Specijalitet kome retko ko može da odoli i proba ga bar jednom dok boravi na ovoj srpskoj planini, zlatiborska komplet lepinja, našla se na prvom mestu liste 100 najboljih doručaka sveta prestižnog portala “Tasteatlas.com”.
Zanimljivo je da je u prvih deset svoje mesto izborio i bosanski burek, a konkurencija nije baš zanemarljiva.
Ova poslastica, Zlatiborska lepinja, piše portal, sastoji se od tradicionalnog somuna (lepinje) koji se preseče napola, premaže gustom pavlakom (kajmakom) i prelije se jajetom. Kombinacija se kratko zapeče i treba je zaliti mešavinom toplih mesnih masnoća, koja je lokalno poznata kao pretop.
Veruje se da je komplet-lepinja nastala negde pre Drugog svetskog rata, a ime je zvanično registrovao Dragan Lazić, sadašnji vlasnik pekare Kod Šuljage u Užicu, piše Tasteatlas.com.
Iza zlatiborske komplet-lepinje, na drugom mestu, našao se Roti Kanai koji dolazi iz Malezije koji je ocenjen sa 4,7.
Roti kanai je tradicionalni somun pečen u tiganju napravljen od brašna, vode, jaja i masti indijskog porekla, ali uglavnom povezan sa Malezijom i okolnim zemljama poput Indonezije, Bruneja i Tajlanda. Testo za roti ckanai se više puta savija, tako da finalni proizvod ima slojevitu teksturu, mekanu unutrašnjost i hrskav spoljašnji sloj.
Najčešća mast koja se koristi u roti kanaiju je ghee, tradicionalni indijski pročišćeni puter. Veruje se da je jelo nastalo u Indiji kada su indijski radnici koji su migrirali u Maleziju doneli recept i tradiciju pripreme ovog hrskavog peciva u inostranstvo.
Na trećem mestu je Pao de kueljo iz Brazila (4,6).
Bukvalno prevedeno na hleb sa sirom, pao de kueljo ima svoje poreklo u kulinarskim izumima afričkih robova, kada su počeli da koriste ostatke biljke kasave. Sitan beli prah, ili skrob, valjao se u kuglice i pekao.
U to vreme nije se dodavao sir, pa je to bio samo pečeni skrob, ali krajem 19. veka, kada je prestalo ropstvo, Afro-Brazilcima su po prvi put postale dostupne druge namirnice. U državi Minas Žerais, mlečnom centru Brazila, u skrobne kuglice su počeli da se dodaju sir i mleko i nastao je pao de kueljo.
Slede Bugaca, tradicionalna grčka pita sa osvojenih 4,6, zatim meksički Čilakili, prženi komadi tortilje preliveni čili sosom sa mesom i povrćem koji je osvojio broj bodova kao i grčki specijalitet i Kalentado, tradicionalni kolumbijski doručak koji se sastoji od sinoćnjih ostataka koji se jednostavno podgrevaju.
Tu su i francuski kroasan, turski Katmer i ruski Sirniki, a zanimljivo je da je u prvih 10, na osmom mestu i bosanski burek.
Kako se pojašnjava na sajtu, burek se sastoji od slojeva filo testa punjenih raznim slanim filovima. Uprkos turskom poreklu, ovo jelo je evoluiralo u ponosni dragulj bosanske nacionalne kuhinje. Iako većina meštana tvrdi da se samo burek sa mlevenim junećim mesom može nazvati burekom, isto jelo se pojavljuje i sa drugim nadevima i one su poznate kao: sirnica, zeljanica, krompiruša.
Burek se peče umotan u obliku puža i ovaj tip se obično nalazi u pekarama, dok ga tradicionalni restorani često prave u obliku pite, koja se pre serviranja reže na četvrtine. Jelo je veoma popularno na celom Balkanu, iako je u Bosni i Hercegovini kulturni značaj ove svakodnevne namirnice neuporediv i najbolje je sažet u brojnim lokalnim poslovicama koje sugerišu da ako žena može da napravi dobar burek, ima pravo na brak.
Komentari (0)