo. Gledala je u telefon i rekla da nema. Onda ju je suprug zamolio na šta je ona odgovorila: “Rekla sam vam da nemam vremena, ostavite me na miru” – tvrdi ona.

Umešali se i drugi roditelji

Najveći problem je, smatra majka koja je nasrnula na učiteljicu, što su se tu i roditelji koji su bili prisutni umešali bez potrebe, jer nisu znali ni o čemu se radi.

– Počeli su da skaču, da je brane, a mi smo hteli najnormalnije da porazgovaramo. Mama koja je bila prisutna, krenula je da viče, pa je mene isprovocirala da moram ja da povisim ton, da bi je nadjačala. Tada sam učiteljici rekla: “Da li ste svesni da se ja tom detetu pet godina borim za život, da sam joj spašavala živu glavu. Apsolutno nemate pravo da je gurate, da se dete traumira, da plače, da se plaši da li joj je povređena kičma, jer ona ima baš ozbiljan, ozbiljan problem.” Ona je počela da govori nama kako nas nije sramota i slično. Čega da nas bude sramota? Šta smo mi uradili da nas bude sramota? Jesmo prišli tu, ali ni tada ništa nismo uradili do trenutka dok je nisam pitala: “Da li ako dete ima neki zdravstveni problem to znači da ne treba da se igra sa drugarima, da ide u školu, da li treba da je nosi u džepu” – prepričava ona.

Povukla je za kosu dok nije kleknula

Majka tvrdi da je tad krenula prema automobilu gde su je čekala deca, ali da ju je odgovor koji je dobila od učiteljice isprovocirao. Kako dalje tvrdi majka, učiteljica joj je na to odgovorila potvrdno, da dete “nosi u džepu”, što je prema njenim rečima bila kap koja je prelila čašu.

Kako kaže, bila je izrevoltirana, okrenula se, uhvatila je za kosu malo jače dok se ona savila i kleknula na kolena.

– Ničega drugog nije bilo. Ovo što sam uradila nije u redu, bila sam isprovocirana njenim ponašanjem. Mislim da nije sa njene strane pedagoški apsolutno što je gurnula moje dete, i da joj je makar samo rekla izvini dušo bilo bi u redu. Kakvo je to sklanjanje deteta, ako je ti gurneš da ona padne – priča ona i nastavlja:

“Moje dete ima ozbiljan zdravstveni problem”

– Moje dete ima ozbiljan zdravstveni problem, ali je pokretno, sposobno, komunikativno, samo ima razoren pršljen koji ne sme nikako da povredi. Nije u kolicima, hvala Bogu, a da se ne daj Bože povredila, a mogla je kada je pala, bilo bi katastrofalno. Ona ima maligni sarkom na pršljenu, bilo je to i u kičmenom kanalu, gde su razorena dva pršljena, tri rebra, deo dijafragme je bio u grudima, veličine 22 centimetra. Lekari kažu da je to redak slučaj uopšte u svetu. To je nešto sa čime je jako teško boriti se pet godina – kaže Lučićeva.

Majka tvrdi da oni nisu nasilni ljudi, ali da ju je ova situacija isprovocirala do te mere da je tako neadekvatno reagovala.

– Mi nismo otišli s namerom ni da nju tučemo. Nije mi trebalo ovo pojavljivanje sada u svim novinama, na televiziji, da pravim skandal i da moja deca sve to gledaju, to mi apsolutno nije bila namera. Moje dete sad sa strahom dolazi u školu i kaže da neće sledeće godine na rekreativnu, jer se plaši te učiteljice. Mislim da pedagoški nije u redu, uvek se osuđuju roditelji koji napadnu nastavnika. Apsolutno sam protiv toga i svoju decu učim da moraju da poštuju nastavnike i učitelje, što mislim da apsolutno i rade. Isto tako i ti učitelji i nastavnice bi trebalo da poštuju decu. Ne mogu tako da se ponašaju prema deci -govori ova majka.

U kakvom je stanju dete sada

Nakon cele situacije kroz koju je prošlo njeno dete majka kaže da je ćerka trenutno dobro.

– Ona se trenutno, hvala Bogu, dobro oseća. Mi idemo na kontrole svakih šest meseci, jer ostatak tumora postoji, za koji mi ne znamo da li je ostatak tumora koji je trenutno miran i može bilo kada da se aktivira, ili je ožiljak, ali je njen pršljen razoren. Nezgodan pad može da dovede do pucanja pršljena i ogromnih posledica. Ona će morati da radi implant tog pršljena, ali mora da se sačuva kad završi fazu rasta verovatno negde oko osamnaeste godine. Do tada moramo da je sačuvamo, da ne dođe do preloma pršljena, jer to bi moglo da budi i kobno – tvrdi Snežana.