Etore Majorana imao je blistavu karijeru kao fizičar kad je 1938. godine odlučio da nestane.
11. januara 1938. je stigao u Napulj, a sutradan se javio Institutu za fiziku, čiji je direktor bio Antonio Kareli.
U četvrtak, 13. marta, Majorana je započeo svoje nastavne aktivnosti, koje se obično odvijaju do petka, 25. marta. Po povratku sa Instituta napisao je dva pisma, jedno Kareliju, a drugo njegovoj porodici. Ukrcao se na brod u 22:30 i iz Napulja otišao za Palermo.
U pismu Kareliju je rekao da je svesno odlučio da nestane, te da ga niko ne traži. Porodici je napisao “da ne nose crninu, da ga zapamte i oproste mu.”
Kad je stigao u Palermo, telegramom se javio Kareliju:
“Dragi Kareli, nadam se da ste primili telegram i pismo istovremeno. Ipak sam se predomislio, vraćam se sutra…”
Istog dana, u 19 časova, vratio se u Napulj. Ali tu mu se gubi svaki trag.
Iako je sam odlučio da nestane, njegova porodica je zahtevala od policije da ga nađu. Policija je tražila nestalog muškarca, ali nakon godinu dana slučaj je zatvoren pod parolom da je nesrećni muškarac sigurno sebi presudio.
2008. godine, u programu italijanske televizije, u rijalitiju o nestalim osobama govorili su o slučaju Majorani. Jedan gledalac je pozvao televiziju i rekao je da je gospodin Majorani živeo u Valensiji kao gospodin Bini. Gledalac je poslao i fotografiju gospodina Binija.
Policijska ekspertiza je utvrdila neverovatnu sličnost na fotografijama gospodina Majoranija iz mlađih dana i gospodina Binija, te sa drugim dokazima 2015. godine italijansko tužilaštvo slučaj zaključilo sa teorijom da se Majorani nikad nije ubio, nego da je nastavio da živi u Valensiji do (verovatno) prirodne smrti.
BONUS VIDEO
Komentari (0)